Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo radili za tajkune
Ako nemate institucionalne mehanizme da dokažete poreklo novca koji je neko stekao, onda se time ne treba ni baviti
INTERVJU
Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, rad Vlade Srbije ocenjuje uspešnim i u ekonomskom segmentu, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu, i u segmentu zakonodavne aktivnosti.
– Treći segment uspešnosti jeste da nije bilo praktično nikakvih afera koje bi ozbiljno optuživale vladu. S druge strane, bilo je obračuna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa nekoliko jezgara potencijalnog kriminala. Kažem potencijalnog pošto su procesi u toku. To su drumska, stečajna i carinska mafija – kaže Dimitrijević na početku razgovora za "Politiku", a na pitanje nije li mu čudno da su svi ti obračuni sa mafijama usledili pri kraju mandata vlade, pred izbore, odgovara:
– Može da bude čudno, ali ne mora. Izbori mogu da budu jedno objašnjenje, a može da bude i drugo – da je priprema tih postupaka duže trajala, pa je sada došao trenutak da se krene u obračun. A treće objašnjenje, ili opravdanje svega jeste da je dobro za državu što se to dešava, bez obzira kad.
• Baš iz stranke u kojoj ste, Srpskog pokreta obnove, preciznije od Danice Drašković dolaze primedbe da preti tajkunizacija Srbije i da je vlada u ekonomskom segmentu donosila odluke više u korist tajkuna, nego građana.
– Mi kao ministarstvo nismo učestvovali ni u jednoj odluci koja je bila u korist tajkuna. Da li je to slučaj sa vladom u nekim drugim aspektima ne mogu da tvrdim, ali ja to ne primećujem.
• Tajkunizacija se baš najviše vezuje za oblast trgovine.
– Recite mi u kom smislu. Kakve veze ja i ovo ministarstvo imamo sa tajkunizacijom u trgovini?
• Govorim o uticaju tajkuna na vlast u Srbiji o čemu je gospođa Drašković govorila...
– Kada budete razgovarali sa gospođom Drašković, pitajte nju šta o tome misli. Ako postoje slučajevi monopolizacije u trgovini ili povećanja koncentracije tržišta, ovo ministarstvo nije to moglo ni na koji način da spreči, jer i nema tu vrstu ovlašćenja. Drugo, ovo ministarstvo dalo je veliki doprinos demonopolizaciji Srbije, jer je za našeg mandata donet i Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o zaštiti konkurencije. Formirana je antimonopolska komisija. Mi nismo i ne treba da imamo mogućnosti da utičemo u slučajevima kada jedna kompanija kupuje drugu firmu. Zato postoji antimonopolska komisija koja treba da proceni da li time neko povećava koncentraciju i stepen kontrole tržišta.
• Što znači da, ako neko poseduje svoju proizvodnju i sopstvene velike lance trgovine, nema osnova da se razmišlja o postojanju monopola?
– Ne postoji monopol, jer bi on podrazumevao jednog prodavca, jednog proizvođača i jednog kupca. Pojedini trgovinski lanci svakako imaju dominantno učešće na tržištu. Postoje dva odgovora na to. Jedno je aktivnost antimonopolske komisije, a drugo je opšta aktivnost vlade koja treba da stvori okolnosti da dođu drugi trgovinski lanci.
• Pitam Vas sve ovo, jer je i Vuk Drašković kao jedan od prioriteta SPO-a naveo borbu protiv tajkunizacije. Pretpostavljam, dakle, da onda postoje i tajkuni, ali niko da ih imenuje. Ko su oni?
– Ako me pitate da li u Srbiji ima bogatih, uspešnih, poslovnih ljudi, koji poseduju veliki kapital i koji imaju ambicije – kažem da postoje. Ako bi to što oni rade bilo isključivo loše, onda bi to bili tajkuni. Mislim da sve što oni rade nije isključivo loše.
• A da li gledate i kako su došli do tog kapitala?
– Ja ne gledam. To je pitanje koje treba staviti ad akta. Zakon o oporezivanju ekstraprofita pao je u vodu, postao je čak smešan, jer se pretvorio svojevremeno u zakon protiv Bogoljuba Karića. Ako nemate institucionalne mehanizme da dokažete poreklo novca koji je neko stekao, onda se time ne treba ni baviti.
