Izvor: S media, 02.Jul.2010, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova fora iz (of)šora

Uprava za sprečavanje pranja novca o najčešćim oblicima ubacivanja "prljavih" para u legalne tokove: Finansiranje sopstvenog preduzeća ubuduće će i država kontrolisati.

PRANJE novca godišnje košta svetsku ekonomiju oko dva odsto bruto društvenog proizvoda. U zemljama kakva je Srbija, pranje para, prema nezvaničnim procenama ošteti državni budžet i do pet odsto BDP, odnosno oko 150 milijardi dinara.

Nadležni su, kako kažu, prepoznali da se u Srbiji novac >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pere najčešće putem pozajmica fizičkih lica, odnosno vlasnika ili osnivača firmi.

- Prema važećim propisima, pozajmica je dozvoljena, neograničena i neoporeziva - ističu u Upravi za sprečavanje pranja novca.

- Zbog toga se često javlja slučaj da bogati vlasnik uplaćuje pozajmicu za likvidnost svoje ne previše uspešne firme, a bez povećanja osnivačkog uloga. Time je stvorena mogućnost da vlasnik ulaže novac koji možda potiče od izvršenja nekog krivičnog dela, ili na koji nije plaćen porez. Taj novac davalac pozajmice može da podigne sa računa firme u svakom momentu, bez ikakvih posledica. Uprava je dala određene predloge da se ovakav vid finansiranja sopstvenog preduzeća ubuduće sankcioniše.

Često se dešava, kako naglašavaju u Upravi za sprečavanje pranja novca, i da se podizanje gotovine sa računa firme ili fizičkog lica obavlja uz prisustvo lica koje je stvarni vlasnik sredstava.

- U pitanju su, zapravo, slučajevi kada je fiktivni vlasnik firme lice problematičnog ponašanja i sumnjivog karaktera, na primer - uživalac droga ili alkohola, a stvarni vlasnik to veoma vešto koristi i upravlja poslovanjem - otkrivaju u Upravi za sprečavanje pranja novca. - Tako, na primer, stvarni vlasnik uplaćuje na račun firme sredstva po raznim osnovama, uključujući i promet robe i usluga. Ubrzo zatim, ova dva vlasnika se zajedno pojavljuju u banci, gde fiktivni vlasnik podiže gotovinu i odmah je predaje stvarnom vlasniku. Bilo je primera da je račun bio u blokadi 72 sata po nalogu Uprave, kada je među vlasnicima nastala panika, koristile su se i lažne menice za prinudnu naplatu, a bankarskim službenicima upućivane su i pretnje.

Uobičajno je i da firme iz Srbije vrše plaćanja računa na ofšor destinacijama i to po osnovu marketinških usluga, prodaje ili iznajmljivanja poslovnog prostora, organizacije sajmova ili nastupa na stranom tržištu.

- Dešavaju se i prilivi sredstava sa ofšor destinacija po osnovu nasledstva, prodaja udela u zajedničkim firmama, prodaje imovine u inostranstvu, od dividendi - navode u Upravi za sprečavanje pranja novca. - U velikom broju ovih slučajeva reč je o novcu koji je stečen nelegalno i za vreme sankcija iznošen iz Srbije, a sada se vraća u zemlju, navodno po zakonitom osnovu.

FIKTIVNA PRODAJA STANOVA

Ima slučajeva gde građani, preko privatnih računa, obavljaju privrednu delatnost, a što se, posebno, dešava u građevinarstvu.

- Kreator ovakvog sumnjivog posla okupi grupu svojih saradnika, koji se dogovore da ulažu sredstva u izgradnju stambenog objekta sa više stambenih jedinica - ističu u Upravi za sprečavanje pranja novca. - Sve transakcije, koje se odnose na izgradnju objekata i nabavku građevinskog materijala obavljaju se preko ličnih računa fizičkih lica, organizatora posla. Nakon završetka gradnje objekta, svi pojedinačni vlasnici stanova naprasno prodaju stanove, po pravilu za keš, koji predaju glavnom organizatoru, a njima eventualno pripada mala provizija za učešće u ovakvom poslu.

Nastavak na S media...

Capital.ba: Nova fora iz (of)šora