Izvor: Politika, 30.Jan.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije svako stradanje Bošnjaka genocid
Muftija Zukorlić se igra vatrom u prostoriji punoj baruta, ocenjuje istoričar Slobodan Marković
U mnoge bošnjačke kuće, kao svojevrsnu istorijsku čitanku, Bošnjačka kulturna zajednica poslala je nacionalni kalendar u kome su obeleženi značajni datumi ove nacionalne manjine. Stranice ovog kalendara, između ostalog, podsećaju da su Bošnjaci stradali više puta u poslednja dva veka. Nabrojano je stradanje Bošnjaka u Novom Pazaru 1945, u Limskoj dolini 1943, zatim u Plavu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Gusinju 1913, pre 300 godina u Podgorici, Kolašinu i Nikšiću, pre 87 godina u selu Starčeviću kod Tutina, pre 86 godina u Šahovićima kod Bijelog Polja. Podseća se i na Srebrenicu i Štrpce.
Glavni muftija Muamer Zukorlić sabrao je da je nad Bošnjacima izvršeno „više od deset genocida”, a od toga većina u Sandžaku. Već narednog dana Zukorlić je predložio da Internacionalni univerzitet i BKZ formiraju centar za istraživanje genocida, kako bi se znalo šta se gde dogodilo, „ne zbog osvete, nje ne sme da bude, nego da se ne zaboravi”.
– Stradanja Bošnjaka, kao i drugih naroda na ovom prostoru svakako je bilo, ali se stiče utisak da se olako upotrebljava reč genocid – kaže dugogodišnji hroničar ovog kraja advokat Ramiz Crnišanin.
On ukazuje na pravnu definiciju pojma genocid (u pogledu namere, svireposti i broja žrtava) i u skladu sa tim se slaže da se stradanje Bošnjaka u Limskoj dolini u Drugom svetskom ratu može svrstati u genocid koji pripisuje u krivicu četničkom komandantu Pavlu Đurišiću. Na drugoj strani, streljanje nekoliko stotina Bošnjaka 1945. godine na Hadžetu u Novom Pazaru nikako ne može da se upiše u genocid, smatra Crnišanin.
– Naprotiv, to je obračun komunističkih vlasti sa zločincima i saradnicima okupatora – kaže Crnišanin.
I danas traje dilema šta su predstavljali Aćif Hadžiahmetović (Aćif efendija) i Ahmed Daca, prvaci gradske vlasti pod nemačkom okupacijom. Jesu li bili zločinci, kako ih pamte Srbi ovog kraja i tretira zvanična istorija, ili „heroji odbrane Novog Pazara od četnika” kako ih predstavljaju pristalice njihove rehabilitacije.
Crnišanin ističe da je gotovo postalo moderno da se stradanje svog naroda olako „unapredi” u genocid, ali ukazuje i na nespremnost da se osude i pravim imenom nazovu zločini sopstvenog naroda i navodi primer „vrdanja” srpskog parlamenta oko definisanja događaja u Srebrenici.
I istoričar dr Slobodan Marković sa Fakulteta političkih nauka ukazuje da se termin genocid „olako koristi u istorijskim narativima na Balkanu, i to uvek s istim ciljem da se suprotna strana prikaže kao zla, a sopstvena kao najveći stradalnik u istoriji”.
– I srpski publicisti su koristili ovaj obrazac devedesetih godina. Novija istraživanja pokazuju da narativi genocida, tj. stalno ponavljane priče o genocidu nad sopstvenim narodom lako vode u sukobe i rat ako se pojavljuju u kontekstu nacionalizma. Jedna konferencija na tu temu je nedavno održana u Londonu. Ukratko, muftija Zukorlić se igra vatrom u prostoriji punoj baruta – ocenjuje Marković.
Predsednik Izvršnog odbora BKZ-a Samir Tandir, inače učesnik u izradi nacionalnog kalendara, često ističe da je nad Bošnjacima izvršeno više od deset genocida.
– Svi zločini nad Bošnjacima, koje smo pomenuli, po svim elementima, ne samo po broju žrtava, već i po brutalnosti i po ciljevima koji su se hteli postići, uklapaju se u definiciju genocida. I da ne bude dileme, nije to samo laička ocena nas iz BKZ, već i vrhunskih naučnika istoričara iz Sarajeva –kazao je Tandir za „Politiku”.
Šta muftija i njegovi sledbenici žele i šta mogu da postignu stalnim potenciranjem priče o genocidima nad Bošnjacima? Slobodan Marković u tome vidi sasvim jasan cilj – potrebno je homogenizovati Bošnjake protiv Srba i stvoriti utisak na simboličkom nivou da su Srbi, u neposrednoj prošlosti, bili opsednuti time da odstrane Bošnjake.
– Jednom kada se uspostavi takav simbolički poredak u kome smo „mi” žrtva, a naši susedi „istorijski neprijatelji”, to odmah stvara idealan prostor za političke sukobe i iziskuje potrebu homogenizacije i ustanovljenja vođe-izbavitelja, što u ovom slučaju treba da bude muftija Zukorlić. Kada se tome doda i istorija koja se gradi na mitskim osnovama onda je ceo proces dodatno olakšan. Reč je, kao i obično, o sitnim političkim ciljevima koji su uvijeni u izmišljenu brigu za sudbinu sopstvene grupe – ističe Marković.
Kako dodaje, na društvenom planu delatnost muftije Zukorlića i političke grupe oko njega vodi nepotrebnim tenzijama i narušava etničke odnose u Raškoj oblasti, odnosno severnom Sandžaku.
S. Bakračević B. Baković
objavljeno: 31.01.2011
