Izvor: S media, 26.Avg.2010, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa od jedinstvenog šaltera
Privreda prvo tražila da se uvede jedan šalter za plaćanje poreza i doprinosa, a sada u vladinoj Jedinici za SRP tvrde da se privreda predomislila.
Od uvođenja jedinstvenog računa na koji bi poslodavci uplaćivali poreze i doprinose, koji je gromoglasno najavljivan kao početak sveobuhvatne reforme propisa, za sada po svemu sudeći – nema ništa. Prijavu radnika umesto na jednom šalteru, kao što je prvobitno planirano i kako je vlada obećavala, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << od 1. oktobra moći će po sopstvenom izboru da obave na šalterima Penzionog fonda (PIO) ili Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RŽO). To je rezultat višemesečnih pregovora, rovovske političke borbe koalicionih partnera u vladi da zadrže kontrolu nad Fondom i Zavodom i, na kraju, natezanja ove dve institucije.
Da bi poslodavac isplatio mesečne zarade, prema važećim zakonima, poreze i doprinose mora da plaća na tri mesta: porez mora da plati u opštini stanovanja zaposlenih, doprinose za zdravstveno osiguranje prema regionalnim zdravstvenim centrima, a doprinose za PIO prema sedištu pravnog lica. Kada se sve sabere doprinose trenutno uplaćuju na sedam različitih računa. Tako na primer naknade za socijalno uplaćuju na račun za deo koji predstavlja teret poslodavca i račun koji predstavlja teret zaposlenog, doprinosi za slučaj nezaposlenosti se takođe uplaćuju na račun koji predstavlja teret poslodavca i račun koji je na teret zaposlenog…
Ukoliko bi privrednici uplaćivali jedinstven iznos na jedan račun, a nadležni državni organi preuzeli na sebe da vrše raspodelu tih prihoda, godišnja ušteda na nacionalnom nivou bi prema analizi Fonda za razvoj ekonomske nauke (koja će biti objavljena u septembarskom broju Kvartalnog monitora) iznosila 442 miliona dinara. Na vremenu bi uštedeli oko sat i deset minuta, koje potroše na kupovinu, kopiranje i ispunjavanje sedam različitih računa.
Andrea Marušić, rukovodilac vladine Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa priznaje da oko jedinstvenog računa nije ništa učinjeno, ali iznosi zanimljiv detalj koji otkriva novi razlog zbog koga nije formiran jedinstveni šalter:
– Poslodavci su od Ministarstva finansija tražili da ostanu odvojeni računi za socijalno i zdravstveno, kako bi mogli da kalkulišu da li će izmiriti obe obaveze ili samo jednu.
U Ministarstvu finansija, kako nam je rečeno, o ovome zbog godišnjih odmora neće moći da se izjašnjavaju do ponedeljka. Ali zato u RŽO i PIO fondu tvrde da – nisu čuli za zahtev privrednika.
Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RŽO, kaže da svako ko ne uplati zdravstveno osiguranje neće moći da overi knjižicu, a za kontrolu naplate zadužena je Poreska uprava. Na njoj je da reši problem uvođenja zajedničkog računa i da dalje raspoređuje pare.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca naglašava da su poslodavci dužni po zakonu da uz isplatu zarade uplate poreze i doprinose i to neće moći da izbegnu odvajanjem računa.
– Sadašnji način uplate poreza i doprinosa je izuzetno komplikovan. Samo mala greška pri popunjavanju obrazaca košta poslodavca, jer ako neke pare greškom uplati one mu se ne vraćaju. Najbolje je uvesti univerzalne račune za uplatu poreza, zdravstvenog i socijalnog, bez podračuna koji idu na teret poslodavca i na teret zaposlenog…
Znači za poslodavce je bitno da postoji jedan uplatni račun, a na državi je da to raspoređuje i deli sa lokalnim samoupravama. Privreda treba da radi, a ne da se bavi birokratijom i raspoređuje javne prihode– kaže Rajić i dodaje da bi spas za sve bilo uvođenje elektronske uprave.
U Poreskoj upravi su saglasni da je uvođenje jedinstvenog računa bilo jednostavnije za privredu i koštalo bi je manje, ali da bi se to ostvarilo, kao i uvele novine za plaćanje poreza na plate, potrebna je izmena zakona koji reguliše raspoređivanje javnih prihoda.
Na raspoređivanje javnih prihoda najviše zamerki imaju lokalne samouprave jer se porezi na zarade uplaćuju prema mestu prebivališta radnika, a ne prema sedištu firme.
Dragan Zlatković, predsednik opštine Lapovo, kaže da je na ovaj način obesmišljena borba za dovođenje investitora.
– Koji motiv ima opština da dovede stranog investitora, koga će osloboditi svih lokalnih taksi, ako će prihodi od naplate poreza na zarade otići u susednu opštinu. Smatram da nije dobro zatvarati se za radnu snagu koja dolazi sa strane kao što su to učinili Kragujevac ili Jagodina. Ali država mora što pre da promeni zakone i omogući da prihod ostvaruje opština na kojoj je zarada isplaćena. Mislim da je to mali korak za nju, ali značajan za nas – kaže Zlatković.
Kada je reč o prijavi radnika dogovor je postignut. Poslodavac će umesto 27 obrazaca popunjavati samo jedan i osim na šalteru RŽO, kako je prvobitno predlagano, moći će da ga preda i u PIO fondu.
– Jedinstveni obrazac je već usaglašen i dogovoren. Na tom papiru biće svi podaci koji se odnose na prijavu, promenu i odjavu na osiguranje. Institucija koja primi zahtev dužna je da ga obradi, prosledi ostalima, uključujući razmenu podataka sa Nacionalnom službom za zapošljavanje – kaže Vlada Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava u PIO fondu.
Na ranije primedbe da PIO fond nema razgranatu mrežu filijala kao i da nisu povezani sa svim svojim jedinicama, Stanković kaže da su to bespotrebne spekulacije i da su svi problemi prevaziđeni.
Vladan Ignjatović kaže da RŽO i Nacionalna služba za zapošljavanje već imaju jedinstven šalter i da razmena podataka među njima dobro funkcioniše. A prijavu je moguće podneti elektronski i Internetom pratiti njen status.
Na pitanje zbog čega su se protivili da se zaposleni prijavljuju i u PIO fondu, koji ima dobru bazu podataka sa svim promenama obveznika doprinosa, on kaže da je strah postojao zbog činjenice da PIO fond nema svoje ispostave u trećini mesta u Srbiji. On pretpostavlja da će više prijava biti na šalterima RŽO, jer tamo moraju da se podignu zdravstvene knjižice.
Violeta Jovanović, direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, kaže da privreda mora da izmiruje svoje obaveze, mogu se boriti za njihovo umanjivanje, ali ih nikako ne smeju izbegavati. Ali ova nevladina organizacija, koja je jedan od pokretača jednošalterskog sistema, ostaje pri stavu da privrednicima treba omogućiti da na jednom šalteru u jednom potezu završe proceduru prijave radnika.
Marijana Avakumović
.jpg)
