Izvor: Politika, 02.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova predizborna borba protiv korupcije
Činjenica je i da posle svih optužbi o pljački države kojih smo se naslušali na račun predpetooktobarskih i postpetoktobarskih vlasti, nijedan ministar nije završio u zatvoru, a mnogi su, u međuvremenu postali i uspešni biznismeni
Borba protiv korupcije (i kriminala) je već u nekoliko kampanja glavna predizborna „mantra” Srpske radikalne stranke. To je bio i jedan od pet osnovnih principa na kojima je formirana odlazeća vlada Vojislava Koštunice. I u aktuelnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kampanji i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, koje nisu mogle da sastave ni godinu dana u zajedničkoj vladi, borbu protiv korupcije svrstavaju među glavne ciljeve na kojima će raditi ako im birači ukažu dovoljno poverenja.
Ove partije, od kojih će neka sigurno biti deo nove vladajuće koalicije, dakle, i ovog puta neštedimice obećavaju da će se, ako od njih bude zavisilo, svim silama truditi da što više suzbiju tu pošast na koju, inače, nije imuna nijedna zemlja. Samo, koliko im se može verovati? Jer, evo, sada su već sve one bile na vlasti, isprobali smo i razne koalicione kombinacije (od realno mogućih u ovom trenutku, nismo iskusili još samo to šta bi nam donela zajednička vlast SRS-a i DSS), ali korupcija u Srbiji još nije svedena na „podnošljivu” meru.
A dojučerašnji koalicioni partneri sada optužuju jedni druge za korupciju, a zarad sloge sa aktuelnim ili potencijalnim partnerima, stranke su sklone da zaborave svoje ranije optužbe na njihov račun.
Činjenica je i da posle svih optužbi o pljački države kojih smo se naslušali na račun predpetooktobarskih i postpetoktobarskih vlasti, nijedan ministar nije završio u zatvoru, a mnogi su, u međuvremenu postali i uspešni biznismeni.
Predstavljajući istraživanje organizacije „Transparensi internešenel" u decembru prošle godine, predsednik „Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati ocenio je da je u Srbiji u poslednjih godinu dana „nešto urađeno" na polju borbe protiv korupcije, ali je naglasio da to nije ni blizu onome šta je moglo biti urađeno ili šta su bila očekivanja.
Izvršni direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da kod građana nije prisutan preteran optimizam kada je u pitanju borba protiv korupcije, jer više od 30 odsto njih smatra da će situacija i u narednom periodu ostati ista. Nenadić je istakao, kako je preneo list „Blic”, da su građani ocenili da su političke partije i Skupština najkorumpiranije.
Na pitanje šta se od naših političkih stranaka može očekivati u vezi sa rešavanjem problema korupcije, Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, kaže za „Politiku” da „u najboljem slučaju možemo da očekujemo postepeno smanjenje korupcije, povećanje transparentnosti, povećanje kontrole kontrole od strane građana i medija...” To zavisi i od, kako kaže, kvalitetnijeg istraživačkog novinarstva, kvalitetnijeg sudstva i policije. Problem je, po njegovom mišljenju, to što je takozvana velika korupcija, ona u vrhovima biznisa i vlasti, praktično nevidljiva i teško dokaziva i što političari, a još manje biznismeni, imaju interesa da se upuste u tu bitku.
„Propitujući” predstavnike najvećih stranaka o nekim nedoslednostima koje se„na prvu loptu” mogu uočiti u onome što su rekli ili uradili ovih dana, pokušali smo i na taj način da proniknemo koliko su iskreni kada govore o svom opredeljenju da se bore protiv korupcije, odnosno, koliko sve to ima veze sa željom da se pridobije što veći broj glasača.
Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić uputio je, recimo, liderima DS-a i DSS-a, Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici, uputio predlog sporazuma kojim bi se garantovala „apsolutna sloboda ulaganja” i potpuna pravna sigurnost za sve dosadašnje investicije u Srbiji. U tom predlogu (koji je DS odmah odbila uz ocenu da SRS nema kredibilitet da predlaže takav sporazum) nalazi se i rečenica da državni organi neće dovoditi u pitanje do sada ostvarene investicione procese, „osim u slučaju kada se radi o najtežem kršenju zakona”. Naravno da se odmah nametnulo pitanje da li to SRS smatra da se lakše kršenje zakona može tolerisati. I ko bi (neko od radikala) procenjivao ko je učinio lakši, a ko teži prekršaj?
Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a, međutim, ističe da radikali nikoga neće izuzeti od odgovornosti, pa ni za lakše kršenje zakona, u koji oni ubrajaju, recimo, neispunjavanje svih obaveza iz ugovora sklapanih prilikom kupovine ovdašnjih preduzeća. „Prilikom kupovine sklapa se ugovor koji podrazumeva socijalni program, zaštitu životne sredine, ulaganja... To se, naravno, neće 'pustiti', ali se neće dovoditi u pitanje sama privatizacija. A ugovor će novi vlasnik morati da ispuni, tu nema dileme”, uverava nas Todorovoić.
Citirani deo iz predloženog sporazuma, kako kaže, odnosi se na najteže zloupotrebe zakona u procesu privatizacije, u kojima bi se, po njegovim rečima, išlo na poništavanje privatizacije.
„Misli se na način na koji je kupljeno nešto – da je cena preduzeća bila enormno niska u odnosu na njegovu vrednost, da nije prikazana stvarna vrednost (npr. imovina u inostranstvu - vidite ovu polemiku oko 'Geneksa')... Znači sve što je imalo za cilj da se na nezakonit način stekne dobit to će nadležni državni organi, u skladu sa zakonom, proveriti. To, inače, treba i sada da rade, ali se, nažalost, to ne radi. Dolaskom na vlast mi bismo bili garant da će se to sprovoditi”, kaže visoki funkcioner SRS-a.
Podsećanja radi, kao najčešće pominjani primeri privatizacije „ispod cene” navođeni su „Sartid” i šećerane. Ipak, i DSS je pre dolaska na vlast najavljivao da će preispitati sve privatizacije, ali prodaja železare i fabrika šećera nije dovedena u pitanje.
Aleksandar Popović, potpredsednik DSS-a i aktuelni ministar energetike, kao kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda sada najavljuje borbu protiv korupcije „koja danas u gradu postoji ili se sumnja da postoji”.
Priznanje da u gradu ima korupcije deluje malo čudno ako se zna da je njegova stranka, zajedno sa DS-om i G17 plus, na vlasti u Beogradu poslednje četiri godine. On, međutim, ističe da je DSS i do sada insistirala na borbi protiv korupcije i da će to činiti i ubuduće, a on, ako bude gradonačelnik, obećava da će ostvariti ideju da se uz pomoć IT tehnologija maksimalno „otvori” svaki segment gde su moguće zloupotrebe. On, pri tom, ističe „segment” javnih nabavki i kao prvi korak u borbi protiv korupcije najavljuje da će se sve javne nabavke sprovoditi elektronski (ako bude od njega zavisilo, biće napravljen popis svih firmi iz svih oblasti koje bi želele da učestvuju na tenderima za javne nabavke – i svaki tender iz „njihove” oblasti slao bi im se u elektronskoj formi) i da će svi rezultati svih tendera biti na veb portalu. On ističe da je u proteklom mandatu DSS bio manjinski partner u vlasti i da nije imao „preterane veze sa javnim nabavkama”.
Ipak, ne treba zaboraviti da DSS do sada nije ni iznosio sumnje u transparentnost tih nabavki.
A na pitanje da li može da kaže da u sferama za koje je bila zadužena njegova stranka nije bilo korupcije, on odgovara: „Ako neko ima bilo kakav dokaz za korupciju, bilo gde i ma ko da je u pitanju, treba da obavesti nadležne organe. Korupcije ima uvek i svuda, ali uvek može da se smanji njen stepen”.
Ono što Popović sada predlaže kako bi se omogućila veća transparentost prilikom javnih nabavki u Beogradu, još ne postoji na republičkom nivou, na kojem je DSS takođe poslednje četiri godine na vlasti. Zašto? Mogući novi gradonačelnik Beograda kaže da je to kompleksnije ostvariti na republikom nivou, ali da je započeto u vreme prve Koštuničine vlade (kada su se našla sredstva za tu namenu, odnosno, kada je formiran NIP) i da je na nastavila da radi ministar Aleksandra Smiljanić.
