Izvor: Politika, 12.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi predlog podrazumeva prećutnu nezavisnost
Uprkos tome što se u novom nacrtu ne spominje automatska primena Ahtisarijevog plana, Beograd je protiv rezolucije koja bi poništavanjem važeće rezolucije 1244 automatski poništila i državne ingerencije Srbije u pokrajini
Beograd je juče odbacio novi nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji, kojim se predviđa nastavak pregovora o statusu pokrajine u trajanju od 120 dana, ali se, za razliku od prethodnog, ne spominje automatska primena plana Martija Ahtisarija, koji podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadgledanu nezavisnost, ukoliko ni ti pregovori ne daju rezultat. Nacrtom rezolucije je ponovo potvrđeno da je Kosovo jedinstven slučaj.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da Srbija odlučno odbacuje novi nacrt američke rezolucije u Savetu bezbednosti, ocenivši da i on predstavlja pripremu za nezavisnost pokrajine. Koštunica je istakao da bi bilo veoma važno zbog budućih odnosa Srbije i SAD da Vašington zna da Beograd nikada neće prihvatiti da mu se otme veliki deo teritorije.
"Ako Srbija jasno ističe da je njen suštinski državni i nacionalni interes da saglasno Povelji UN sačuva svoju teritorijalnu celovitost, onda je elementarna stvar da sve države koja hoće da imaju normalne odnose sa Srbijom poštuju ovaj prirodni zahtev", rekao je Koštunica Tanjugu. On je kao posebno neprihvatljivo naveo obrazloženje po kome je "pokušaj otimanja Kosova zapravo rukovođen iskrenim prijateljstvom prema Srbiji". "Ovakvo objašnjenje predstavlja uvredu za zdrav razum. Kosovo će ostati sastavni i neotuđivi deo Srbije, jer je tako zapisano u Povelji UN i Ustavu Srbije", rekao je Koštunica upozorivši da svaka zemlja koja bude podržavala pokušaj da se od Srbije otme Kosovo mora da računa na pogoršanje odnosa sa Srbijom.
Koštuničina izjava, koja je usledila dan posle posete američkog pomoćnika za Evropu Danijela Frida, u kojoj navodi da Kosovo neće biti nezavisno i da tu činjenicu "ne mogu promeniti američki zvaničnici svojim svakodnevnim izjavama da se zalažu za nezavisnost pokrajine", među diplomatama je već protumačena kao novo podizanje tona.
Uprkos tome što se u novom nacrtu ne spominje automatska primena Ahtisarijevog plana, suština protivljenja Beograda je u činjenici da bi se novom rezolucijom, koja se ne bi pozivala na odredbe važeće rezolucije 1244, automatski poništile državne ingerencije Srbije u pokrajini. Samim tim ni Rusija ne bi više bila u mogućnosti da utiče na buduće rešenje statusa Kosmeta. Jer Rusija svojim vetom može da spreči odluku Saveta bezbednosti o donošenju rešenja koje ne bi odgovaralo Srbiji, ali ukoliko ne bude na snazi Rezolucija 1244, Moskva ne bi mogla mnogo ni da pomogne (svakako da ne bi bila u stanju da nametne rešenje).
Takve situacije svesni su i Moskva i Vašington i Brisel. Učestalo izbacivanje novih predloga u Beogradu se tumači kao američko-evropski pokušaj da prikažu da su Rusija i Kina izolovane u SB, da predlagači rezolucija nisu unilateralisti i da neprekidno ispoljavaju dobru volju za pronalaženje rešenja, da su spremni na pomeranja, ali da ruska podrška Srbiji ceo svet dovodi u pat-poziciju.
Oštro protivljenje Beograda pokazuje da pomeranja zapravo nema. I najveća opoziciona stranka tvrdi da je u pitanju trik. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić rekao je da Amerikanci i EU žele da se donese rezolucija o bilo čemu, "rezolucija o čokoladama i bombonama, rezolucija o ovim mikrofonima, rezolucija o stolu i stolicama, samo da se prekine dejstvo i važenje rezolucije 1244. I to svima u Srbiji treba da bude jasno da su to samo najobičniji trikovi i pokušaji da se prevari i ruska, a naravno, i srpska strana", kaže Vučić.
