Izvor: Glas javnosti, 07.Sep.2009, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noćni dnevnik
Život je privremen, smrt je večna. Mogućnost da i smrt bude privremena privlači svaki osetljivi um. Knjiga i apostoli neutešnim ljudima nude veru u drugi, večni život. Često i rado čitam Knjigu. U njoj su zapisana pravila koja te vode tamo gde si naumio, uz to idu i obećanja da te tamo čeka život večni. Verujem da su ateisti, posebno filozofi i istoričari, poharali Knjigu i kao osnovu za svaku ideologiju uzeli Deset božijih zapovesti u koje može da stane svaka ideologija. Ponekad >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se, uprkos tome što sam politička životinja, uznemirim poredeći Knjigu sa smicalicama ideologa, plagijatora. Budući da je život bez vere i nade besmislen, najlukaviji bezbožnici izmisli su reč budućnost koja je u svim ideologijama zamena za raj.
Ne volim reč budućnost. Zgubidani, tirani i tlačitelji svog i tuđih naroda ubili su zbog prošlosti, koja se može svakojako tumačiti i ocenjivati, bezbroj ljudi u ime budućnosti. Čak i oni koji su to činili upotrebljavajući božje ime, činili su to sebe radi, brbljajući o budućnosti. Ako kakvog bivšeg moćnika, cara, kralja ili predsednika, svejedno gde i u kom kraju sveta, ubijete zbog toga što vam danas smeta, odnekud će se pojaviti teoretičari, inače plaćenici gospodara sumnjive budućnosti, koji će dokazivati da je dojučerašnji moćnik pogubljen zbog svoje prošlosti i budućnosti naroda kojim je vladao. Može li smrt moćne jedinke biti jedinica mere za mrtvu prošlost i istog dana rođenu budućnost? Ugodnije mi je da verujem u život večni koji nudi Knjiga, nego u budućnost o kojoj svakojake političke nakazice baljezgaju na svim kontinentima sve što im padne na pamet. Podeliti nedeljivo vreme na prošlost i budućnost i uz to verovati da si inteligentna politička životinja ako se gadiš prošlosti i udvaraš budućnosti, maloumno je. Priklanjam se onim političkim životinjama koje boreći se za vođstvo govore o prošlosti sa dužnim razumevanjem, a budućnost, znajući da je nedokučiva, pominju oprezno. Preživeo sam nekoliko ponuda da hrabro zakoračim u najavljenu budućnost, i slava Bogu, vreme je sve što mi je ponuđeno pojelo, i evo me tu sam, gadljivo slušam nove priče o budućnosti.
Budućnost je od silne upotrebe izlizana i otrcana reč. Najmoćniji globalisti i svetski demokratori, smeli naslednici starih i iskusnih političkih životinja, podelili su reč budućnost na slogove. Ako zaslužiš Bu, obećavaju ti Du, posebno ti nude Ć; iznenada kažu da nisi savladao Ć i vraćaju te na Bu. Uprošćeno rečeno kad se o Srbiji radi Italija je već za, a Holandija ima nešto protiv, ali i Mađarska se nešto pita, Grci su uz nas, Engleska ocenjuje vrednost svakog našeg koraka napred, Amerika nas sve bolje razume, imamo sve više prijatelja u svetu... A onda Srbiju vrate na Bu, tamo se negde krije Mladić koji je iznervirao Holandiju i ceo svet.
U nesrećnim državama vera u budućnost obavezna je disciplina. Juče ti je bilo grozno, danas ti se sve smučilo, šta ti preostaje nego da veruješ da će sutra biti bolje. Usitnjeno vreme podeljeno na juče, danas i sutra, nagovara te da veruješ u budućnost. Zbog toga često bežim u Knjigu. Tamo me čeka lepa zbirka dokaza da je život večan, a smrt privremena. Naučio sam da budem nepoverljiv. Uverljivije mi deluju oni koji veruju da je Sadam obešen zbog nafte nego oni koji kažu da je to učinjeno zbog budućnosti iračkog naroda. Prirodnije mi je teorija da je Srbija bombardovana zbog Bondstila nego zbog Slobe. Često listam Knjigu. Bog ne zahteva od mene da se odreknem prošlosti ne bi li se prošvercovao u budućnost. Lakše mi je da verujem u Boga nego u besplatne akcije.
konacno je poceo da pise kako treba, vraca mu se stil po kome je nekad bio prepoznatljiv
Interesantno, valja dvaput procitati. Brana je CAR!
