Izvor: Blic, 31.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi državni feudi su ugrozili opstanak SRJ
Novi državni feudi su ugrozili opstanak SRJ
BEOGRAD (Beta) - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica rekao je juče u Ženevi da je iz zatvora u Srbiji nakon promene vlasti otpušteno 366 zatvorenika albanske nacionalnosti, a da se u njima nalazi još 436 Albanaca.
'Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 5. oktobra prošle godine u zatvorima u Srbiji nalazilo se 787 Albanaca, osuđenih po raznim osnovama. Do donošenja saveznog i republičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakona o amnestiji, otpušteno je 146 lica, a po donošenju tih zakona 220 lica', rekao je Koštunica u govoru na zasedanju Komisije UN za ljudska prava u Ženevi. On je rekao da se prema podacima od pre tri dana u zatvorima u Srbiji nalazi još 436 Albanaca.
'Đakovička grupa, koja obuhvata 143 lica, predmet je žurnog ispitivanja zbog već utvrđenih nepravilnosti u postupku. Uveravam vas da je rešenje tog problema na pomolu', rekao je Koštunica.
Jugoslovenski predsednik je istakao da je SR Jugoslavija suočena sa 'velikim iskušenjima, ne samo unutrašnje rekonstrukcije, već i prostog održanja kao države'.
'Suočena sa različitim secesionističkim zahtevima, ona sada troši veliku političku energiju na pitanju sopstvenog održanja. Koliko god insistirali na neodvojivosti federalizma i konstitucionalizma, racionalnog decentralizovanog uređenja i zakonitosti uređenja, susrećemo se sa ozbiljnim težnjama državne fragmentacije i stvaranja novih državnih feuda', rekao je predsednik SRJ. On je ocenio da takve političke težnje i akcije ne mogu da doprinesu jačanju ljudskih prava, već obratno, da 'doprinose oligarhizaciji politike i novim konfliktima oko granica'.
'Naš cilj je sasvim drugačiji. Mi smo sigurni da budućnost čitavog regiona ne leži u ovoj vrsti malignih podela, koje će se, ako opet započnu, širiti kao rak, već upravo na jačanju vladavine prava i garantija osnovnih prava i sloboda', podvukao je Koštunica.
Pozivajući međunarodnu zajednicu na strpljenje, Koštunica je istakao da su nove vlasti uradile 'mnogo toga na planu unapređenja ljudskih prava', ali je priznao da predstoji duži deo puta.
On je rekao da su nove vlasti u SRJ donele niz mera koje su, kako je ocenio, značajno doprinele unapređenju ljudskih prava, poput uvođenja Ministarstva za manjine i etničke zajednice na saveznom nivou, donošenje zakona o amnestiji na saveznom i republičkom nivou i suspendovanje zakona o informisanju i o univerzitetu Srbije.
Kao jednu od najznačajnijih mera za unapređenje ljudskih prava, Koštunica je naveo formiranje Komisije za istinu i pomirenje, čiji je zadatak objektivna analiza događaja u bivšoj Jugoslaviji u proteklih deset godina.
Predsednik SRJ rekao je i da je u toku reforma zakonodavstva i pravosuđa, pominjući pri tom pripremu zakona o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom. Do toga 'držimo onoliko koliko i do drugih zakonskih reformi', kazao je on.
Koštunica je rekao i da su preispitani svi slučajevi i oslobođeni svi zatvorenici koji su bili uhapšeni zbog takozvanog verbalnog delikta i dodao da je pri kraju postupak za donošenje saveznog zakona o pravima etničkih i nacionalnih manjina, koji će 'u potpunosti biti usaglašen sa standardima evropskog zakonodavstva'.
Jugoslovenski predsednik je rekao da će vlasti posebnu pažnju posvetiti izbeglicama u SRJ, istakavši da nova politika u toj oblasti počiva na 'principima solidarnosti, dobrovoljnosti i pravičnosti'.
'Jednostavno, mi integraciju i repatrijaciju ne doživljavamo kao suprotstavljene procese, već smatramo da je pravo svakog izbeglice da slobodno odluči o tome kako će dalje nastaviti život', rekao je Koštunica.
On je rekao da nove vlasti u SRJ treba da u dogledno vreme ostvare vidljive rezultate, pre svega zbog svojih građana i naglasio da zato treba što pre krenuti u reformu zakonodavstva i pravosuđa, 'uporedo sa rešavanjem ustavnog pitanja'.
'U ovom trenutku to je oblast na kojoj se intenzivno radi. I na saveznom nivou i u Srbiji postoji nekoliko zakonskih projekata u izradi koji treba da osiguraju bolju zakonsku zaštitu manjinskih prava, efikasnu privatizaciju, pouzdane garantije stranih ulaganja', rekao je Koštunica.
On je kazao i da se 'krajnje ozbiljno razmišlja o drugačijoj teritorijalnoj organizaciji Srbije, o njenom organizovanju kao regionalizovanoj državi, odnosno republici'. Susret sa Širakom i Ananom
ŽENEVA (Beta) - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica razgovarao je u Ženevi sa francuskim predsednikom Žakom Širakom, generalnim sekretarom UN Kofijem Ananon i specijalnim izvestiocem Komisije UN za ljudska prava Jiržijem Dinstbirom. Francuski predsednik Žak Širak, kako navode izvori bliski fancuskoj delegaciji, Koštunici je ukazao na neophodnost saradnje Jugoslavije sa Haškim tribunalom.
On je naveo da je ta saradnja važna za puno uključenje SRJ u međunarodnu zajedncu, istakavši da su glavni ciljevi Fancuske u regionu 'demokartija i mir, odnosno otvaranje puteva ka Evropi'.
Koštunica je, kako navode isti izvori, izrazio zahvalnost svoje zemlje zbog onoga što je Fancuska učinila za 'uspon demokratije' u SRJ.