Tokom jučerašnjeg dana u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije nisu želeli da komentarišu novi predlog rezolucije koji su najavile SAD i EU, uz obrazloženje da zvaničnog predloga još nema. Na molbu da prokomentariše novi predlog koji su objavili mediji, visoki ruski diplomata rekao je agenciji Beta da detalji "nisu poznati" i da predlog rezolucije "još nisu videli". "On (zvanični predlog rezolucije) ne postoji", rekao je ruski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
Dnevnik "Vremja novostej" piše da je Moskva na dvočasovnom zasedanju SB prinudila Zapad da odustane od automatskog objavljivanja nezavisnosti Kosova. "Nisu pomogla ni strastvena istupanja generalnog sekretara UN Ban Ki Muna ni šefa Unmika Joahima Rikera, koji su podržali što skorije usvajanje odluke o statusu Kosova", navodi list dodajući da neki eksperti u Moskvi smatraju istup generalnog sekretara "začuđujućim" i "ne bez pristrasnosti". Šef ruske kancelarije u Prištini Andrej Dronov rekao je za ovaj ruski dnevnik da je problem u tome "što se svi dosadašnji nacrti koje predlažu naši zapadni partneri zasnivaju na Ahtisarijevom planu, koji je Moskva od samog početka smatrala lošim. Ahtisari je ignorisao argumente Beograda", podsetio je Dronov.
U tekstu nacrta nove rezolucije u koji su dopisnici Bete i Tanjuga imali uvid između 13 tačaka pozdravlja se spremnost "relevantnih država da se po usvajanju ove rezolucije u periodu od 120 dana intenzivno angažuju sa stranama, na liniji napora koje su ulagali generalni sekretar i njegov specijalni izaslanik, kako bi utvrdilo da li se može postići sporazum. Takođe se izražava spremnost da se "potom razmotri situacija u svetlu tih pregovora".
Italijanski ambasador u UN Marčelo Spatafora preksinoć je najavljujući četvoromesečne pregovore izrazio veru "da to neće biti period lažnih, već stvarnih pregovora". Po završetku sednice SB Spatafora je naglasio da "nema unapred određenog rešenja". Govoreći o ruskom protivljenju donošenju nove rezolucije, on je rekao da su SAD i članice EU odlučne da problem statusa Kosova reše unutar SB, i malo je ublažio formulaciju žestoke diplomatske inicijative koju je o tom problemu u ponedeljak najavio američki ambasador Zalmaj Kalilzad. "Ne želim da kažem da će sledećih deset dana biti presudni", rekao je Spatafora.
Dnevnik "Komersant" u izveštaju iz Njujorka zaključuje: "U svakom slučaju, tekst nove rezolucije treba da dobije odobrenje Srbije, a uzimajući u obzir da čak i ukidanje vremenskih limita za pregovore o statusu uopšte ne oslobađa Srbiju od perspektive gubitka Kosova, verovatnoća za njenu saglasnost sa novim projektom jednaka je verovatnoći odustajanja SAD i EU od podrške Ahtisarijevom planu".
-----------------------------------------------------------
Frid: Albanci da se strpe bar do 2008.
Kosovski Albanci su, po svemu sudeći, uzalud spremili vatromet da proslave svoj prvi dan nezavisnosti, jer je njihov san, čini se, još jednom osujećen, ocenio je juče američki časopis "Tajm". Podsećajući na neuspeh "dosadašnjih pokušaja da se Srbija i Rusija privole na Ahtisarijev plan", "Tajm" ističe da je pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja Danijel Frid morao ovih dana da kosovske Albance "zamoli za malo više strpljenja".
"Frid je kosovskim Albancima rekao da moraju da se strpe do 2008. godine, uz upozorenje da ni to nije baš sigurno", piše američki časopis.
"Tajm" prenosi da je premijer prelazne vlade Agim Čeku u razgovoru s Fridom tražio tačne rokove, tačan datum i jasno definisan put ka nezavisnosti i da je zapretio "akcijom" u slučaju da ne bude onako kako kosovski Albanci žele. "Ta pretnja bi se mogla odnositi na mogućnost da nestrpljivi kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost, mada ih iz sedišta UN i EU neprestano upozoravaju da se ne igraju vatrom", podseća "Tajm" i zaključuje da pripadnici Unmika i mirovnih snaga strahuju od ponavljanja smrtonosnih nereda iz marta 2004. godine čija meta su bili stranci, Srbi i njihovi spomenici", piše "Tajm".
A predsednik privremene kosovske vlade Agim Čeku ocenio je juče u Briselu da se u Savetu bezbednosti UN "ne može pronaći prihvatljivo rešenje" za kosovske Albance i dodao da oni žele "međunarodno rešenje za Kosovo, ali i jasan plan za brzo i sigurno priznanje nezavisnosti Kosova".
"Moramo da prestanemo da se pretvaramo kako SB ima rešenje za svako pitanje... Mi pozivamo na nov, hrabriji pristup u rešavanju kosovskog statusa", rekao je Čeku posle razgovora s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, odbijajući učešće u bilo kakvim daljim razgovorima s Beogradom o statusu.
Solana je, međutim, insistirao na neophodnosti rešenja statusa u okviru SB UN.
"Ne slažem se s pristupom premijera Čekua i njegovim pesimizmom u vezi sa UN... Moramo da radimo što je snažnije moguće sa UN koji je u srcu multilateralizma", istakao je visoki predstavnik EU.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 12.07.2007.]
