Izvor: Politika, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni dve majke, ni dva državljanstva
Usvojene izmene Zakona o državljanstvu Srbije kojim je omogućeno Srbima koji žive izvan matične države da dobiju srpsko državljanstvo, bez odricanja od stranog državljanstva podigle su "veliku prašinu" u Crnoj Gori. Iz redova tzv. prosrpskih stranaka stiže snažna podrška ovom zakonskom rešenju, a iz vlasti i krugova koji su joj bliski energično protivljenje dvojnom državljanstvu. Funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković poručio je da će Crna Gora novim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustavom i nakon njega zakonom o državljanstvu definisati kao apsolutno neprihvatljiva dvojna državljanstva.
– Bez obzira na to što je usvojila Vlada Srbije, crnogorska vlast neće oduzimati državljanstvo, ali ako neko zatraži državljanstvo druge države onda će prethodno biti ispisan iz crnogorskog državljanstva i sam snositi posledice takve odluke – rekao je Vuković.
Nije isključeno da se iza nedavnih izjava da srpski zakon o državljanstvu nije na liniji državnih interesa Crne Gore i objašnjenja da Crna Gora kao mala država mora da čuva "ekskluzivitet svog državljanstva", krije i strah vlasti da bi, uprkos otcepljenju Crne Gore, i u narednim godinama mogla da opstane podela naroda na prosrpsku i independističku struju, odnosno da se prosrpski orijentisan birački korpus neće smanjivati.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Miša Đurković, koji je ujedno i savetnik lidera opozicione Srpske liste Andrije Mandića, smatra da je suština stava crnogorske vlasti koji je usmeren protiv dvojnog državljanstva "izrazito antisrpska politika tog režima".
U Crnoj Gori u ovom trenutku, inače, žive desetine hiljada građana koji pored crnogorskog državljanstva poseduju, gotovo već deceniju, i državljanstvo Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ali i Albanije, pa čak i Sjedinjenih Američkih Država.
Zato Đurković, kaže da tamošnju vlast treba pitati hoće li tim ljudima oduzeti to, npr. hrvatsko državljanstvo ili neće.
– Kada to budu rešili, kada im budu oduzeli to državljanstvo, ili, s druge strane, kada priznaju da postoji pravo za sve državljane Crne Gore da uzmu i drugo državljanstvo, onda će imati i moralno i političko pravo da pričaju i o Srbiji i o srpskom narodu – ističe on.
– Primećujemo da nisu imali slične napade histerije dok je Hrvatska omogućavala ista prava svojim državljanima i kada su državljani drugih država svojim glasovima presudno uticali na razne crnogorske "demokratske" izbore, a posebno odlučivali o statusu države u kojoj ne žive – naglašava portparol Demokratske srpske stranke Matija Nikolić.
Profesor upravnog prava na podgoričkom Pravnom fakultetu Milan Marković, smatra, pak, da se ne može imati dvojno državljanstvo kao što se ne mogu imati ni dve majke.
– Ako Srbi iz Crne Gore steknu državljanstvo Srbije, onda tamo ostvaruju svoja prava, a ne ovde. Kako će ti ljudi ostvarivati izborno pravo ovde i tamo. To je pravni nonsens – tvrdi Marković.
Bivši predsednik Ustavnog suda Crne Gore Blagota Mitrić tvrdi da se ova pitanja, po međunarodnom pravu, mogu rešavati isključivo bilateralnim ugovorom.
On ističe da nema nijedne države na svetu koja daje državljanstvo stranom državljaninu, a da on nema prebivalište na njenoj teritoriji.
Na tvrdnje iz Crne Gore da iza srpskog zakona stoje "politički razlozi" i na tumačenja da će Srbi iz Crne Gore koji uzmu srpsko državljanstvo moći da glasaju u dvema državama, dakle i na srpskim izborima, dr Đurković kaže da prihvaćeno zakonsko rešenje nema veze sa izbornim pravom.
– Kada je ovde bilo razgovora i lobiranja sa političkim partijama u Srbiji dogovor je bio da se u potpunosti ne ide na hrvatski model, koji podrazumeva i izborno pravo.
– U Srbiji se to pravo vezuje za rezidentnost i reguliše ga izborno zakonodavstvo, koje se, koliko ja znam, neće menjati, tako da se državljanstvo neće odnositi na glasanje – kaže on.
Poslanici Srpske narodne stranke i Srpske liste u Crnoj Gori juče su, inače, najavili da će prvi zatražiti srpsko državljanstvo, dok je Narodna stranka pozvala sve poslanike da prihvate predlog izmene Zakona o državljanstvu Crne Gore, kojim se predviđa brisanje onih članova koji zabranjuju sticanje državljanstva drugih država.
-----------------------------------------------------------
Jočić: Zakon nije menjan zbog ministara
Državljanstvo je "vruća tema" i u Srbiji. Dragana Jočića, ministra unutrašnjih poslova, prekjuče u parlamentu uznemirila su novinarska pitanja na tu temu.
Na prvo pitanje koje on državljanstvo ima, ministar Jočić odgovorio je: "srpsko". Na sledeće pitanje da li će se odreći crnogorskog državljanstva, rekao je da o tome ne želi da priča i da je to njegova lična stvar. A, na pitanje da li je zakon, između ostalog, menjan i zbog ministara koji imaju crnogorsko državljanstvo, ministar je najpre istakao da "to uopšte nije tačno" i uzvratio kontrapitanjem, interesujući se ko je ovu novinarku nagovorio da postavi takvo pitanje. "Bolje da radite za svoj narod, nego za druge koji vas plaćaju", preporučio je Jočić.
B. Čpajak
N. Đurić
-----------------------------------------------------------
Državljanstvo - bez odricanja
Usvojenim izmenama Zakona o državljanstvu omogućeno je svim Srbima koji žive van Srbije da dobiju državljanstvo matične države bez odricanja od stranog državljanstva.
Uslov za dobijanje takvog srpskog državljanstva jeste da podnosilac zahteva bude punoletan i da je poslovno sposoban, kao i da potpiše izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
Državljaninom Srbije smatraće se ubuduće i crnogorski državljanin koji je 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ako podnese zahtev i pismenu izjavu da se smatra državljaninom Srbije. Oni građani Crne Gore koji nisu imali prijavljeno prebivalište u Srbiji u trenutku osamostaljivanja Crne Gore moći će, kako predviđaju usvojene zakonske izmene, da dobiju srpsko državljanstvo pod olakšanim uslovima koji važe za sve građane bivših članica SFRJ.
Zanimljivo je i da pripadnici drugih naroda i etničkih zajednica takođe mogu u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona da podnesu zahtev za dobijanje srpskog državljanstva, čime se pravo stranaca na sticanje srpskog državljanstva vremenski ograničava.
B. Č.
[objavljeno: ]
