Izvor: 011vodič.com, 22.Feb.2015, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikoliću lažni doktorat piše Ljubiša Stojimirović
SRPSKA radikalna stranka je pokrenula peticiju preko interneta pod naslovom „Zaustavimo medijski mrak“.
Smatramo da je medijski mrak u Srbiji takvog intenziteta da je postao nepodnošljiv i od sloma komunizma 1990. godine do danas mislimo da nije bio izraženiji. Zato želimo da svojim potpisom na tu peticiju svi građani, koji zdravo i logički razmišljaju, koji su patriotski raspoloženi i koji žele zaista demokratsku Republiku Srbiju, posvedoče da se neće pomiriti sa ovim što nam >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << se dešava.
Mi smo duboko nezadovoljni kontrolom koju vlast ostvaruje nad svim medijima, a posebno nad elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom. Tu jednostavno teško možete naići na disonantne tonove u odnosu na volju režima. Naravno, tu ima kritike određenih postupaka režima, ali nemoguće je naići na temeljitu kritiku, na suštinsku kritiku, na kritiku one vrste koja bi dovela u pitanje dalji opstanak režima.
Daćemo vam jedan primer u koji smo sami umešani.
Vi znate da je Srpska radikalna stranka je u tim medijima skoro potpuno blokirana. Mi nemamo mogućnosti za gostovanja naših funkcionera na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Nemamo mogućnosti češćeg pojavljivanja u štampanim medijima i kad daju neke informacije, onda su one samo probrane i sterilne što se tiče naših aktivnosti.
Međutim, još 4. decembra pokrenuli smo, na našoj konferenciji za štampu, akciju raskrinkavanja svih zakulisnih radnji vezanih za privatizaciju Železare Smederevo, „Sartida“. Neki od vas, koji su bili na toj konferenciji, setiće se sigurno da smo izneli čitav niz podataka o kojima juče i danas možete da čitate u novinama. Međutim, kad smo mi izašli sa tim podacima u javnost – nijedan medij ni reči nije objavio.
Mi smo kompletan tok te konferencije postavili na naš internet sajt, odnosno i na Fejsbuk i na Jutjub, pa je to na taj način bilo dostupno javnosti. Dakle, u ograničenom obimu. Ja vas upućujem da sad pogledate i to i da pogledate naredne dve, tri konferencije za štampu, šta smo sve govorili i šta smo sve raskrinkali.
Naravno, režim nije mirovao. Režim je to pratio i prati intenzivno sve što radimo.
Prate naše javne aktivnosti, prate naše telefonske razgovore, prisluškuju nam prostorije ovde u stranci.
Kad imamo nešto važno da razgovaramo onda izlazimo napolje ili se došaptavamo u hodnicima, od uva do uva, za sve ono što je važno. A šta je za nas važno, što moramo sakriti od režima? To je najava šta ćemo raditi u bliskoj budućnosti da nam ne bi režim to pokvario, inače sve ostalo što saznamo mi predočavamo u javnosti, odmah otvoreno istupamo i ne bojimo se režimske represije.
Imamo situaciju u kojoj postoji autocenzura u medijima, jer mnogi novinari sami sebe sputavaju. bojeći se eventualne reakcije režima. To rade i mnogi vlasnici novina. Čak imamo medije koji su nekada prednjačili u slobodnom informisanju ili su se takvim predstavljali u javnosti, a danas su se sveli na bilten vladajuće napredne stranke.
Najnoviji potezi Vlade Republike Srbije po pitanju „Sartida“ pokazuju da i dalje vlada baulja kao guska u magli, da zapravo nema pred sobom sasvim određen i jasan cilj i da se zanosi se idejom da može da nađe menadžere koji će umesto nje upravljati tim kombinatom od strateškog značaja za Srbiju.
Ako oni sami nemaju te stručnjake, to je razlog više da idemo na izbore, pa da vidimo – možda neka stranka ima. Mi imamo ljude koji su sutra spremni da preuzmu Sartid u svoje ruke i da obnove proizvodnju, ali bez ikakvih kriminalnih akata, bez kriminalne delatnosti, a ne da svako u okviru ovoga režima, kao ranije dosmanlijskog, ko dođe na vlast počne da misli da je to šansa da se za kratko vreme obogati.
