Izvor: Blic, 27.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezavisnost jača stabilnost
Đukanović o referendumu i statusu Crne Gore Nezavisnost jača stabilnost Balkana
BRISEL (FoNet) - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović ocenio je juče da bi nezavisnost republike na čijem se čelu nalazi pomogla učvršćenju stabilnosti na Balkanu, javlja Rojters.
'Cilj naše inicijative nije uništavanje stabilnosti već, naprotiv, jačanje i poboljšanje odnosa sa Srbijom i time opšte regionalne stabilnosti. Crnoj Gori ne može biti uskraćeno pravo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samoopredeljenje, koje druge države u svetu uživaju', izjavio je Đukanović na konferenciji u Briselu, čiji je organizator Centar za evropske političke studije.
Đukanović je odbacio strahovanja da bi nezavisnost Crne Gore mogla da pokrene 'efekat domina', podstičući separatizam na Kosovu i među Albancima u Makedoniji i na jugu Srbije.
'Bilo bi politički nemoralno i nepravedno povezivati sudbinu naroda, u ovom slučaju naroda Crne Gore, sa regionalnim problemom Kosova, za koji u ovom trenutku niko nema rešenje', ocenio je Đukanović. On je rekao da je Crna Gora dugo smatrana za primer međuetničke harmonije na Balkanu.
'Paradoksalno je da nas je međunarodna zajednica koristila kao model, a da smo sada taoci iste te međunarodne zajednice', izjavio je Đukanović. Prema njegovim rečima, analitičari tvrde da oko 60 odsto stanovništva Crne Gore podržava nezavisnost te republike, 'što je za 10 odsto više nego na referendumu iz 1992. godine'.
'Duh je pušten iz boce, taj trend se ne može zaustaviti. Naročito su mladi ljudi za nezavisnost', izjavio je Đukanović. On je rekao da Crna Gora nikada ne bi mogla biti ravnopravan partner Srbiji u okviru Jugoslavije i da vlasti u Beogradu održavaju ideju 'Velike Srbije'.
'Iluzija projekta ‘Velike Srbije’, koji je vek i po bio izvor mnogih zala na Balkanu - uključujući nedavni krvavi međuetnički sukob, i dalje je živa u Beogradu. Sve dok Crna Gora ostaje sa Srbijom u bilo kakvoj formi jedinstvene države, projekat ‘Velike Srbije’ će nastaviti da živi i preti miru i stabilnosti u regionu', ocenio je Đukanović.
Vojislav Koštunica razgovarao sa Rudolfom Šusterom Potpisani sporazumi o saradnji
BRATISLAVA (Beta) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica izjavio je juče da se plan vlasti u Beogradu za jug Srbije ne svodi samo na suzbijanje terora u tim oblastima, već pre svega na uključivanje tamošnje albanske manjine u politički život i obnovu normalnih prilika.
Na zajedničkoj konferenciji za štampu nakon razgovora sa slovačkim predsednikom Rudolfom Šusterom u Bratislavi, Koštunica je kazao da da će Beograd nastojati da pregovara i 'sa onima koji posežu za oružjem', jer nije u pitanju samo bezbednost SR Jugoslavije već i celog Balkana.
Slovački predsednik osudio je 'svaki terorizam, pa tako i albanski'.
Koštunica je ponovo apelovao na NATO da suzi zonu bezbednosti duž administrativne granice sa Kosovom i izrazio čvrsto uverenje da Jugoslovenska vojska neće morati da primeni silu u tom području, mada, kako je rekao 'odgovor će dati sledeći dani'.
Odgovarajući na pitanja novinara o sudbini bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Koštunica je ponovio da je nakon pola veka 'revolucionarnog prava' u Jugoslaviji vrlo važno da se obračun sa Miloševićem sprovodi u skladu sa principima pravne države.
Šuster je pozvao Koštunicu da se uključi u redovne sastanke šefova srednjeevropskih država, koji ove godine treba da se održi u slovačkim Tatrama. Impuls saradnji, za koju je Vojislav Koštunica uoči dolaska u Bratislavu rekao da treba da bude intenzivnija u svim oblastima, trebalo bi da predstavljaju i tri međudržavna sporazuma potpisana juče u Bratislavi - o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, naučno-tehničkoj saradnji i izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Predsednik SRJ i šef diplomatije Goran Svilanović sastali su se sa premijerom Mikulašom Džurindom i predsednikom Parlamenta Jozefom Migašom, kao i sa i šefom slovačke diplomatije Eduardom Kukanom koji je i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan.
U intervjuu za slovačku novinsku agenciju TASR uoči posete Slovačkoj, Koštunica je istakao da kao most između dve zemlje vidi vojvođanske Slovake koje smatra lojalnim građanima Jugoslavije, podsetivši da su oni u većini podržavali demokratsku opoziciju i u vreme režima bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.