• Da li bar znate za slučajeve da tajkuni finansiraju šefove stranaka, kao što tvrdi Danica Drašković? Da li ima onih koji daju pare bez obzira na stranački program ili ideologiju?
– Ja ne znam. Mada u svetu to nije nepoznata praksa. Od toga sigurno nije imuna ni naša zemlja. Legitimna je i logična da kažem prećutna praksa spoj krupnog kapitala i politike. Kada negde u posete idu državnici, često su oni prethodnica poznatih kompanija. Ambasadori stranih zemalja ovde vrlo često nastupaju i kao lobisti njihovih kompanija koje treba da investiraju u Srbiju. I niko ne postavlja pitanje da li tu ima konflikta interesa ili nema. Bio bih naivan ako bih verovao da toga nema i u Srbiji. Da li se direktno daje novac da bi se neko zaštitio i sačuvao, ne znam. Video sam da neko ko je pokušao da to radi na taj način i da direktno uđe u politiku, nije dobro prošao.
• Mislite na Bogoljuba Karića?
– Naravno, tu nema nikakve dileme.
• On je očigledno jedini stradao.
– Nije jedini. Naveo sam nekoliko primera obračuna sa određenim grupacijama, kao što su carinska, drumska i stečajna mafija. Ali on jeste najupečatljiviji primer.
• Spomenuli ste i antimonopolski zakon i komisiju. Često nije problem u tome da nema zakona, već da se oni ne primenjuju.
– Treba nam ozbiljna analiza kojom bismo utvrdili da li se određeni zakoni primenjuju ili se ne primenjuju. Paušalne ocene se ne mogu doneti.
• Donet je, recimo, zakon o lustraciji, pa niko nije lustriran. Koliko onda ljudi mogu da se pouzdaju i u antimonopolski zakon?
– Kad je reč o antimonopolskom zakonu, u zapadnim zemljama postoji duga tradicija borbe protiv monopola. Prvi takav zakon donet je još krajem 19. veka u SAD. Njima je trebalo više od sto godina da razviju zakonsku regulativu i praksu borbe protiv monopola. Mi smo pedesetak godina u socijalizmu imali monopolističke strukture u privredi, imali smo takvu praksu i dobrim delom ona je i sada nasleđena.
• Znači, trebaće nam sto godina...
– Ne, neće nam trebati sto godina. Donoseći ovaj zakon već smo taj postupak skratili za nekoliko decenija. Treba, međutim, vremena da se uhoda institucija koja se zove Komisija za zaštitu konkurencije, trebaće nam da u nekim segmentima menjamo zakon i zbog toga je potrebno određeno vreme da zakon i borba protiv monopola profunkcionišu na pravi način. Taj proces je uveliko u toku. Antimonopolska komisija radi svoj posao.
• Ko je kažnjen zbog monopola?
– Znam da dozvole vezane za dve koncentracije u trgovini nisu izdate. U jednom slučaju je spor pred Vrhovnim sudom.
• O kome je reč?
– Reč je naravno o spajanju "Ce marketa" i "Delte" i mislim da dozvola nije izdata za spajanje "Rodića" i "Merkatora".
• Da li ste pogledali reklamni materijal za brendiranje Srbije koji je Si-En-En pripremio za emitovanje na ovoj mreži?
– Taj spot će da doživi neke male korekcije, prema našim zahtevima, a onda ćemo ga poslati kabinetima predsednika vlade i predsednika Republike, ukoliko budu bili u poziciji da ga pogledaju, i tek onda bio bi odobren i krenulo bi emitovanje.
• Koje su korekcije u pitanju?
– Ne bih ulazio u detalje. Vezane su za ono što predstavlja vizuelni identitet, za slogan kampanje, za logo, za slova kojima bi pisalo Srbija. Mislim da će on da bude solidan.
-----------------------------------------------------------
Neću na listu
• Zašto niste na listi poslaničkih kandidata SPO?
– Postoje lični razlozi i oni nisu politički motivisani. Ja sam te razloge objasnio u stranci. Sebe više ne vidim kao nekog ko će na takav način da se bavi politikom.
• Kao poslanik?
– Da.
• A kao ministar?
– Ne bih to prejudicirao. Treba prepustiti građanima da o tome daju svoju reč.
• Da li ste razmišljali o promeni stranke posle izbora, o povratku u DSS?
– Nisam.
• Dakle, nema šanse da se to desi?
– Za sada nisam o tome razmišljao.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