Gledajte šta im rade ovi niže rangirani funkcioneri u ministarstvima. Odoše u Tajland. Odgovara im tropska klima. Ovde na ovoj hladnoći se teško snalaze, odoše tamo. Imaju novca. Imaju novca da se razbacuju. Odakle? Od krađe, od korupcije. Nije im babovina. Nisu od oca nasledili, nego su iskoristili priliku, nalazeći se na izvorima vlasti da opljačkaju što više.
Od februara prošle godine, vlada je vodila propagandu kroz sve medije da je Esmark najbolja varijanta za privatizaciju smederevske Železare, da je reč o ozbiljnoj kompaniji koja ima mega-potencijale u crnoj metalurgiji.
Pisali su raznorazne hvalospeve. Novine pod njihovom kontrolom su to još više preuveličavale. Esmark je proglašavan spasiocem srpske industrije. Onda smo mi saznali da je reč o Esmarku koji je registrovan u Amsterdamu, koji nema nikakvog kapitala, nikakvih mogućnosti. To je jedna puka firma, koja ima načelnu vezu sa američkim Esmarkom, ali nema nikakve njegove garancije.
Nimalo nije slučajno što je u istoj toj zgradi u Amsterdamu gde je registrovan Esmark, registrovana i firma koja je otkupila Nikšićku železaru. Vi znate, svojevremeno su neke ruske firme kupile Nikšićku železaru, pa je onda došlo do sukoba između režima i tih firmi, ko zna po kom osnovu, detalji nam nisu najpoznatiji o tim zbivanjima u Crnoj Gori, ali Rusi su jednostavno oterani, a onda je sve opet došlo pod kontrolu Mila Đukanovića.
Videli smo i danas, što primećuju i neki novinari, da nije ni malo slučajno da su oko svih tih prljavih radnji u Srbiji, koje se dešavaju na planu krupnih privatizacija, krupnih pljački i pronevera, obično umešani prsti Mila Đukanovića.
To je, dakle, ono što je sada ključni problem u Srbiji. Mi nemamo transparentnu vlast iako se ova vlast busala u prsa da će biti transparentna.
Vlast sakriva sve što se može sakriti od naroda. Ova vlast sakriva i prljave tragove dosmanlijskog režima. Mi smo došli u posed saznanja da je ugovor Tadićevog režima, režima Borisa Tadića sa „Fijatom“, Srbiju koštao milijardu evra. Šta je sve Srbija morala da plaća da bi ovde „Fijat“ došao i glumio proizvodnju, to ćemo saznati kad se taj ugovor obelodani.
Sadašnja vlast se izgovara da postoji klauzula u ugovoru, na insistiranje „Fijata“, da ugovor ostane u tajnosti. Zašto bi ta klauzula obavezivala ovu vladu? Zašto bi klauzula o tajnosti uopšte nekog obavezivala? To nije državna tajna i ne može biti državna tajna. Ako sa nekim sklopite bilo kakav trgovinski sporazum vaše je pravo, u pogodnom momentu, da to obelodanite, pogotovo ako smatrate da su vaši neki interesi oštećeni, a ne da šurujete i vi sa onim kriminalcima, koji su ranije napravili neku prljavu stvar.
Ovde se sakriva i sve ovo što se dešava oko JAT-a odnosno „Er Srbije“.
„Etihad“, rekli smo već, nijednog dinara nije uložio, a uzeo je 49 posto vlasništva. Umesto da zakupljujemo avione u Bugarskoj, po dvostruko većoj ceni zakupljujemo ih od „Etihada“ i to avione koji su pred rashodovanjem. Kod nas malo lete pa ih pošalju na seču tamo gde se ti rashodovani avioni uništavaju.
Pa onda da se umesto od domaćih firmi, to je bio „Nikolas“ u ovom slučaju, naručuju uniforme za letačko osoblje i stjuardese, naručuje se po skupljoj ceni iz Pakistana. Obuka pilota umesto da se vrši, imali smo najpovoljniju ponudu iz Katara, slučajno iz Katara, ali kompanija donosi odluku da se instruktori iz Nemačke, iz firme u kojoj „Etihad“ ima veliki procenat kapitala, angažuju po dva puta skupljoj ceni za obuku naših pilota.
To su zaista stvari koje više narod ne može da trpi i kojima treba stati u kraj. Mi zbog toga pozivamo sve građane Srbije da se priključe ovoj peticiji, da se javnosti predstavi masovno građansko nemirenje sa načinom funkcionisanja sadašnjeg režima i sa postupcima koje on čini na štetu naroda u celini. Izvolite, ako imate neko pitanje.
