Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam ljut na Ruse (1)
"Nisam protiv gasnog aranžmana, niti sam ljut na Ruse. Oni su odlični pregovarači. Ljutim se na naše, jer u ovom trenutku pristaju na ponudu koja je, ponavljam, ponižavajuća za Srbiju i što ne odgovaraju kontraponudom, već suprotno ekonomskom interesu, pristaju na sve, obezvređujući svoj nacionalni resurs". Srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ne odustaje od svog stava ni dan nakon što su, koalicioni partneri, uprkos protivljenju ministara iz G17, usvojili Platformu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za pregovore sa Ruskom federacijom u oblasti gasne i naftne privrede. I priznaje: "vrlo, vrlo sam zabrinut". Umesto da, dodaje Dinkić, "ispregovaraju" gasovod koji će zaista Srbiji doneti sigurnost u snabdevanju ovim energentom, pristaju na mačku u džaku – gasovod koji će, i ako prođe kroz Srbiju, biti u funkciji tek od 2013. i pitanje je kog će kapaciteta uopšte biti. "Umesto da NIS izuzmu iz ovog aranžmana i raspišu kvalifikacioni tender sa aukcijom u završnici, na kojoj bi dobili pet do osam puta višu cenu od ponuđene, odbijaju predlog Ministarstva ekonomije i idu na direktnu pogodbu. Posle godinu i po vaganja – hoćemo li prodavati manjinski ili većinski paket i računica – koliko se milijardi može dobiti, zadovoljavaju se mrvicama – sa 400 miliona evra za 51 odsto kapitala, što je polovina knjigovodstvene vrednosti naše naftne kompanije. I sve to, uz jedino obrazloženje jednog člana radne grupe, "da nije pristojno od Rusa tražiti tržišnu cenu". To zdrav razum ne može da prihvati. Pa samo 25 procenata Ine, koja je 40 odsto manja od NIS-a, Hrvati su pre pet godina prodali za 525 miliona evra.
Vi govorite kao da je sve gotovo?
Hoću da verujem da su u vladi, posle ove sednice, konačno shvatili da je ovo ozbiljno pitanje za Srbiju, i da će, ipak, u nastavku pregovora voditi računa i o srpskom ekonomskom nacionalnom interesu. Uostalom i ministar Dragan Đilas je izjavio da je ponuđena cena niska i da će se i on boriti za što veću. Nadu mi uliva to da su uvažena neka moja upozorenja: da je u Platformu ubačen zahtev za bolji tretman gasovoda i poštovanje ekoloških standarda, kao i da se ne produžava monopol na uvoz nafte i naftnih derivata do 2012. i da se garantuje minimalna cena besplatnih akcija. Istina, u Platformi nisu navedene konkretne brojke: kolika je to minimalna cena i kolika propusna moć gasovoda. Mada sam skeptičan, valja sačekati do kraja: da se završe pregovori i konačni predlog sporazuma stigne u vladu.
Izuzme li se NIS, koji je očigledno izašao iz ekonomskih okvira, kako izgleda ekonomski kalendar ministra ekonomije za 2008.?
U januaru – isplata obećanih naknada radnicima RK "Beograd" i početak prijavljivanja građana za besplatne akcije, u februaru – međunarodni tender za privatno – javno partnerstvo na Staroj planini i novi koncept politike industrijskog razvoja, a u martu – početak projekta "giljotiniranja" propisa i završnica u trci investitora za "Geneks". U aprilu i maju – tender za JAT (trebalo je i za NIS), tržišna utakmica potencijalnih kupaca "Zastave" i analiza najvažnijih tržišta za srpsku privredu. U junu, julu, avgustu i septembru – početak realizacije nekih najavljenih grinfild investicija, usvajanje prvog zakona o regionalnom razvoju i realizacija važnijih turističkih projekata, a u četvrtom kvartalu – završnica privatizacije, prve inicijalne ponude akcija javnih preduzeća na berzi, sa, u decembru, poslednjim aukcijama i oglašavanjem poslednjih tendera za društvena preduzeća.
I sve to, krunisano privrednim rastom između sedam i osam odsto. Ali pod kojim uslovima?
Osnovni uslov je mir, a politička stabilnost je dobrodošla.
