Izvor: Politika, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova bitka za glasove
Krajnji rok za održavanje redovnih parlamentarnih izbora 5. oktobar
PODGORICA – Prema Zakonu o izboru odbornika i poslanika u Skupštinu Crne Gore, krajnji rok za održavanje redovnih parlamentarnih izbora je 5. oktobar, ali sve do okončanja konsultacija čelnika parlamentarnih stranaka sa predsednikom Republike Filipom Vujanovićem, koji je u obavezi da najkasnije do početka avgusta raspiše izbore, tačan datum se može tek nagađati.
Prve konsultacije crnogorski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik je započeo sa predsednikom Socijalističke narodne partije Crne Gore Predragom Bulatovićem, koji je prekjuče, nakon sastanka, novinarima saopštio da je za njegovu partiju optimalni rok za održavanje izbora između 24. septembra i 1. oktobra ove godine i da bi najpoželjnije bilo da to bude neradni dan.
Vrele letnje dane, dakle, partije koriste za zauzimanje što povoljnijih političkih pozicija. Glavne bitke se biju oko stvaranja koalicija. Dilema je da li u izbore ući sam, ili u savezu s drugim partijama.
U tom svetlu, pre svega, treba sagledati i najnoviju izjavu crnogorskog premijera i predsednika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, koji se založio da na izbornom kantaru ovog puta svaka partija izmeri sama za sebe, pa da se tek onda uđe u pregovore o stvaranju vladajućih saveza.
"Ovo je trenutak kada treba svako da nastupi samostalno, kako bi se, nakon nedvosmislenog utvrđivanja izbornog rejtinga svake partije, otvorile perspektive različitih koalicija koje bi pomogle da Crna Gora nastavi demokratske i ekonomske reforme", kazao je predsednik DPS-a.
Na prvi pogled, reklo bi se, ništa neobično i ništa originalno. Ali ako se u obzir uzme decenijska podeljenost Crne Gore na dva, uglavnom ljuto zavađena tabora, onda premijerov naum ima mnogo dublju pozadinu. Među opozicionim partijama ovakav Đukanovićev stav tumači se kao novi politički trik kojim želi da se oslobodi dosadašnjih koalicionih partnera. Takođe tvrde da o tome najbolje svedoči najnovija odluka Socijaldemokratske partije, čije je predsedništvo kasno preksinoć odlučilo da počne pripreme za samostalni nastup na parlamentarnim izborima.
Tim povodom, potpredsednik SDP-a Rifat Rastoder kazao je da se u toj stranci pripremaju za izlazak na izbore "na jasnim principima i ciljevima, kao što je to SDP radio tokom čitavog perioda postojanja".
"Tako će biti i za sledeće izbore. U ovom času pripremamo se za samostalan nastup, ali ostajemo otvoreni za razgovore o koaliciji sa svima onima sa kojima se možemo naći na principima i ciljevima čije definisanje je u toku", kazao je Rastoder.
Ni na suprotnoj strani, u bloku za zajedničku državu, još nisu postignuti konkretni dogovori, iako su se lideri SNP-a, Narodne stranke i Demokratske srpske stranke – Predrag Bulatović, Predrag Popović i Ranko Kadić – načelno saglasili da na izbore izađu u trojnoj koaliciji.
Ovakvom stavu opozicionara usprotivio se donedavno četvrti partner – Srpska narodna stranka, koja se najpre založila za stvaranje jedinstvene srpske liste, a zatim odbila da uđe u bilo kakve predizborne saveze.
"Ko ne primećuje da su Srbi u Crnoj Gori teško diskriminisani, ili, još gore, ko primećuje a ne želi adekvatno da reaguje na tu činjenicu, taj je odabrao put koji nije u skladu sa interesima 185.000 građana Crne Gore koji su na referendumu glasali za opstanak zajedničke države", kazao je šef informativne službe SNS-a Jovan Vučurović.
Njegov partijski šef, predsednik SNS-a Andrija Mandić, dopunio je ovaj stav podržavši predlog doskorašnjeg predsednika Pokreta za očuvanje zajedničke države Zorana Žižića, koji smatra da bi sve opozicione stranke morale da potpišu dokument, kao garanciju da neće praviti postizborne koalicije sa DPS-om.
Ali tu, naravno, nije kraj. Pored dosadašnjih aktera i dve albanske partije, svoje političko mesto u Crnoj Gori, barem prema dosadašnjim najavama, pokušaće da pronađu i tri nove stranke. Učešće na parlamentarnim izborima, dakle, najavio je i Zoran Žižić, ispred Pokreta za očuvanje zajedničke države, Predrag Drecun sa novoformiranom Demokratskom strankom, kao i Nebojša Medojević, čija NVO "Grupa za promjene", prema njegovim rečima, takođe uskoro treba da preraste u političku partiju.
Koje će od ovih političkih partija uspeti da uđu u crnogorski parlament zasad je nemoguće prognozirati, jer svi lideri veruju da njihova stranka ima snage da pređe izborni cenzus.
Đorđe Brujić
[objavljeno: 08.07.2006.]