Maja Nikolić, Televizija N1: Ako možete samo da prokomentarišete nedavno objavljene naučne radove predsednika Srbije Tomislava Nikolića?
Šešelj: Pa ja sam ih već komentarisao u nekoliko emisija. Prvo, kad pogledate, niko to nije hteo da prenese tada. Vidim, otkad se Blic u to upustio, da je interes javnosti porastao. Ja sam čitao te tekstove. To je sve: banalnost do banalnosti. Dakle, nema nikakvih elemenata stvarnog naučnog rada. Autori tih banalnosti su Ljubiša Stojimirović i njegova bivša asistentkinja, sad mislim da je postala i profesor Više poslovne škole, nisam joj zapamtio ime. Kao treći autor pojavljuje se Tomislav Nikolić. Zašto?
Zato što on mora imati spisak od nekoliko bibliografskih jedinica ako prijavljuje doktorsku disertaciju. A doktorsku disertaciju njemu već piše Ljubiša Stojimirović. I sve bi bilo završeno, Tomislav Nikolić bi dobio akademsku titulu doktora, da nije bilo afera sa ovim drugim plagiranim i banalnim doktoratima, disertacijama sa banalnim tekstovima.
To je sad malo sprečilo Tomislava Nikolića, pa kao, Ljubiša Stojimirović se malo više trudi, ali ishod treba da bude isti. Dakle, treba da ima nekoliko objavljenih radova, pa da na osnovu toga stekne pravo za prijavu doktorske disertacije. Međutim, na isti način se tretiraju i radovi pojedinačnih autora i koautorstva. I u ovom slučaju baš računaju na koautorstva, jer niko ne može da utvrdi u čemu je tu doprinos Tomislava Nikolića izradi određenog naučnog rada. Jer kad su tri autora, onda je sve njihovo i ne deli se: e, ovo je ovaj, ovo je ovaj, ovo je ovaj uradio. U tom slučaju, dakle, imamo već jednu prevaru.
Druga prevara je način izrade doktorske disertacije.
Tu ni reči Tomislav Nikolić nije napisao. To sve piše Ljubiša Stojimirović. Nastranu činjenica da Ljubiša Stojimirović nije istaknuti srpski intelektualac. On je, kad je reč o univerzitetskim profesorima, ispod prosečne vrednosti. To možete da vidite ako pogledate druge njegove radove i nekoliko njegovih knjiga. Dakle, takvog je našao da napravi disertaciju još lošijeg kvaliteta.
Upravo taj Ljubiša Stojimirović je Tomislavu Nikoliću organizovao da završi fakultet, a da nikada nijedan ispit nije polagao, da se ne pojavi na fakultetu gde je diplomirao, da ne zna ni na kom je odseku bio. Pitaše ga u nekoj televizijskoj emisiji na kom je odseku bio, nije znao da odgovori. Ja tad nisam bio ovde. Pa onda posle postao master.
To je najveći skandal koji je zadesio Srbiju od dvehiljadite godine naovamo. Zaista nema većeg skandala od skandala kad predsednik Republike dođe do lažne fakultetske diplome. I umesto da odmah bude smenjen, umesto da se pokrene krivični postupak, on i dalje glumi da obavlja svoju dužnost, a javnost ćuti. Mi nećemo da ćutimo. Mi skoro svaki dan o tome govorimo, gostujući na lokalnim medijima, preko ovih društvenih mreža na internetu, i na načine koji su nam dostupni. Ne može takav čovek da bude predsednik Republike. Ne može, ni pod kojim uslovom.
Maja Nikolić: Još jedno pitanje. Da li je praksa da autor naučnog rada u tom istom radu o sebi govori u trećem licu, pošto sam i ja pročitala taj rad?
Šešelj: To je kod ozbiljnih naučnika jednostavno nemoguće. Ali, pošto on to nije pisao, to je promaklo tamo. A vidite sad, kako je to kod ozbiljnih naučnih radova. Samo vrhunski naučnici mogu sebi da dozvole da pišu u prvom licu jednine. Da autor kaže – ja smatram to i to, ja mislim tako, ja sam dokazao to, ja sam ranije pisao o tome. To ne može ni svaki redovni profesor univerziteta, nego baš onaj koji je stekao veliko ime u nauci, ili akademik.
