Izvor: B92, 27.Feb.2009, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove dopune optužnice
Hag -- Sudsko veće Haškog suda odobrilo je Tužilaštvu da podnese još jedan predloga za dopunu izmenjene optužnice protiv bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića.
Istovremeno, veće je zakazalo sledeću statusnu konferenciju za utorak, 3. mart, saopštio je danas Tribunal. Tužilaštvo je na prošloj konferenciji o stanju u postupku, 21. februara, podnelo sudskom veću nove dokaze u vezi sa jednom tačkom optužnice i zatražilo da ponovo razmotri svoju odluku o optužnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz čijeg je predloga izbacilo više optužbi koje je Tužilaštvo navelo.
Sudsko veće dozvolilo je Tužilaštvu da dopuni svoj predlog, navodeći da će ponovo razmotriti svoju odluku o izmenjenoj, trećoj optužnici, kao i da će Karadžiću biti omogućeno da se izjasni o svim novim optužbama.
Na statusnoj konferenciji, pored predloga za dopunu optužnice, biće razmatrana i druga administrativno-tehnička pitanja u pretpretresnom postupku protiv Karadžića, kao što su obelodanjivanje dokaza i priprema njegove odbrane.
Izmenjenu optužnicu protiv Karadžića sudsko veće je prvobitno potvrdilo 16. februara.
Ona ga tereti za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima od 1992. do 1995.
Predlog nove optužnice, koju je Tužilaštvo podnelo krajem septembra, sudsko veće je usvojilo gotovo u potpunosti, odbacujući samo tri dodatna navoda o ubistvima.
Sudsko veće je planiralo da Karadžića pozove da se izjasni o krivici po četiri tačke optužnice koje tužioci smatraju novim, a koje ga terete za progon, istrebljenje i ubistva.
Tužilaštvo je, međutim, uložilo prigovor na odluku sudija da iz predloga nove optužnice odbace tri dodatna navoda o ubistvima, tražeći da izmenjena optužnica ne stupi na snagu.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređene na etničko čišćenje u BiH, od 1992. do 1995. godine, teror protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme, uzimanje osoblja UN za taoce u maju i junu 1995. godine i genocid u Srebrenici, jula 1995.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su četiri tačke u izmenjenoj optužnici nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, a u pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama tada važeće optužnice.
Pretpretresni sudija Ian Bonomi je u spis, zatim, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
