Izvor: Politika, 22.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi izbori donose gubitke
Neuspeh pregovora o formiranju vlade koči saradnju s Hagom, pregovore sa EU, privatizaciju, priliv stranih investicija... Novi parlamentarni izbori Srbiji mogli bi, ali ne obavezno, da donesu boljitak samo ukoliko bi omogućili brzo i lako formiranje stabilne vlade, ali je, prema procenama političkih i ekonomskih analitičara, verovatnije da će joj doneti samo još veću štetu. Prema nekim procenama čak, novi izbori vratili bi Srbiju nekoliko godina unazad.
Na političkom planu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbori, kako ocenjuju analitičari, ne bi doveli do takve prekompozicije snaga da bi jedna stranka mogla sama da formira vladu, niti bi njihov rezultat bio takav da na vlast može doći eventualna koalicija Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije.
– Sve u svemu, posle eventualnih novih izbora, došli bismo u situaciju da se pitamo "Gde ste bili? Nigde! Šta ste radili? Ništa!" – kaže Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa. On je uveren da bi o vladi i posle eventualnog novog glasanja sigurno morali da pregovaraju Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, dok bi eventualno ispod cenzusa ostala G17 plus. I DS i DSS i NS bi, međutim, imale lošiji rezultat nego na januarskim izborima, smatra Nikolić, ali misli i da SRS i SPS ne bi osvojile natpolovičnu većinu u Skupštini Srbije.
I dok ističe da na strani dobitka od mogućih ponovljenih izbora ne vidi ništa, Nikolić naglašava da bi na socijalno-psihološkom, ali i pre svega na ekonomskom planu gubici bili ogromni.
– Mi klizimo unazad. Izgubili bismo još vremena na putu ka priključivanju Evropskoj uniji, još bismo se više udaljili od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, dodatno bi poremetili i odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj... – nabraja Nikolić i dodaje da veruje da su toga svesni i rukovodioci u strankama takozvanog demokratskog bloka, zbog čega će ipak postići kompromis o formiranju vlade, pre nego što se odluče za nove izbore.
Eventualno raspuštanje sadašnjeg saziva parlamenta praktično bi ostavilo Srbiju bez zakonodavne i izvršne vlasti u narednim mesecima koji mogu biti presudni za rešavanje sudbine Kosova i Metohije, što bi moglo da oslabi pregovaračku poziciju Beograda.
Ulazak u novi izborni ciklus ukočio bi i saradnju sa Haškim tribunalom, koja takođe stoji kao prepreka na putu daljim evropskim integracijama. I ranije je u više navrata potvrđeno da se nikakvi radikalni potezi ne mogu očekivati neposredno pre novih izbora. Tako je bilo i krajem 2003. kada su iz Haga stigle optužnice za četvoricu policijskih i vojnih generala, a tako je bilo i 2006. godine kada su zbog nesaradnje sa Hagom suspendovani i pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju EU.
Nestabilna situacija u zemlji već se, prema rečima Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, odrazila na investicije u zemlji, jer u poslednjih godinu dana nema većih i ozbiljnijih stranih ulagača. Posledice se, kako kaže, osećaju i na Beogradskoj berzi na kojoj je obim trgovanja smanjen.
Ulazak u novi izborni ciklus dodatno bi opteretio i državnu kasu koja se već puni na osnovu uredbe o privremenom finansiranju, jer budžet za 2007. godinu nije usvojen.
Milan Kovačević, međutim, primećuje da je Srbija poslednji završni račun u parlamentu imala 2002. godine, te da je od tada zakon o budžetskom sistemu kršen, odnosno da nijedan završni račun nije odobren u Skupštini.
– Zakon predviđa i da taj završni račun kontroliše državni revizor, koji još ne postoji. I tu se, dakle, krši zakon, pa u vladi verovatno misle zašto ga ne bi još malo kršili, kad je u pitanju budžet – dodaje Kovačević.
Novi izbori ostavili bi posledice i na proces privatizacije, s obzirom na to da ne bi došlo do planiranog privatizovanja velikih sistema, kao što je, recimo, Naftna industrija Srbije. Proces privatizacije NIS-a je, doduše, zaustavljen onog trenutka kada je počela predizborna kampanja, što, međutim, nije bio slučaj sa nekim drugim tenderima, kao što je tender za prodaju RTB Bor ili davanje koncesija za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, koje aktuelna tehnička vlada tretira kao tekuće poslove.
Novi parlamentarni izbori odložili bi najverovatnije i donošenje niza zakona čije je usvajanje predvideo Ustavni zakon donet po usvajanju novog Ustava Srbije. To su, na primer, zakon o predsedniku, o vojsci, o lokalnoj samoupravi, teritorijalnoj organizaciji, koji bi trebalo da budu izglasani pre raspisivanja lokalnih i predsedničkih izbora, za šta je rok kraj 2007. godine.
Zanimljivo je i šta se, u slučaju raspisivanja novih izbora, događa sa opštinama u kojima su prethodno uvedene privremene mere. Trenutno, privremena veća upravljaju Zrenjaninom, Smederevom, Valjevom, Babušnicom i Užicem. Zakonska obaveza je da izbori u njima budu održani 90 dana od uvođenja privremenih mera, ali prema rečima Đorđa Vukovića, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, bilo je slučajeva kada je u pojedinim opštinama privremena uprava funkcionisala i znatno duže.
– Pravno gledano, izbori bi u njima morali da budu održani 90 dana od dana uvođenja privremenih mera. Moguće je, međutim, da izbori u tim opštinama budu organizovani istovremeno sa eventualnim parlamentarnim izborima, ali je isto tako moguće i da se čeka formiranje novog parlamenta – kaže Vuković.
Osim pomenutih, u Srbiji, kako se nezvanično može čuti u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, još najmanje 15 opština ispunjava uslove za uvođenje prinudne uprave, jer nisu usvojile opštinski budžet za 2007. godinu.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 22.03.2007.]
.jpg)
