Izvor: Blic, 26.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije bilo političke volje za moralno pročišćenje
Nije bilo političke volje za moralno pročišćenje
BEOGRAD - Građanski savez Srbije uputio je Skupštini Srbije Predlog zakona o lustraciji. GSS je preuzeo zakonsko rešenje koje je izradio Centar za unapređenje pravnih studija.
Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda i jedan od autora zakona, objašnjava da je u antici pojam lustracije predstavljao ritualno čišćenje od grehova prošlosti, dok u modernom smislu lustracija predstavlja preovladavanje autoritarne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prošlosti. On ističe da je lustracija tranzicijski a ne enciklopedijski pojam. - Prema ovom predlogu zakona, lustracija je utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u prošlosti, radi ispitivanja da li postoji uslov za pristup javnoj funkciji. Ovaj predlog zakona svima koji imaju ambiciju da obavljaju javnu funkciju postavlja uslov da u prošlosti nisu kršili ljudska prava. Onaj ko taj uslov ne ispunjava, nema pristup javnoj funkciji. U tome je čitava filozofija lustracije. Veoma prosto. Velike reči i komplikovana objašnjenja su suvišni. Sve se, dakle, svodi na uslov dostupnosti javne funkcije. Sve govori da lustracija pripada higijeni, a ne patologiji života. Ona nije kaznena odgovornost, kao što je krivična, prekršajna ili disciplinska, ali jeste odgovornost za vršenje javnih funkcija - kaže Ivošević.
Sudija Ivošević ističe da su se neke zemlje opredelile za politiku zaborava, tako da tamo nije bilo lustracije. Međutim, u četrdesetak bivših socijalističkih zemalja, uključujući i pet bivših jugoslovenskih republika, lustracija je u toku. Ivošević navodi da postoje različita zakonska rešenja i da se lustracija u Nemačkoj i Češkoj može okarakterisati kao 'tvrda', u Mađarskoj i Poljskoj kao 'meka'
- Lustracija prema našem zakonu ne bi bila ni 'tvrda' ni 'meka', već razumna. Ona bi bila 'negde između', po meri naše stvarnosti. Neophodno je da se i mi suočimo s grehovima autoritarnog režima. Lustracija, shvaćena kao uslov dostupnosti javne funkcije, ne dopušta da onaj koji je u prošlosti kršio ljudska prava dobije tu priliku i u budućnosti. Istina je da se s lustracijom zakasnilo. Čim se kasni, to znači da nismo imali jasno izraženu političku volju da krenemo u ovaj proces. Pošto smo nekako ipak došli do Predloga zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, znači da smo ipak uspeli da saberemo političku volju za pristupanje procesu lustracije - smatra Ivošević.
Zakonom o lustraciji bi bila obuhvaćena sva izabrana i postavljena lica koja su se ogrešila o poštovanja ljudskih prava, a bio bi primenjen za sva dela počinjena nakon 23. marta 1976. godine. Lustraciju bi sprovodila posebna komisija. Članove komisije predlagao bi predsednik Republike, a birala bi ih Narodna skupština. Mandat bi trajao šest godina, a njihov položaj bio bi negde kao i članova Visokog saveta pravosuđa. - Procedura bi se odvijala po pravilima prethodnog ili naknadnog postupka. Prethodni postupak bi se odnosio na kandidate za javne funkcije. On bi se pokretao na zahtev organa, organizacija i foruma nadležnih za kandidovanje. Validnost kandidature proveravalo bi veće komisije. Lice prema kojem se vodi postupak imalo bi dve mogućnosti - da odustane ili da komisiji podnese prigovor. U prvom slučaju komisija bi obaveštavala podnosioca zahteva o odustajanju kandidata, u drugom slučaju kandidat bi mogao da pobije odluku pred Ustavnim sudom. Naknadni postupak odnosio bi se na lica koja se već nalaze na javnoj funkciji i pokretao bi se po službenoj dužnosti - objašnjava Ivošević. Prema njegovim rečima, ako lice ne odustane od kandidature, onda bi u sredstvima javnog informisanja usledilo saopštenje s podacima o kršenju ljudskih prava.
- Ako se lice već nalazi na funkciji ili na određenom položaju, a neće da se povuče u roku do 30 dana od objavljivanja saopštenja, usledio bi prestanak daljeg vršenja javne funkcije - kaže Ivošević.
Deo pravničke javnosti smatra da će lustracija biti samo paravan za obračun s političkim neistomišljenicima. Najveći kritičari ovog zakonskog rešenja su profesori Pravnog fakulteta Kosta Čavoški i Mirjana Stefanovski, koji smatraju da će donošenje ovog zakona imati katastrofalne posledice. Oni kao primer navode da je 50 odsto sudija i 135.000 nastavnika ostalo bez posla nakon lustracije u istočnoj Nemačkoj.
