Izvor: Politika, Tanjug, 24.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni danas se ne zna šta je sve SFRJ ostavila naslednicima
Računa se da u 59 država ima oko 150 objekata za raspodelu
Sudeći prema zahtevu sa nedavnog sastanka Stalnog mešovitog komiteta za sukcesiju održanog u Beogradu upućenom državama sukcesorima bivše SFRJ da dostave podatke o nepokretnoj imovini, koju je nekadašnja država imala u inostranstvu, ni danas nije poznat sasvim tačan broj diplomatsko-konzularnih predstavništava koja su bila vlasništvo zajedničke države, o kojoj se inače već više godina razgovara među >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državama naslednicama.
Srbija, prema nezvaničnim informacijama, insistira na tome da se kompletna imovina podeli. Neke druge države bivše SFRJ predlažu da se najpre odredi šta će kome pripasti na atraktivnim lokacijama u Evropi i SAD, za koje su inače svi zainteresovani. Najmanje interesovanja vlada za afričke destinacije. Briga za njihovo održavanje, sve do konačne podele, ostala bi na Beogradu. U razgovorima o sukcesiji ne učestvuje Crna Gora. Svoj deo „kolača” uzeće tek pošto bude podeljena imovina SFRJ, posle čega će krenuti i ostavinska rasprava između Srbije i Crne Gore.
Sada se, kako su „Politici” rekli obavešteni izvori, barata sa brojkom od oko 150 objekata u 59 država. Od pomenutog broja objekata, pet je raspodeljeno i pre stupanja Sporazuma o sukcesiji na snagu. To je bio simboličan gest koji je trebalo da „otvori vrata” pregovaračkom procesu za koji se kasnije pokazalo da neće biti ni lak ni brz. Tada je, podsetimo, dogovoreno da rezidencija u Parizu pripadne Srbiji, Hrvatskoj ambasada, a Makedoniji konzulat u istom gradu. Slovenija je dobila ambasadu u Vašingtonu, a BiH ambasadu u Londonu.
Sporazum o sukcesiji potpisale su 2001. godine, u Beču, Hrvatska, BiH, Makedonija, Slovenija i SRJ. Taj sporazum stupio je na snagu tek tri godine kasnije, kada ga je ratifikovala i Hrvatska.
Polazeći od procene da su iza SFRJ ostala 122 objekta, u koje spadaju zgrade ambasada, konzulata, rezidencija, misija, kuće, stanovi i zemljišta, a čija je vrednost na početku razgovora o deobi nasledstva SFRJ procenjena na 260 miliona dolara, utvrđen je i princip raspodele te imovine u procentima. Tako je Srbiji pripalo 39,5 odsto od njihove ukupne vrednosti, Hrvatska je trebalo da dobije 23,5 odsto, Bosna i Hercegovina 15 odsto, Slovenija 14 odsto i Makedonija osam odsto.
Nakon toga, decembra 2006. godine, dogovorena je podela još 42 objekta u zemljama OECD-a. Međutim, među njima je šest objekata bilo sporno (ne zbog izostanka dogovora među pregovaračima već zbog drugih stvari), tako da se može reći da je faktički podeljeno 36 objekata bivše SFRJ. Za te objekte su određeni titulari, pa se, recimo, zna šta je slovenačko ili makedonsko, ali su svi ti objekti i dalje „u državini srpskih organa”, odnosno još se niko nije uselio u objekte koji su mu pripali.
O tome šta će kome pripasti od preostalih neraspoređenih stotinak objekata tek bi trebalo da se postigne dogovor. Na narednom sastanku potkomiteta za aneks sporazuma o sukcesiji koji se odnosi na ovu imovinu trebalo bi, prema očekivanju izraženom na nedavnom beogradskom sastanku, da se donese konačna odluka o podeli svih preostalih DKP-a sa liste kojom raspolažu predstavnici država bivše SFRJ.
B. Čpajak – J. Cerovina
[objavljeno: 25/09/2009]
.jpg)