Akademska skromnost nalaže, ja sam tako radio svoje radove sve do ovog poslednjeg vremena, kad sam počeo da pišem u prvom licu jednine. Akademska skromnost nalaže da se piše u prvom licu množine: mi smatramo, mi mislimo… To je izraz skromnosti autora, a da autor kaže, autor koji je Tomislav Nikolić, pa da kaže – Tomislav Nikolić smatra to i to, to je neverovatna ludost. To je sprdnja sa svetskom naukom. On o sebi piše.
Teša Tešanović, Srbin-info: Kako komentarišete poslednju fazu implementacije Briselskog sporazuma, u okviru koje je srpsko pravosuđe na Kosovu predato prištinskim vlastima?
Šešelj: Pa sadašnja vlast, vlada Aleksandra Vučića, ubrzano ispunjava zadatke koje je dobila od Evropske unije, a na konto kojih je došla na vlast. Jedan od tih zadataka je da se kompletno sudstvo preda Šiptarima, a narodu nastoje da zamažu oči tako što kažu – dogovoreno je koliko će biti Srba sudija a koliko Albanaca sudija. Kao da je to važno. To uopšte nije važno. Važno je ko kontroliše te sudove. Te sudije će zakletvu polagati pred Atifete Jahjagom, je li se tako zove ta njihova navodna predsednica tamo? To je suština. Sudovi sude po volji centralne vlasti. Kad kažem centralna vlast, ona podrazumeva zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sudska vlast će biti centralizovana. Vrhovni sud je u Prištini. Srbi su apsolutno nezaštićeni u pravosudnom sistemu.
Nemci su napravili celi spisak svojih zahteva od Aleksandra Vučića. A njemu je ista sudbina, ispunio on te zahteve, ne ispunio. Ako ne ispuni zahteve, reći će da ga zbog toga puštaju niz vodu, a ako ispuni zahteve, pustiće ga niz vodu zato što više ništa od njega i ne očekuju, što spremaju novu garnituru. Tako se ponašaju.
A ovo što je Srbija sad zainteresovana da se reguliše status Trepče, ili brane Gazivode, e to nije važno da se o tome razgovara, ili što bi rekao američki ambasador Kirbi, nisu važna imovinska pitanja, važno je da vi napravite zidane granične prelaze, da priznajete sva dokumenta, lične isprave Albanaca, da dakle priznate faktički da je Kosovo država. A to što nećete zvanično reći – priznajemo tu državu i što nećete poslati ambasadora pod punim imenom i prezimenom u zvaničnom statusu kao ambasadora, koga to interesuje?
Ovako se stvaraju uslovi da po američkoj volji Kosovo dobije i dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. A tome svemu pomaže i Vlada Srbije. Pomagala je i Tadićeva vlast, ali ova je sve to ubrzala. Ranije je kritikovala Tadićevu vlast zbog predaje Kosova i Metohije, a onda je deset puta gore stvari uradila nakon što je Tadić oboren sa vlasti. Imate li još pitanja?
Dragan Pilipović, „Pravda“: Koji su glavni razlozi da se baš sada Albanci iseljavaju s Kosova?
Šešelj: Mislim da je to organizovano sve i da na taj način Albanci ubrzavaju Evropsku uniju na određene akcije. To su akcije protiv Srbije. To su akcije čiji je cilj da Srbija omogući Albancima koji napuštaju Kosovo i Metohiju da se nastanjuju u druge delove Srbije, kao naši državljani, jer ih Srbija kao takve priznaje i mnogi su dobijali pasoše. A drugo, to je pritisak na Evropsku uniju od strane Albanaca, da se ubrza postupak uključivanja Kosova u Evropsku uniju, u punopravno članstvo. I ako ikada dođe, a ja ne verujem da će doći do ulaska Srbije u Evropsku uniju, ali ako ikada dođe do toga, onda će oni reći: Srbija i Kosovo ulaze zajedno u Evropsku uniju. To očekujemo.
Postoje i objektivni razlozi, svakako. Tamo je ekonomska kriza i socijalna beda još izraženija nego u Srbiji. Mafija otvoreno vlada Kosovom i Metohijom. Mnogo je izraženija mafija nego u Srbiji, u svakom pogledu sve je gore i teže. I ti socijalni razlozi mogu biti, naravno, veoma važni. I ranije su bili prilično važni kad je reč o odlascima Albanaca u inostranstvo. Ali, umesto da im Vučićev režim pomogne da se što pre dočepaju Evropske unije – on ih sputava, on ih zaustavlja na granici.
The post Nikoliću lažni doktorat piše Ljubiša Stojimirović appeared first on Politika.
.jpg)