- Posledice su bile katastrofalne za protivnike lustracije. Za pristalice su bile plodotvorne. O plodotvornosti lustracije u Nemačkoj svedoči stvarnost te zemlje. Čistka je obračun s političkim neistomišljenicima u kojoj se uklanjaju sa javnih funkcija svi koji su pripadali ranijem režimu, samo zato što su mu pripadali. S druge strane, lustracija pogađa samo pripadnike ranijeg režima koji su vršeći vlast kršili ljudska prava. Zloupotrebe lustracije su moguće, ali je to razlog da budemo protiv zloupotrebe, a ne protiv same lustracije - kaže Ivošević. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić za 'Blic' kaže da se, ukoliko hoćemo da univerzitet opet stane na svoje noge, lustracija mora sprovesti.
- Sada će to biti teže nego da je sprovedeno pre dve godine, ali nikad nije kasno. Za mnoge od tih ljudi smo mislili da će sami posle petog oktobra napustiti akademske položaje, ali se to nije dogodilo. Oni su se jedno vreme primirili, pa su se sada reorganizovali i još su glasniji. Što se tiče postojećeg zakonskog predloga, on ima bitan nedostatak - komisiju kao nedovoljno objektivno merilo za sprovođenje lustracije. Lustracija bi trebalo da izgleda ovako: pod nju bi trebalo da potpadnu svi oni akademski građani koji su zauzimali važne funkcije za vreme Šešeljevog Zakona o univerzitetu, mislim na rektore, dekane, šefove katedri... i oni koji su učestvovali u montiranim sudskim procesima.
Lustracija treba da obuhvati i one koji su aktivno učestvovali u Miloševićevoj represivnoj vlasti, kao što su u jednom trenutku potpredsednici Vlade Srbije bili Ratko Marković, Vojislav Šešelj i Milovan Bojić - kaže Lilić.
Prema rečima predsednika Sindikata obrazovanja Srbije Branislava Pavlovića, potreba za lustracijom u osnovnom i srednjem obrazovanju je mala. - Razlog za to su male plate. Moguće je da se tako nešto dešavalo pri postavljanju direktora škola, ali pitanje u kom obimu. Za tako nešto u prosveti nema sredstava ni mogućnosti. Nema prostora kao u sudstvu i zdravstvu - kaže Pavlović. T. Aleksić - J. Subotić NUNS za češki model
Milica Lučić-Čavić, predsednica NUNS, kaže da smo jedina bivša komunistička zemlja koja nije sprovela lustraciju.
- To govori o tome da ne postoji politički konsenzus po tom pitanju. Lustraciju bi trebalo sprovesti, ali ona ne bi trebalo da bude surova, mislim da bi najbolji bio češki model. Prema njihovom zakonu, onaj ko je kršio ljudska prava pet godine ne sme da obavlja nikakvu javnu funkciju - kaže predsednica NUNS. Prema njenim rečima, lustracija u medijima bi izgledala tako da, na primer, direktori, glavni i odgovorni urednici, kao i urednici informativnog programa medijskih kuća koje su se ogrešile o načela profesije, određeni period ne bi smeli da obavljaju te funkcije. Mihajlov: Lustracija i posle 5. oktobra
BEOGRAD - Predsednik poslaničkog kluba DSS u Skupštini Srbije Dejan Mihajlov izjavio je da je pitanje lustracije veoma ozbiljno i da treba videti koje su polazne tačke za sprovođenje tog procesa. - Treba videti od kog datuma treba uvesti lustraciju, koje funkcije treba obuhvatiti, koji je osnov i da li smo, možda, već zakasnili s tim - rekao je Mihajlov. On je 'povezao' najavljeni zakon o lustraciji sa Zakonom o ekstraprofitu i zapitao se zašto se ekstra porez više ne naplaćuje. Mihajlov je zaključio da su 'sve te velike priče samo jeftin politički marketing' i dodao da, 'možda, treba da lustriramo i one koji su se ogrešili o izbornu volju građana i krali mandate' posle 5. oktobra 2000. Ceremonija očišćenja od zla
Pojam lustracije (lustra) pojavio se u drevnom Rimu kao ceremonija očišćenja od nekog zla i primenjivala se svakih pet godina. Glavni element ceremonije lustracije bila je kružna procesija, koja se ponavljala tri puta oko osobe ili predmeta koji se pročišćava. Sredstva očišćenja bila su baklje i žrtvene životinje u ritualu koji je pratila muzika, igra i pesma. U procesiji su učestvovale ličnosti takozvanog dobrog imena.
