Izvor: Politika, 08.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu iznenađeni briselskom odlukom
Za nas je sada važno da odmah počnemo sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, a u tome su saglasne sve stranke koje čine vladu – kaže Nada Kolundžija
Srbija će od 1. januara zaista jednostrano primenjivati Prelazni trgovinski sporazum sa EU, koji predstavlja 80 odsto sadržaja SSP-a, potpisanog krajem aprila ove godine. To je postalo sasvim jasno kada Savet ministara Evropske unije juče nije postigao saglasnost o deblokadi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Beogradom. Za razliku od septembarskog „ne” odmrzavanju sporazuma sa Srbijom, kada je ovdašnja vlast očekivala da će Brisel odlučiti da primeni taj sporazum i, potom, bila vidno razočarana tadašnjim zaključkom Sveta ministara, ovoga puta vlast u Beogradu nije najavljivala preokret u vezi sa SSP-om, pa nema ni većeg iznenađenja posle jučerašnjeg briselskog sastanka.
Za opoziciju to je, naravno, dobar povod za „paljbu”. Tako za Dragana Šormaza, visokog funkcionera DSS-a, jučerašnji ishod briselskog sastanka nije neočekivan.
– Onaj ko se ozbiljno bavi politikom znao je da do toga (deblokade SSP-a – prim. a.) neće doći, da je to jedna najobičnija obmana, korišćena u predizbornoj kampanji i kao pomoć Demokratskoj stranci da dođe na vlast – tvrdi on.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES-a u Skupštini Srbije, podseća, međutim, na to da je za odluku Saveta ministara potrebna jednoglasnost i da ta odluka, bez obzira na podršku ostalih država članica EU, nije doneta samo zbog holandskog protivljenja.
–Za nas je sada važno da odmah počnemo sa primenom Prelaznog sporazuma, a u tome su saglasne sve stranke koje čine vladu – kaže Kolundžija objašnjavajući da je interes Srbije da ne zaostaje u evropskim integracijama bez obzira na sadašnje prepreke koje su na putu ratifikacije tog sporazuma u EU. Moramo, dodaje ona, što pre da usvajamo zakone i usklađujemo norme sa evropskim standardima.
Bez obzira na odluku da nema odmrzavanja sporazuma sa Srbijom, Savet ministara uputio je Srbiji poruku da može da dobije status kandidata za članstvu u EU 2009. godine. Setimo se, i prethodnih dana su se čula slična uveravanja. Tako je, recimo, posle objavljivanja Godišnjeg izveštaja o napretku Srbije na putu ka EU, prošlog meseca, evropski komesar za proširenje Oli Ren izneo procenu Evropske komisije da možemo da dobijemo status kandidata u sledećoj godini, ako ispunimo preostale uslove – ostvarimo punu saradnju s Haškim tribunalom i sprovedemo neophodne reforme.
Istini za volju, uoči svih srpskih izbora, od 2000. godine naovamo, Brisel nam je, odista, redovno nešto obećavao, a, potom obećano, uglavnom, nije ispunjavao. Recimo, uoči parlamentarnih izbora januara 2007. godine, evropski čelnici su govorili o tome da bi Srbija mogla da stekne status kandidata u junu 2008. godine. Onda su obećanja pomerena za kraj godine, na osnovu čega je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, krajem prošle godine uveravao ovdašnju javnost da Srbija može da računa da će postati kandidat za ulazak u EU krajem 2008. godine, kao i da će stići na „belu” šengensku listu u toku francuskog predsedavanja EU, u 2008.
To se, evo, nije dogodilo, pa je Brisel, učestalo poslednjih dana oštro kritikovan iz zvanične Srbije.
Demokratske stranke Srbije poručuju, međutim, da su građani prevareni obećanjima da će Srbija do kraja 2009. godine biti kandidat za članstvu u EU, kao i o ukidanju viza i stavljanju Srbije na „belu” šengensku listu.
Otud se nameće pitanje kolike će probleme vladajućoj koaliciji doneti i dalje „zamrznuti” SSP.
Šormaz kaže da to zavisi od demokratičnosti našeg društva, otvorenosti medija i od sposobnosti opozicije da građanima ukaže na to „da je ova vlast bukvalno napravljena da bi se Euleks instalirao na Kosovu”. S druge strane, uveren je da od „bele” šengenske liste i statusa kandidata sledeće godine neće biti ništa „ne samo zbog nas i unutrašnje situacije u Srbiji, ne samo zbog Ratka Mladića, već i zbog toga što EU sama nema odluku o sopstvenom proširenju”.
Kolundžija, povodom ovakvih kritika podseća na to da mi imamo delove opozicije koji se otvoreno protive evropskim integracijama i veruje da „njih raduje svaki neuspeh na tom putu”. Ona, pak, smatra da Srbiju u evropskim reformama ne treba da zaustave procesi u samoj EU i da naša zemlja „mora da žuri da što pre postane evropsko društvo”.
B. Čpajak
[objavljeno: 09/12/2008]
