Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije važno šta misli „krug dvojke”
Ako sada potpišemo SSP, nezavisno Kosovo će jednog dana pasti u EU kao zrela kruška, kaže u intervjuu za „Politiku” Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a
Čovek bi mogao da ima svakakve asocijacije kad zatekne ministra za Kosovo i Metohiju i potpredsednika Demokratske stranke Srbije Slobodana Samardžića rukom u zavojima i gipsu. Da nije stradao u nemirima u Kosovskoj Mitrovici ili u borbi za lokalne izbore na Kosovu?
„Ko vas je to polomio”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitamo.
„Ma, na fudbalu. Faul”, odgovara ministar.
Pokušava da za slikanje skloni polomljenu ruku, mi ga nagovaramo da to ne čini.
„Kada sam bio na televiziji rekli su mi da izgleda ružno i da je sklonim niže”, objašnjava Samardžić.
Da počnemo od izjave Olija Rena u intervjuu „Politici”. Na pitanje može li Srbija u EU pre nego što prizna Kosovo, Ren kaže da sve članice EU moraju da poštuju dobrosusedske odnose. Tumačite li to kao odgovor Brisela na Vaš zahtev da EU kaže koje su granice Srbije?
Upravo je to odgovor Brisela. I to otvoren i pošten odgovor. Možda je Oli Ren napravio taktičku grešku što je na vreme to rekao, ali mi smo mu zahvalni.
Problem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je pre svega politički. Nema svrhe da se sporimo oko formulacije člana 135. koji garantuje Srbiji suverenitet i teritorijalni integritet. On izuzima Kosovo iz primene Sporazuma zato što je, i dok je, pod Rezolucijom 1244. To je sasvim čisto i tu nema spora. Problem je što je Unija u međuvremenu preduzela političke akcije kojima negira sadržaj člana 135: dovela je svoju misiju bez pravnog osnova kojoj je cilj sprovođenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Drugi problem je što je ipak 18 članica te unije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije. Treći problem je ovo o čemu je govorio Ren. Srbija mora pre potpisivanja Sporazuma sa EU da razjasni šta to znači u slučaju kada Unija prema Kosovu deluje kao prema nezavisnoj državi. Kako će Srbija da sprovede obaveze iz tog dela sporazuma kada je reč o Kosovu i Metohiji. Unija treba da kaže kako će to Srbija da uradi. I Ren je dao odgovor – Srbija mora da sarađuje sa Kosovom kao sa nezavisnom državom. To je njegov odgovor.
I četvrto pitanje koje se mora postaviti jeste da li će Unija da otvori proces stabilizacije i pridruživanja sa Kosovom kao nezavisnom državom. Sad je interesantno videti da li će Unija da nastavi te razgovore sa Kosovom kao nezavisnom državom. To Srbija mora unapred da zna pre nego što potpiše sporazum jer su to konkretne političke akcije i one unapred negiraju sadržaj člana 135.
Da li to znači da je DSS protiv ulaska u EU od ovog momenta pošto je Ren dao odgovor na vaše pitanje?
Pod ovim uslovima – da. Ako Unija postavi uslov – priznajte Kosovo i potpišite sporazum ili sprovedite sporazum, mi nemamo šta tu da tražimo.
Ali taj uslov formalno još nije postavljen, zar ne?
Faktički jeste. Zato što su dobrosusedski odnosi sa Kosovom odnosi sa suverenom državom. Znači mi treba da verujemo u mrtvo slovo na papiru, a to je član 135, a da radimo sve kao da je Kosovo nezavisna država. Problem je u oslabljenom poverenju između EU i Srbije, a ako poverenja nema mi ne možemo da ulazimo u tako složene procese kao što je SSP.
Znači na ove izbore izlazite sa tim da nema ulaska u EU?
To tako ne treba reći.
Zašto ne?
Zato što mislim da postoji još uvek mogućnost da Srbija sa EU razjasni stvari.
Koja je to mogućnost?
