Izvor: Politika, 12.Sep.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne može stranku da otera u stečaj
U DS-u ističu da neće biti oduzimana imovina funkcionerima koji su garantovali za podizanje kredita, u LDP-u ne žele da kažu kojoj banci „redovno” vraćaju kredit, dok u URS-u tvrde da su vratili dug uzet od Komercijalne banke za izbore 2012. godine
„Demokratska stranka je u finansijskim problemima. To, međutim, ne znači da će doći u situaciju da banka aktivira hipoteke i oduzme imovinu onima koji su garantovali za kredit koji smo podigli pred izbore 2012. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U stanju smo da vratimo dugove”, tvrdi za „Politiku” Milan Popović, sekretar DS-a, komentarišući medijske napise po kojima bi članovi i simpatizeri DS-a uskoro mogli ostati bez svoje lične imovine. Na spisku onih hipotekarnih dužnika kojima je iz Razvojne banke Vojvodine ovih dana stigla bančino pismo kojim se upozoravaju da će u slučaju neotplaćivanja kredita biti oduzeta imovina su, kako ovih dana prenose mediji, Dragan Đilas, Aleksandar Šapić, Ivan Dulić, vlasnik firme „DG kompani”, otac funkcionera DS-a Olivera Dulića, Dušan Elezović, Aleksandar Senić...
Razvojna banka Vojvodine u stečaju je, kako potvrđuje Popović, poslala dopis, odnosno, upozorenje svim fizičkim licima koja su stavila pod hipoteku svoju imovinu da treba da se plati obaveza iz kredita. A ukoliko ne bude plaćeno banka ih obaveštava da će biti aktivirane hipoteke. „Sličnu opomenu je dobila i stranka. Taj dopis je, međutim, poslat dva meseca ranije nego što bi trebalo jer nam rok da isplatimo kredit ističe krajem oktobra. To je neko verovatno uradio kako ne bi zakasnio ili pogrešio”, objašnjava Popović i dodaje da je reč o uobičajenoj proceduri u skladu sa zakonom.
On, međutim, nije želeo da govori o tome ko je i čime garantovao za kredit, jer, kako kaže, „nije normalno”, a i „nemoralno je” da se daju takvi lični podaci.
U firmi „DG kompani” nam nezvanično potvrđuju da su založili deo svoje imovine kao garanciju za kredit DS-u. Reč je, objašnjavaju, o delu neprodatih nepokretnosti koje poseduje njihova firma. Pristali su na hipoteku, kažu, „sa dobrom verom” da će DS vratiti svoje dugove i u to su i sad ubeđeni.
Firma „DG kompani” iz Subotice nije potpuno nepoznata javnosti. Vlasnik preduzeća je otac bivšeg ministra životne sredine i rudarstva Olivera Dulića. Svojevremeno je sajt „Pištaljka” izneo optužbe na račun ove kompanije da je 2010. godine dobila posao sanacije deponije u Subotici vredan 47 miliona dinara zahvaljujući porodičnim vezama sa ministrom Dulićem. Iz subotičke „Čistoće” su, međutim, osporavali ove optužbe tvrdeći da je ova firma dobila posao jer je bila najbolji ponuđač, dok su novac obezbedili grad i preduzeće „Čistoća”.
Kada je reč o drugim nepokretnostima kojima se garantovalo za kredit kod Razvojne banke, prema pisanju medija, Đilas je navodno založio stan u Beogradu, Šapić lokal na Novom Beogradu, Elezović stan u Novom Sadu...
Na pitanje koliko još novca duguju banci, Popović odgovara da se ne zna tačan iznos, jer je jedan deo duga još sporan.
„Glavnica od dvadesetak miliona dinara nije sporna, ali banka traži i da se plati takozvana komforna kamata koju je Ustavni sud Srbije u međuvremenu ukinuo. Zato sada razgovaramo sa stečajnim upravnikom RBV koji dobro poznaje tu materiju kako bi pronašli rešenje”, kaže Popović.
Iako ne spori da je stranka u finansijskim problemima, sekretar DS-a ističe i da će zaostali dugovi biti isplaćeni na vreme.
„Ovi problemi su zatečeno stanje. I kada je Đilas dolazio na čelo stranke i sada kada je došao Bojan Pajtić imamo velike dugove. Naš mesečni prihod je između 15 i 20 miliona dinara, a rashodi su nam oko tri-četiri miliona i zato nemamo problem da mesečno servisiramo dugove”, kategoričan je Popović.
Zbog dugova račun Demokratske stranke je, prema podacima Narodne banke Srbije, u blokadi već duže vreme. Osim njih, na tom nepopularnom spisku NBS-a je, takođe, i Liberalno demokratska partija. Za razliku od DS-a u ovoj partiji, međutim, nisu bili mnogo raspoloženi da pričaju o svojim finansijskim problemima. Tako nisu bili spremni da kažu čak ni kod koje su banke uzeli kredit za predizbornu kampanju. Prema proceni Transparentnosti Srbija upravo je stranka Čedomira Jovanovića imala jednu od najskupljih kampanja. Samo na TV oglašavanja su, kako je procenjeno, potrošili milion evra.
U ovoj stranci kažu da je „deo obaveza pokriven komercijalnim kreditom banke koja nema nikakve veze sa državom”. Taj kredit se, kažu, redovno servisira, kao i sve druge obaveze iz kampanje.
„Račun je u blokadi zbog iživljavanja Agencije za borbu protiv korupcije. Tumačenje našeg računovodstva bilo je da u sredinama u kojima nismo imali troškove za lokalne izbore, jer se koristio propagandni materijal iz kampanje za republičke izbore, ne treba da prijavljujemo trošak. Onda je Agencija za borbu protiv korupcije napisala prekršajne prijave, jer je smatrala da smo dužni da prijavimo i nulu. Podneli su 80 prijava protiv nas, iako je reč o propustu koji je učinjen u jednom danu i bilo je očigledno da niko ništa nije hteo da krije”, objašnjavaju u LDP-u. Dokaz da se LDP odgovorno odnosi prema obavezama koje ima jeste i činjenica da su dnevnom listu „Politika” platili sve obaveze iz prethodne kampanje.
Kakvo je stanje dugova URS-a danas je vrlo teško saznati, jer ovaj pokret praktično više ne postoji. Kako tvrdi izvor našeg lista, URS je vratio celokupan kredit podignut u Komercijalnoj banci. Ostali su, međutim, dugovi prema televizijama i to je, kaže naš sagovornik, praktično nenaplativa potraživanja.
„Ali ne treba brinuti za televizije. One nisu time na gubitku, jer su cenu minuta reklamiranja podigli do neslućenih visina”, smatra naš sagovornik.
Međutim, u kakvim god finansijskim problemima bili, u partijama, ipak ne treba da brinu da će otići u stečaj što se desilo mnogim preduzećima koje su zadesile slične nevolje. Naime, odredbama Zakona o stečaju, prema stavu Privrednog apelacionog suda iz 2010. godine, stečajni postupak se ne može pokrenuti nad sportskim udruženjima, političkom strankom, crkvom i verskom zajednicom, jer „posebnim zakonima kojima je uređen njihov rad, stečaj nije propisan kao način prestanka postojanja ovih pravnih lica”.
Jelena Cerovina
objavljeno: 12.09.2014.