A inflacija? Guverner je upozorio da nam opet kuca na vrata?
I Slovenija je imala devet odsto godišnju inflaciju sve do ulaska u EU i to joj nije smetalo da beleži brz privredni rast i da bude najrazvijenija zemlja u tranziciji. Ni naših deset odsto ne utiče presudno na ekonomske tokove, ali je to istina, gornji prag izdržljivosti, koji se nikako ne sme preći i bilo bi zabrinjavajuće kada bi inflacija nastavila da se povećava. Zato, u skladu sa preporukom guvernera, u 2008. moramo sve da učinimo da je snizimo, na projektovanih šest odsto.
Pola Srbije, ponajviše, interesuju besplatne akcije? Da li će i kada u narednoj godini na njih moći i da računaju?
Zakon je usvojen, podzakonska akta su pripremljena i ako budu usvojena i objavljena u prvim nedeljama nove godine, javni poziv biće objavljen u petak 25. januara, a evidentiranje će početi 28. januara i trajati šest meseci – do 31. jula. Prijavljivanje će biti obavezno lično. Ali krajnje jednostavno – na šalterima pošta, samo jednim dolaskom, uz ličnu kartu i kratko zadržavanje, koliko je potrebno da na obrascu potvrde da ranije nisu iskoristili pravo na besplatne akcije, da su državljani i imaju prebivalište. Kad se završi registracija i provere podaci, što će država raditi o svom trošku, građani će na jesen dobiti obaveštenje da su akcionari. A do kraja godine, kada se očekuje i formiranje tržišne cene za Jat, "Telekom" i nadam se i za NIS, a početkom sledeće za "Galeniku", stići će im i prve potvrde o akcijama.
A kada će akcije moći da prodaju, iako to možda i nije pravi potez?
Šest meseci nakon utvrđivanja kupoprodajne cene na berzi, odnosno tenderu. Znači u prvoj polovini 2009. Da li će ih prodati ili ne – sami će odlučiti.
A šta u narednoj godini mogu da očekuju oni koji sem besplatnih akcija čekaju i posao – statistika kaže svaki peti građanin koji ne ide u školu i nije u penziji?
Posle sedam godina uzastopnog rasta, u 2007. smo uspeli da smanjimo broje evidentiranih nezaposlenih sa 926.000 na 797.000, pri čemu, po anketama o radnoj snazi, posao, zaista, traži pola miliona ljudi.
U 2008. za kreditiranje početnika bez hipoteke obezbeđen je dvostruko veći budžet, više novca rezervisano je i za zapošljavanje u manje razvijenim područjima i povoljne dugoročne kredite Fonda za razvoj. Za stimulisanje grinfild projekata koji će zaposliti više od 50 radnika, predviđeno je 1,5 milijardi dinara, pri čemu će prednost i veće podsticaje imati investitori u sektorima – IT, elektronika, telekomunikacije i automobilska industrija. Posebna pažnja u aktivnim merama Nacionalne službe zapošljavanja posvetiće se obuci i prekvalifikaciji za poznatog poslodavca.
A koliko je investicija realno očekivati u 2008?
Šest milijardi dolara. Sve drugo bi bilo neuspeh.
Da li ste u tih šest milijardi računali i NIS ?
Da, ali sa tržišnom cenom za NIS.
Šta Srbija, sem "Zastave", "Geneksa" i tri javna preduzeća nudi investitorima u narednih 12 meseci?
Više od 750 društvenih preduzeća na aukcijama (60 mesečno) i više od 90 na tenderima. I imovinu firmi u stečaju kao što su "Matroz", Beogradska šećerana ili ostatak "Jugoeksporta", neprivatizovane hotele – sem "Interkontinentala" i kopaoničkih, i hotel "Slavija" u Beogradu. Pozvaćemo i privatne investitore na partnerstvo sa javnim sektorom za ulaganja u Staru planinu, koja će dostići i do 250 miliona evra. Nudimo i ulaganja u industrijskim zonama od kojih će neke dobiti nacionalni tretman, pa tako i posebnu privlačnost za ulagače.
Osim Inđije za aj-ti i Niša za elektroniku i telekomunikacionu opremu, gde su planirane druge "nacionalne" industrijske zone?