Pa, moramo sesti i razgovarati o novonastaloj situaciji.
Da li postoje neke realne osnove za tu vašu nadu da ćete sesti i razgovarati?
Pa, ne postoje sve dok EU misli da će Srbija sa oba zatvorena oka ući u taj proces. Ali pošto Srbija drži oči otvorene, ona neće ući u nešto što bi posredno, ali vrlo realno, značilo priznavanje Kosova. Onda nema razgovora. Ali pošto smo mi posvećeni evropskim integracijama, strateški, ne bismo menjali tu strategiju, mi moramo našem partneru, EU, da razjasnimo pitanja koja su u međuvremenu iskrsla. Taj sporazum je formulisan i parafiran 7. novembra, a Unija je u ovo o čemu govorim vrlo jasno ušla 14. decembra sa svojim zaključkom Evropskog saveta.
Zar ne mislite onda da bi bilo pošteno reći biračima kada može da se očekuje da Unija promeni taj stav, pošto kažete da vi nećete. Da li se tu radi o mesecima, godinama?
Sada je nemoguće definisati taj period.
Ali birači očekuju da im kažete o kom periodu se uopšte radi, da bi mogli da odluče da li su spremni da čekaju ili ne. To može biti ključ njihove odluke na ovim izborima.
Najveći broj birača u Srbiji, oko 70 odsto, smatra da bi u pretpostavljenom izboru EU ili Kosovo odabrali Kosovo. Znači, ako je reč o biračima, nema potrebe da im objašnjavamo kad mi ultimativno treba da uđemo u EU ili kada ćemo razjasniti ove stvari. Za birače je, čini mi se, u ovom trenutku najvažnije da održimo čvrst stav. A koliko bi trajao period našeg razjašnjavanja sa Unijom, to je sekundarno pitanje. Ono može da traje mesec, dva, pet, ali to ne može niko sada da kaže.
Hajde da probamo ovako. Za koliko mislite da Srbija može da uđe u Uniju, ako Brisel ostane pri ovom stavu?
Pri ovom stavu da radi na nezavisnosti Kosova i da priznaje nezavisnost Kosova, to je jedna krajnja situacija, i u tom slučaju Srbija ne može da ulazi u aranžman koji bi vodio ka pristupanju EU.
Nikada?
Pa, nikada dok EU priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.
Ali zašto mi ne nastavimo pridruživanje EU sve dok oni ne postave uslov da ga Srbija prizna?
Neće ga oni nikada postaviti, zato što tako njima odgovara. EU bi bilo najbolje da potpiše sporazum sa Srbijom, a da istovremeno prizna nezavisno Kosovo. I to je ovo što je Ren lepo rekao. Ako potpišemo sporazum, to bi značilo da prihvatamo tu dvostruku politiku EU. To je nama neprihvatljivo.
DSS -u se zamera da prećutkuje jednu bitnu stvar – šta se dešava ako Srbija ne potpiše SSP?
Mi ne moramo da potpišemo SSP sa njima, mi možemo da spustimo naše odnose sa njima na nivo trgovinskih odnosa. Da potpišemo niz bilateralnih sporazuma o trgovinskim preferencijalima i slično.
Da li ima signala da oni to hoće?
Ne, ne, ja samo odgovaram šta je sve moguća rezervna politika ako ne uspe SSP.
Ali mene zanima šta je naša realna rezervna politika ako ne uspe SSP?
Ovo je politička borba. EU neće promeniti hipotetički svoj stav prema Srbiji dok Srbija ne pokaže svoju čvrstinu prema svojim najvitalnijim interesima. Najvitalniji interes je da se Srbija održi u svojim granicama. Kosovo će pasti kao gotova nezavisna država u EU kao zrela kruška ako Srbija sada potpiše SSP. Mislim, jednog dana.
Kog to dana? Kada bi Kosovo bilo primljeno u EU, ako Srbija sada potpiše SSP?
