Izvor: S media, 07.Mar.2010, 17:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi paket za siromašne

Najsiromašniji građani više ne mogu da „zatežu kaiš„ i ovo je godina u kojoj Vlada Srbije mora maksimalno da im pomogne. Spremamo paket mera za spas i zaštitu najpogođenijih krizom!

To je u razgovoru za „Novosti“ najavio Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, poručivši da ima delova zemlje koji pod teretom teškog beznađa i nemaštine, bukvalno nestaju:

- Dok smo se godinama bavili visokom politikom, sela po istoku i jugu zemlje su nam >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << se gasila. Nema prečeg zadatka za ovu državu nego da tim ljudima pomogne. Kriza se oseća i u centru Beograda, a zamislite onda kako se živi po zabitim domaćinstvima provincije.



* Šta će biti suština paketa mera za najugroženije?

- Od zaplenjene imovine koja je stečena kriminalom, gledaćemo što više novca da preusmerimo siromašnima. Teško je sada proceniti koliko će para konkretno biti odvojeno. Znamo da će se najviše iskoristiti za narodne kuhinje po srpskim gradovima. Izvesno je i da ćemo, na primer, u drugoj polovini godine osnovati i fond za pomoć porodicama sa invalidnom decom.

* Šta će biti sa selima u kojima nema narodnih kuhinja?

- Već smo započeli raspodelu 21.000 prehrambenih i higijenskih paketa za samačka i staračka seoska domaćinstva koja su najsiromašnija. Mnogo ljudi na selu ne može zbog starosti ni zemlju da obrađuje i teško im je ugrožena egzistencija. Dogovoreno je da im periodično pomažemo na ovaj način.

* Umesto najavljenog oporavka, u ovu godinu smo ušli sa talasom poskupljenja...

- Nova poskupljenja će uticati na povećanje indeksnog procenta siromašnih u zemlji. Odgovor na to biće paket mera koje pripremamo.



* Delite li mišljenje vaših kolega iz Nemanjine 11 da je ovo godina izlaska iz krize?

- Verujem da će biti pozitivnih pokazatelja, ali nažalost, realan život nije puka statistika. Moramo još mnogo da radimo, ali verujem da ćemo nekako pregurati ovu godinu.

* Da li je moguć „grčki sindrom“ u Srbiji?

- Iz primera Grčke možemo da naučimo kako ne treba da radimo i ova vlada ide drugačijim putem. Znači, ne može da se potroši više nego što se proizvede, ne mogu da se povećavaju plate ako nema produktivnosti, ne može da se ima velika javna potrošnja... Mi smo to na vreme shvatili i počeli da menjamo model ekonomskog razvoja. Zbog toga nam se neće desiti „Grčka“.



* Zar ekstremni štrajkovi koji se i kod nas zahuktavaju ne mogu da dovedu do većih socijalnih nemira?

- Ne očekujem teže socijalne nemire. Povezali smo radni staž za oko 60.000 radnika, a to ćemo učiniti tokom godine i za preduzeća privatizovana po starom modelu. Sa velikom pažnjom pristupamo svima koji su ugroženi, a imamo i socijalni dijalog sa sindikatima.

* Može li Vlada opstati pun mandat pod teretom ekonomske krize i stalnih političkih previranja?

- Ne vidim šta bi ove godine moglo da sruši Vladu, ali za dalje ne mogu ništa da garantujem. Toliko daleko ne vidim.



* Da li se i definitivno odustalo od rekonstrukcije Vlade koju ste predlagali?

- Kada sam predložio rekonstrukciju Vlade, optužen sam za politički marketing. Zbog toga tu temu više neću inicirati. Smatram i sada da bi politički i ekonomski bilo korisnije da smo ušli u rekonstrukciju vlade. I vlast bi bila stabilnija.

* Kad kažete rekonstrukcija Vlade na šta konkretno mislite?

- Čak i „kozmetička“ promena u Vladi na sredini mandata bila bi korisna. To znaju mnoge države u EU, pa pribegavaju promenama i rotacijama.

* Ko je sprečio rekonstrukciju?

- Ne znam, i to me više ne interesuje.

* U kakvom je stanju Vlada Srbije, kad joj treba novi „impuls“ da bi ojačala?

- Vlada je u teškoj situaciji, ali tako bi bilo svakoj Vladi u ovom momentu. Nasledili smo sve probleme iz prošlosti, a onda nas je sačekala i ekonomska kriza. Istina je i da u poređenju sa brojnim vladama u Evropi, mi i ne stojimo tako loše. Mnoge vlasti su pale zbog pritiska krize. Nosimo se za sada jako dobro.



* Mogu li vas poljuljati unutrašnji lomovi? U javnost izlaze i svađe ministara i državnih sekretara...

