Izvor: Blic, 18.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Dejton u Vašingtonu
Novi Dejton u Vašingtonu
Lideri osam vodećih stranaka u Bosni i Hercegovini trebalo bi ovog vikenda, na desetogodišnjicu potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, ponovo da sednu za pregovarački sto i u Vašingtonu raspravljaju o ustavnim promenama u BiH.
S obzirom na to da je nedavna trodnevna briselska runda razgovora vođena u poprilično uzavreloj atmosferi, u kojoj nijedna od strana nije popuštala, retki su optimisti da će se u Vašingtonu desiti spektakularan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obrt. Naime, predstavnici RS tvrde da je glavni kamen spoticanja u razgovorima insistiranje bošnjačke i hrvatske strane da se Ustav BiH suštinski menja, odnosno da se promeni dejtonska struktura BiH.
Kontinuitet RS ne sme biti doveden u pitanje
‘’Predstavnici političkih partija sa sedištem u Sarajevu uporno pokušavaju da maksimalizuju svoje zahteve, koji podrazumevaju smanjenje kompetencija entiteta i njihove uloge. Čak se pokušava izbeći bilo kakvo spominjanje entiteta RS i FBiH u strukturi BiH, što je apsolutno neprihvatljivo’’, rekao je za ‘’Blic’’ predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik.
Predsednik RS i lider Srpske demokratske stranke Dragan Čavić takođe smatra da prilikom ustavnih promena kontinuitet RS ne sme biti doveden u pitanje.
Hoće predsednika umesto Predsedništva
‘’Bošnjaci i Hrvati moraju da shvate da je RS realnost i da je to entitet u BiH koji ne traži nikakvu političku secesiju, već želi da doprinese funkcionalnosti zemlje. Međutim, mora se i shvatiti da zbog te funkcionalnosti, RS neće pristati da izvrši samoubistvo’’, izjavio je Čavić. Da su suštinske promene Ustava BiH nemoguće tvrdi i predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić, koji smatra da uspostavljanje institucije jednog predsednika BiH, na čemu insistiraju stranke iz Federacije, trenutno nije moguće u BiH.
‘’Postoje i partije koje pristaju na tri člana Predsedništva BiH, ali da se ne rotiraju, nego da jedan, koji je izabran, bude na funkciji četiri godine. Mi smo, pak, bili na poziciji da bi u Predsedništvu BiH trebalo da postoji sistem rotacije. U Briselu smo jedino uspeli da približimo stavove oko potrebe proširenja Saveta ministara BiH sa dodatnim brojem ministarstava i Parlamenta BiH sa dodatnim brojem poslanika. Ako partije iz FBiH ostanu pri tome da očekuju suštinsku promenu Ustava, onda nisam optimista da ćemo u Vašingtonu postići nešto konkretnije’’, kaže Ivanić.
Istovremeno, predstavnici bošnjačkih stranaka smatraju da bi Savet ministara BiH trebalo da preraste u Vladu i da BiH dobije jednog predsednika.
Nema pritisaka zapada?
‘’Naša stranka zagovara Vladu i dvodomi Parlament BiH, pri čemu bi se članovi Doma naroda birali neposredno. Takođe, predlažemo povećanje broja poslanika u državnom parlamentu ali da se time smanji broj poslanika u entitetskim parlamentima’’, kažu u Stranci demokratske akcije BiH.
Lider te stranke Sulejman Tihić izjavio je za ‘’Blic’’ da veruje da će se ‘’briselske razlike’’ ipak prevazići u Vašingtonu i da će vodeći političari BiH postići konkretne dogovore koje će pretvoriti u ustavne amandmane.
‘’Mogu da potvrdim da se u čitavoj priči predstavnici međunarodne zajednice ponašaju isključivo kao posmatrači i da nema onih klasičnih pritisaka kojima smo ranije bili izloženi kada su u pitanju ovakve vrste pregovora’’, rekao je Tihić.
Hrvati neće ovakvu BiH
Predstavnici hrvatskog naroda tvrde da je BiH ‘’ovakva kakva je sada apsolutno neprihvatljiva za njih’’, te da bi BiH trebalo uspostaviti kao ‘’konfederaciju tri federalne jedinice’’. Prvi čovek Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović smatra da bi se takvim uređenjem obezbedila ravnopravnost naroda i država učinila jeftinijom i efikasnijom.
‘’Ono što se nama ne bi smelo nikako dogoditi, jeste da u BiH ostanu dva entiteta - RS i Federacija, s obzirom na to da su Hrvati u BiH uistinu građani drugog i trećeg reda’’, izjavio je Čović. On, ipak, veruje da će BiH u naredna četiri meseca dobiti ustav, po kome će biti održani sledeći opšti izbori u BiH, a koji su zakazani za oktobar naredne godine. Nedeljka Breberina