Nije bitno kada bi bilo primljeno. Kosovo ne može biti primljeno za sto godina ako se sadašnji kriterijumi budu koristili. Ili može biti primljeno za šest meseci ako Kosovo uđe u NATO, a to postane jedini kriterijum za ulazak u EU.
Ali ako Kosovo po sadašnjim kriterijumima ne može da uđe u Uniju, zašto onda da ne potpišemo SSP?
Bez obzira da li Kosovo ulazi ili ne u Uniju, bitno je da li ga Unija priznaje kao nezavisnu državu, ili ne.
Da li mislite da su građani Srbije svesni da će ih odbrana Kosova koštati, i koliko će ih koštati?
Pa, znate šta, ja tu moram da rezonujem sa stanovišta države. Znači, nije bitno šta neko iz „kruga dvojke” tu misli. Tu je bitno šta misli neko iz Osojana i Mitrovice. Pitajte njih, oni su taj ugroženi deo države i kompetentni su da daju odgovor.
Ali bitno je šta misle i ljudi u Kragujevcu, zar ne?
Ne, prvo oni koji su ugroženi, a onda i Kragujevac i Beograd i svi drugi. Ali država prvo mora da posveti pažnju najkrupnijim pitanjima, a to je pitanje granica. Bez granica vi niste država.
Objasnite meni, koliko će me koštati odbrana Kosova?
Taj odgovor, u kontekstu kampanje može biti samo konfrontirajući sa onim koji tvrde da ćemo sa potpisivanjem SSP-a ući u pretpristupne fondove i posle neke dve-tri godine dobiti neke milijarde. To je dubiozno, znate. Prvo, ti pristupni fondovi su određeni za narednih četiri ili pet godina na jednu milijardu evra. Milijarda evra nije tako veliki novac. Evo uzmimo ulaganje koncesionog partnera za put Horgoš–Požega i potpisivanje sporazuma sa Rusijom – to vam je već negde milijardu i po, dve evra. Onda ova milijarda (onda) nije neko veliko obećanje. Za Srbiju je važno da nastavi proces pridruživanja ali je prosto pitanje koristi i štete. Ako izmerimo korist od tih para i štetu od oduzimanja Kosova, moj stav i stav moje stranke je da je veća šteta nego korist. Teritorija se ne meri novcem. Srbija može da nastavi pretpristupnu kandidaturu za fondove i bez potpisa na SSP. Srbija može da nastavi trgovinske odnose sa Unijom u postojećem režimu bez problema. U ovom režimu mi nemamo nikakav problem da ne potpišemo SSP. Nikakve neposredne finansijske konsekvence nećemo imati ako ne potpišemo SSP. One bi išle samo u režiji kampanje DS koja kaže da će Srbija biti kažnjena, što nije tačno jer to niko ne misli da čini. Zašto bi nas kaznili što ne damo Kosovo? Možda nas neće nagraditi.
Ali kada evropski zvaničnici govore o dolasku radikala na vlast govori se o mogućim negativnim ekonomskim posledicama? Solana, na primer.
Solana je ušao u naš izborni proces i govori isto što i Tadić. To nije relevantno, neće Solana o tome odlučivati. Pošto on navija za DS, prosto mu je tako lakše da uzme Kosovo. On širi paniku i strah kao i Tadićeva koalicija. To nije relevantno za ozbiljna razmišljanja. Niko nije rekao: mi ćemo da kaznimo Srbiju ako radikali dođu na vlast.
Ako DSS bude mogao da bira između SRS i DS, šta će izabrati?
Izabrati Demokratsku stranku je nemoguće, ta mogućnost je zatvorena potpuno zato što je DS stupio u koaliciju sa Čankom koji se otvoreno zalaže za nezavisno Kosovo. Sa DS sasvim sigurno nećemo.
A sa radikalima možda hoćete, a možda i nećete?
Tako je. Pazite, to zavisi od izbornih rezultata, od dogovora oko programa, od mnogo tehničkih pitanja. To je složen proces koji se mora brzo obaviti, jer ova zemlja ne sme bez vlade da bude dugo i ako se ispune svi uslovi koje DSS smatra relevantnim, onda je moguća ta koalicija. Ali to nije sigurno.