- Kad slušam o tim sporovima, pomislim da nama i nije potrebna opozicija. Ako dozvoljavamo sukobe unutar ministarstava, onda smo najveći neprijatelji sami sebi. Zato je neophodna češća komunikacija između lidera vladajuće koalicije.

* Šta bi po vama obezbedilo političku stabilnost u zemlji?

- Dijalog vlasti i opozicije i dogovor oko najvažnijih pitanja u državi. Sada je pravi momenat za taj široki konsenzus. Za to ću se zalagati.

* Dok to predlažete, SNS i NS prikupljaju prvi milion potpisa za vanredne izbore...

- Da sam opozicija i ja bih radio isto. To je korisna i legitimna akcija za te stranke, ali neće izazvati vanredne parlamentarne izbore.



* Vidi li vaša SDPS buduće partnere i u opoziciji?

- Ne tražimo nikakve nove partnere jer izbori nisu ni blizu. Tačno je da političke protivnike ne doživljavamo kao neprijatelje. Sada formiramo odbore širom Srbije i popularnost nam neprekidno raste.

* Hoćete li samostalno izaći na parlamentarne izbore?

- Spremamo se kao da hoćemo. Odluku ćemo doneti kad oni budu raspisani.

* Učestvujete li u pisanju deklaracije o Srebrenici?

- Ne, ali očekujem da ona brzo bude usvojena. Štetno je odugovlačanje i razvlačenje teme po medijima.

* Smatrate li da je u redu da se usvoje dve deklaracije o osudi zločina?

- Politički je jedino realno da se usvoje dve deklaracije. Sa druge strane, potpuno je u redu da se jasno osudi zločin u Srebrenici, ali i svi zločini prema Srbima tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

* Da li u deklaraciji o Srebrenici treba upotrebiti reč genocid ili ne?

- Skupština nije ovlašćena za pravnu kvalifikaciju tog zločina. Nju je već dao Međunarodni sud pravde. Ne vredi sad da raspravljamo o stvari koja je već presuđena.



* Da li ste zadovoljni novom statističkom podelom zemlje pošto je ceo Sandžak ušao u šumadijsko-zapadni region?

- Jesam. Ali, i sa tom pričom treba završiti. Ceo slučaj oko regiona je bespotrebno dobio veliku političku dimenziju.

* Bošnjačko nacionalno veće sada traži i da Sandžak bude jedan okrug?

- Principijelno sam protiv bilo kakvih etničkih regiona, oblasti ili okruga bilo gde. Država ne može biti konfederacija etničkih zajednica jer takva država nema nikakvu budućnost. Pre ili kasnije, to bi izazvalo separatističke tendencije, i to mora da se predupredi. Osim toga, svi regioni su manje-više multietnički i svako prebrojavanje krvnih zrnaca vratilo bi nam etničke tenzije i antagonizme.



* Podržavate li onda regionalizaciju Srbije?

- Svakako. Srbiji treba srednji nivo vlasti jer imamo veliku prazninu između vrha države i lokalnih skupština. Regionalizacija je u funkciji jačanja države, ali je treba sprovesti oprezno, bez politizacije i u daleko stabilnijoj političkoj atmosferi nego sada.



* Ima li separatizma u Sandžaku?

- To je davno završena priča. U ovom trenutku u Sandžaku nema nikakvih političkih i etničkih problema. Multietnička je vlast u svim opštinama. Moja partija je u Prijepolju mogla da napravi vlast, ali učinili smo to sa SNS i ponudili im čak mesto predsednika opštine. Sve da bismo imali dobre međuetničke odnose i stabilnost.



"Više ne prognoziram"



* Hoće li se uskoro pronaći haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić?

- Ne želim više ništa da prognoziram kad su u pitanju haški begunci. Izvesno je da službe ulažu maksimalan napor da se okonča saradnja sa Hagom.

* Jeste li još operativno uključeni u potrage?

- Ne, ali me redovno obaveštavaju o svim aktivnostima.



"Očekivali više od prijatelja Sandžaka"

* Zašto je grupa stranih ambasadora formirala neformalnu grupu „Prijatelji Sandžaka“ i ima li tu političkih motiva?

- Zato što su mnogi frapirani ekonomskim beznađem u ovom delu zemlje i žele da pomognu. Nikakvih političkih motiva tu nema. Ali, sve u Srbiji može da se politizuje, pa i jedna plemenita inicijativa. Šta je trebalo da kažemo: „Nemojte da nam pomažete. Mi imamo dovoljno i nama je super“.



* Koliko su prijatelji Sandžaka do sada pomogli taj deo zemlje?

- Mnogo manje nego što smo očekivali, ali svaka pomoć je dobrodošla. Svejedno nam je da li pomoć dolazi od Turske ili Etiopije. Ako ćemo gledati „nacionalnost novca“ onda smo u velikom problemu. Mislim da smo za dvadeset proteklih godina ipak morali više da evoluiramo od takvog pristupa.

Nastavak na S media...