Kako, ipak, da vam verujemo, ministre, da ćete sve ono o čemu ste govorili, i ostvariti? Bili ste već na vlasti - a korupcije i dalje toliko ima. „Ja ne obećavam puno, ali ono što obećam – ispunim”, odgovor je Aleksandra Popovića.
Kada je reč o DS-u, pitanje njihove iskrenosti u zalaganju za borbu protiv korupcije vezali smo za činjenicu da su sklopili predizborni savez za parlamentarne izbore sa Srpskim pokretom obnove, iako su neke funkcionere te stranke svojevremeno optuživali za zloupotrebu u vezi sa dodelom nekoliko stotina stanova i tvrdnje da su time oštećeni Beograd i Beograđani. Reč je o stanovima koje je SPO-ova vlast u glavnom gradu u periodu od 1997. do 2000. dodeljivala istaknutim umetnicima, zaslužnim građanima, ali i rođacima i prijateljima pojedinih stranačkih funkcionera.
Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a, najpre nije bio zadovoljan formulacijom pitanja, ali je, uz usputne optužbe da je reč o propagandi koju ovaj novinar sprovodi za Aleksandra Nikitovića (šefa kabineta odlazećeg premijera Vojislava Koštunice) i da „Politika” vodi hajku protiv pokojnog gradonačelnika Nenada Bogdanovića, ipak rekao da ljudi protiv koji se u tom slučaju vodi postupak, nisu na listi. „Ja mogu da Vam kažem da smo mi napravili listu koja Srbiju treba da odvede u Evropu. One optužbe koje smo imali, mi smo dali sudu i očekujemo da sud odradi svoj deo posla i one zloupotrebe koje su bile da kazni”, istakao je Đurišić.
Na konstataciju da je njegova stranka za nezasluženo dobijanje državnih stanova prozivala najviše funkcionere SRS-a Nikolića, Vučića i Todorovića (a sa sličnim činom nekih funkcionera SPO-a, izgleda, DS sada nema problema), Đurišić kaže da su ova trojica „lično dobili stanove u trenutku kada je Srbija bombardovana, a oni se postavljaju kao najveći moralni čistunci na političkoj sceni Srbije”.
On je još naveo i da nijedan funkcioner DS-a u poslednjih osam godina nije dobio stan od države na način na koji su to uradili predstavnici SRS-a, i to je, prema njegovim rečima, jedan od načina na koji se DS svakodnevno dokazuje u borbi protiv korupcije. „Kampanja protiv mrtvog čoveka nije način da se borimo protiv korupcije. A Vaš list je učestvovao u toj kampanji”, insistirao je Marko Đurišić na ovoj izjavi.
Govoreći o tome koliko je teška borba protiv korupcije, te da se nijedna zemlja ne može pohvaliti idealnim, nultim stepenom korupcije, Milan Nikolić ističe da se sa njom može nositi samo - transparentnošću
- Lako je pričati, ali treba videti šta rade, imaju li neke rezultate i da li su se baš ozbiljno uhvatili u koštac s problemima. Kome verovati, jako teško je reći, ali ja više verujem partijama koje su dosad pokazale više rezultata i koje su generalno poštenije prema biračima. Ali ni to ne znači da su one čistih ruku. Mislim da niko na našoj političkoj sceni nije čistih ruku.
Nikolić ističe da je borba protiv kriminala i korupcije građanima već dugo na trećem mestu prioriteta (posle boljeg života , ekonomskog razvoja i zapošljavanja), a na pitanje da li, po njegovom mišljenju, političari govore o tome zarad uspešnijeg izbornog rezultata ili zato što stvarno iskreno žele da se posvete toj borbi, on odgovara na sledeći način: „Da političari nemisle da je to građanima važno, ne bi ni bilo pomenuto u kampanji”.
Biljana Baković
[objavljeno: 03/04/2008.]
.jpg)