Da li vas ne muči to što će DSS, sklapajući koaliciju sa Tomislavom Nikolićem, zapravo sklopiti koaliciju sa Vojislavom Šešeljem?
Ako imate tako korektnu stranku, povodom izbornih pravila i pravila demokratije, parlamentarnog života, ne postoji aprioran razlog zbog koga neka stranka u Srbiji ne bi sa njom išla u vladu. To više nisu devedesete godine gde su radikali radili to i to i da zbog toga ne možete da zamislite koaliciju sa njima. Ili Miloševićeva partija.
Mislite da su se oni bitno promenili?
Mislim da su oni potpuno usaglasili svoju politiku sa demokratskim pravilima igre.
Šešelj bi, pretpostavljam, trebalo da odobri da Koštunica bude premijer, je l’ da?
Ne mogu to da vam kažem, jer takvih pregovora (još) nema.
Ali vi biste sa njima u koaliciju i ako je Šešelj taj koji odobrava da Koštunica bude premijer?
To je jedna situacija koju treba konkretno zamisliti.
Je li dobro za Srbiju da Šešelj odlučuje ko će biti premijer?
To je, ako mogu da odgovorim indirektno, manje loše nego dati Kosovo.
Što znači šta?
Pa to znači da smo mi bili u koaliciji sa strankama kao što je G17 do juče. Oni kažu – nas ne interesuje teritorija, nas interesuju ljudi. Pa to je gore nego Šešelj da odobri tu vladu, po mom dubokom uverenju.
Optužuju vas da ste ministarstvo podredili stranci, da ste postavili svoje koordinatore na Kosovu i da sprečavate da dužnost preuzmu novopostavljeni koordinatori DS-a i G 17.
Te optužbe koincidiraju sa izbornom kampanjom. Ta priča sa koordinatorima potvrđuje da ministarstvo ne podređujem mojoj stranci. Od 34 koordinatora 12 pripada DS-u i G17 plus. Kad je to odlučeno oni su bez dogovora sa ministrom odlučili gde će da postave svoje koordinatore. Kad sam to video, stopirao sam tu odluku. Moj je predlog da 12 pripadne drugima, ali ne mogu oni da uzmu opštine koje njima odgovaraju. To se moramo dogovoriti kome koja opština pripada.
Kakve posledice može da ima taj razdor između vas i DS-a po te ljude tamo?
Veoma velike, tamo u tim opštinama stvari ne funkcionišu uopšte dobro.
Hoće li ovi sukobi stvarati probleme posle 11. maja?
Ne, cela stvar se na sreću prekida posle 11. maja i lokalnih izbora jer će u svim opštinama taj narod birati svoje predstavnike. Neće ih više partije određivati.
-----------------------------------------------------------
Bilo bi glupo da tražim da mi otpuste sinove
Optužuju vas za nešto za šta su optuživani komunistički funkcioneri – imate dva sina zaposlena u državnim institucijama koje se bave evropskim integracijama, jedan je u Briselu, drugi u Beogradu, a zaposlili su se pošto ste vi postali funkcioner. Da li je za vas prihvatljivo da ovaj vaš slučaj postane pravilo?
Postavljate mi direktno privatno pitanje. Ja ih nisam zaposlio i jedino sam mogao da tražim da se oni otpuste. Ali to bi biloglupo. Ali vi istražite da li tu ima zloupotrebe.
Ne kažem da je ima, zanima me da li je za vas prihvatljivo da deca funkcionera dobijaju državnu službu dok su im roditelji na funkciji.
To može da bude javna tema ako se radi o nepotizmu i korupciji. Uvlačite me u odbranu moje pozicije, a nemam potrebu da se branim, jer su stvari potpuno čiste. Šta god da vam odgovorim delovaće da se vadim. Ne mogu tu ništa da kažem.
Dragana Matović
[objavljeno: 26/04/2008]
