Izvor: S media, 08.Nov.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić i vlada na istom putu
Zemlje bivše Jugoslavije mogle bi da sarađuju na različite načine, ali kako su pretrpele veoma težak razvod, to danas zavisi, pre svega, od političke atmosfere. Poseta predsednika Tadića Vukovaru i ranije Srebrenici potezi su koji mogu doprineti stvaranju atmosfere za dublju saradnju.
Učestali susreti političara i zajednički ciljevi Srbije i suseda postepeno će jačati saradnju. Nordijske zemlje u ekonomskom smislu imaju korist od tesne saradnje jer imaju veću težinu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kada zajedno nastupaju na svetskom tržištu - rekao je u intervjuu za Danas Nils Ragnar Kamsvog, ambasador Norveške u Srbiji.
Održali ste pre par dana sastanak sa liderom naprednjaka Tomislavom Nikolićem. Mislite li da je Nikolić na istom kursu sa Vladom kada je reč o putu Srbije ka EU?
Ne mogu da izvedem neke čvrste zaključke na osnovu jednog sastanka, ali Nikolić je tokom našeg razgovora bio vrlo određen kad je govorio o svojoj proevropskoj orijentaciji i o prioritetima koje treba ispuniti da bi se evropski cilj ostvario. Sa te tačke gledišta, nisam čuo ništa, kada je o Nikolićevoj opredeljenosti za Evropsku uniju reč, što je u suprotnosti sa proevropskom politikom vladajuće koalicije.
Nikolić je pre izvesnog vremena pokrenuo političku debatu kada je kritikovao politiku u Srbiji prema kojoj „EU nema alternativu“. Verujete li da Srbija svoju budućnost može tražiti i van EU?
Mislim da je veoma teško pronaći alternative tom putu, jer Evropska unija je okruženje Srbije. EU je za Srbiju najvažnije tržište i prvi politički partner.
Ima li onda smisla poređenje „ako Norveška može van EU zašto ne bi mogla Srbija“?
Verovatno nema smisla, ali takođe je važno naglasiti da je Norveška potpisnica sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru. Što znači da, kada je reč o ekonomskoj saradnji, Norveška kao da je član EU, budući da je od 70 do 90 odsto njenih propisa usklađeno sa propisima EU. Norveška suštinski jeste ekonomski član Evropske unije. Šta će ko da čini stvar je pojedinačne zemlje, ali Norveška i Srbija su u prilično različitim situacijama. Kako živimo u međuzavisnom svetu, i na jednom smo tržištu, ne možemo da pronađemo rešenja mimo onih koje primenjuje konkurencija. Dakle, ne vidim alternativu daljoj integraciji ka EU. Drugo je pitanje da li se taj put završava članstvom ili ne.
Nedavno je ponovo pokrenuto pitanje treba li Srbija da uđe u NATO. Treba li da postane članica po vašem mišljenju, ili je dovoljno Partnerstvo za mir?
Veoma smo zadovoljni zbog učešća Srbije u Partnerstvu za mir. Norveška je bila među državama koje su veoma naporno radile da bi se Srbija pridružila programu. Norveška bi rado pozdravila članstvo Srbije u NATO pre svega zato što bi ono značilo jačanje stabilnosti i bezbednosti u regionu i svakako bi predstavljalo napredak i za susede Srbije. Ipak, istovremeno je važno da postoji podrška srpskog naroda za ulazak države u NATO. Partnerstvo za mir predstavlja dobru osnovu za izgradnju poverenja između Srbije i NATO i tim programom Srbija se može dalje približavati Alijansi.
Da li bi Srbija od ulaska u NATO imala više pogodnosti ili troškova?
Članstvo u NATO ne donosi nužno velike troškove. Istovremeno, mnoge pogodnosti donosi članstvo u Partnerstvu za mir, jer otvara prostor za dijalog i saradnju Srbije i drugih članica programa sa Alijansom. Ipak, članstvo u NATO donosi državi značajnu prednost jer joj omogućava više uticaja na proces odlučivanja.
Ambasada Norveške podržala je Paradu ponosa u Beogradu. Šta mislite o događajima u Beogradu od 10. oktobra?
Podrškom Paradi ponosa pre svega smo želeli da podržimo pravo bilo koje grupe u demokratskom društvu da ima slobodu govora i slobodu udruživanja. Pozitivno je to što je policija reagovala veoma profesionalno. Ipak, veoma je nesrećno što je do takve situacije uopšte došlo. Istovremeno, činjenica je da Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa tom vrstom izazova.
U kojoj su meri grupe koje su izazvale nasilje u Beogradu i u Đenovi tokom fudbalske utakmice opasne po društvo i koliko je država u stanju da im se suprotstavi? Bilo je tvrdnji da one čak mogu da ugroze odnose Srbije sa susedima i EU, te da navedu Brisel da Srbiji ponovo uvede vizni režim.
Iskustvo Norveške, koja je deo šengenskog područja, jeste da nema potrebe za vraćanjem viza. Norveška ima dobru saradnju sa Srbijom kada je reč o vraćanju osoba koje su zloupotrebile bezvizni režim. Takođe, mislimo da postoji dobra kontrola u samoj Srbiji. Ne znam koliko su povezani događaji u Đenovi sa onima na dan gej parade. Nasilje navijača nije osobenost Srbije. Bio sam na stadionu u Norveškoj kada je naša reprezentacija 2008. igrala protiv BiH kvalifikacioni meč za Svetsko prvenstvo. Meč je kasnio 45 minuta pošto su navijači Bosne bacajući dimne bombe i razne druge stvari protestovali protiv fudbalskog saveza svoje zemlje. Loše je to što se dogodilo u Đenovi, ali, eto, događa se. Zabrinjavajuće je to što veliki procenat omladine ne vidi svoju budućnost u Srbiji. To je opasno. Određene grupe mogu da iskoriste nezadovoljstvo mladih. O tome govore i događaji u Beogradu na dan proglašenja nezavisnosti Kosova.
Za ulaganja najvažnija vladavina prava
- Koliko mi je poznato, plan norveških investitora o izgradnji fabrike napreduje. Ukoliko se realizuje i iskustvo kompanije bude dobro, ulaganje će biti veoma važno zbog otvaranja radnih mesta ali i privlačenja drugih norveških investitora. Ekonomska saradnja Srbije i Norveške veoma je ograničena. Norveška je jedan od najvećih investitora u Srbiji, ali samo statistički, jer udeo Telenora u tim investicijama je 98 odsto. Ima velikog interesovanja norveških investitora za Srbiju, ali treba imati na umu ekonomsku situaciju u Srbiji i činjenicu da Srbija nije na naročito visokom mestu na listama lakoće investiranja. Iskustva su u osnovi pozitivna, u dijalogu smo sa nekoliko kompanija iz energetskog sektora. Za norveške investitore najbitniji su vladavina prava i sigurnost da će poslovni ugovori biti zaključivani na transparentan način - kaže ambasador Nils Ragnar Kamsvog upitan za plan o izgradnji norveške fabrike za preradu ribe u Užicu i ekonomskoj saradnji Srbije i Norveške.
Miloš Mitrović