U Kragujevcu, predlažemo i Zrenjanin, Šabac i Kraljevo i razmišljamo o još jednom gradu na jugu Srbije. Vranje ima najveće šanse, zbog velikog strateškog i značaja za politiku regionalnog razvoja. Recimo, "Geoks", treća, najveća svetska kompanija obuće, zainteresovana je da napravi prvu fabriku u Srbiji i vaga između Vranja ili Pirota.
U čemu će biti prednost poslovanja u zonama od nacionalnog značaja?
Upravljanje tim zonama biće povereno za to formiranim preduzećima, koja će voditi investitore kroz sve procedure do izdavanja građevinskih dozvola. Lokalne samouprave će morati da se odreknu poreza na imovinu i da zemljište ustupe besplatno, a republička vlada će omogućiti da postanu slobodne carinske zone ukoliko najveći deo njihove proizvodnje, najmanje 70 odsto, bude za izvoz: proizvođači će biti oslobođeni carina i PDV-a na uvoz repromaterijala i dobijaće veće podsticaje za investiranje i poslovanje.
Imate velika očekivanja od turizma: da se prihod od ove grane do 2010. udvostruči – na milijardu evra godišnje?
Veliko je interesovanje velikih svetskih hotelskih lanaca za privatizaciju i nove investicije u Srbiji, što je važno zbog nedostatka kapaciteta. Za smeštaj turista koji će tokom "Evrosonga", u maju, doći u Beograd moraćemo da angažujemo brodove koji će biti usidreni i da raspišemo konkurs za privatni smeštaj. Zato ćemo i izmenama Zakona o turizmu obavezati vlasnike hotela na atraktivnim turističkim lokacijama od nacionalnog značaja da ih u određenom roku preurede u više kategorije. Ako to ne uspeju, da državi plaćaju visoku rentu – od 20 do 30 miliona evra.
Sem projekta za Staru planinu, imamo još desetak usvojenih master planova, ali prioritet je svakako razvoj turizma na Dunavu. Dosta je neiskorišćenih potencijala. Recimo, malo ko zna da je dvadesetak rimskih careva rođeno u Srbiji i to treba iskoristiti da se napravi turistički projekat "Put rimskih careva".
Nepodeljeno je mišljenje da je najveći problem srpske ekonomije spoljnotrgovinski deficit, koji se naravno ne rešava samo u jednoj godini.
Smatramo da srpski izvoz za sada ne može da raste bržim tempom od 30-ak odsto godišnje, ali mnogo toga možemo da uradimo na supstituciji uvoza. Pre svega, forsiranjem ulaganja i podsticajima za investiranje u tri ključne grane, čije proizvode uz energente najviše uvozimo i na kojima će se bazirati novi koncept nove industrijske politike. Reč je o informatici, elektronici sa proizvodnjom telekomunikacione opreme i automobilskoj industriji. A strane investicije u njih biće istovremeno i osnova za jačanje izvoza, jer one donose i novu tehnologiju i tržišta. Sledeće godine obići ćemo i deset najvećih izvoznih tržišta Srbije i predložiti strategiju nastupa na njima.
Ali izvoznici i dalje navode kurs kao problem broj jedan?
Praksa pokazuje da je politika kursa u Srbiji mnogo značajnija sa aspekta uvoza nego izvoza: da jačanje kursa daleko više povećava uvoz, nego što slabljenje kursa uvećava izvoz. Teško je dati odgovor koji bi to kurs pogodovao spoljnotrgovinskom bilansu, ali siguran sam da je dobro da kurs ostane stabilan, ali da se ne dozvoli njegovo jačanje.
Najavili ste i mere za jačanje ekonomske diplomatije?
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, raspisaće konkurs za 25 ekonomskih savetnika koji će raditi u okviru ambasada i drugih diplomatsko-konzularnih predstavništava, ali u gradovima i oblastima sa kojima imamo posebnu saradnju ili potencijale za saradnju. Planiramo i jačanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i u novom Zakonu predložićemo otvaranje njenih predstavništava u deset najznačajnijih zemalja za srpske izvoznike.
NASTAVAK INTERVJUA U TEKSTU "NISAM LJUT NA RUSE (2)"
[objavljeno: ]