Evropska unija podržala plan Beograda i osudila terorizam U zoni bezbednosti 30 posmatrača EU
BRISEL (Beta) - Šefovi diplomatija Evropske unije juče su u Briselu osudili nasilje 'albanskih naoružanih grupa' i, upozorivši da to 'preti destabilizaciji regiona', pozvali albansku zajednicu na jugoistoku Srbije da odmah prihvati 'konstruktivan' dijalog sa srpskim i jugoslovenskim vlastima o planu za trajno i miroljubivo rešenje tamošnjih problema.
Ministri Evropske unije su, prema predlogu zaključaka zasedanja, pozvali 'sve one kojih se to tiče, da izoluju ekstremiste, pospeše pomirenje i višenacionalnu saradnju' na području Preševa, Bujanovca i Medveđe i naglasili 'podršku inicijativi Beograda' za mirno rešenje nevolja u zoni kopnene zaštite.
Šefovi diplomatija Unije su podržali predloge visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijera Solane da se upućivanjem 30 posmatrača EU i drugim dodatnim merama podrži plan potpredsednika srpske vlade Nebojše Čovića.
Nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer rekao je da 'slanje posmatrača na jug Srbije mora da bude usaglašeno sa Beogradom'.
U predlozima Solane se podvlači da EU jasno mora staviti do znanja da svako rešenje problema u tampon zoni na jugu Srbije mora biti 'potpuno podudarno sa teritorijalnom celovitošću SR Jugoslavije'.
EU takođe mora 'nastaviti da upućuje jasne poruke albanskim vođama na Kosovu, u BJR Makedoniji i Albaniji da ulože svoje napore da se okonča nasilje i ohrabre miroljibiv rasplet'.
'Pri tom im nedvosmisleno moramo staviti do znanja da će naša dalja podrška njima zavisiti od njihovog ponašanja u vezi sa ovim pitanjem. Albanskim vođama ćemo predočiti da uvažavamo razumnu albansku zabrinutost u pogledu stanja na jugu Srbije'.
Solana napominje da su prilikom nedavnog boravka u Briselu, srpski vicepremijer Čović i šef diplomatije SRJ Goran Svilanović stavili do znanja da nimalo rado ne bi videli i neke pripadnike tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca u sastavu albanske delegacije za pregovore sa predstavnicima vlasti u Beogradu.
Ministri u predlogu zaključaka posebnu potporu daju ekonomsko-socijalnim merama, ali i stvaranju etnički mešovite policije, kao merama 'jačanja poverenja' i uključivanja albanskog življa u društveno-politički život te oblasti.
'Stvaranje višenacionalnih lokalnih policijskih snaga jeste ključna stavka ‘Čovićevog plana’. To će imati ključni udeo u osećanju bezbednosti pošto budu razoružane naoružane grupe i povučene jedinice VJ i specijalne policije', stoji, takođe, u predlozima Solane.
Kaže se i da je Čović zatražio da se brzo razmotre načini da međunarodna zajednica, zajedno sa srpskim vlastima, učestvuje u obuci i stvaranju takvih snaga, a da 'model za to može biti kosovska policijska škola'.
'A krupno bezbednosno pitanje', podvlači visoki predstavnik EU, 'kao što je budućnost zone kopnene bezbednosti ili moguća međunarodna uloga u nadzoru demilitarizacije, jasno je da je NATO taj koji to treba da uzme u razmatranje'.
Visoki zvaničnici EU, UN, OEBS i NATO sastaće se danas u Briselu da bi se dogovorili o boljem usaglašavanju politike i strategije na Balkanu, a posebno na Kosovu i jugu Srbije. Zvaničnik NATO za 'Blic' o situaciji na jugu Srbije Uskoro stav o izmeni zone
BEOGRAD - Sužavanje ili eventualno ukidanje kopnene zone bezbednosti na jugu Srbije jeste tema koja se uveliko razmatra unutar NATO i nadamo se da će se uskoro izaći sa konkretnijim zaključcima, izjavio je juče za 'Blic' zvaničnik Alijanse.
- Veoma je važno da izmene zone bezbednosti ne dovedu do još većih problema - eventualne izbegličke krize ili još većeg nasilja. Situacija na jugu Srbije je izuzetno napeta i mi nećemo preduzimati ništa što bi moglo da iznenadi stanovništvo - kaže zvaničnik NATO.
On je odbio da komentariše izveštaje koji je NATO podneo politički savetnik generalnog sekretara Piter Fejt, posle posete jugu Srbije i razgovora sa srpskim zvaničnicima. Na molbu da prokomentariše ponovno odlaganje početka pregovora od strane albanske delegacije, on kaže:
- NATO želi što hitniji početak pregovora o svim temama, ali mi sami nismo pregovarači.
Na pitanje da li očekuje da se albanski ekstremisti odreknu kopnene zone bezbednosti koju koriste kao bezbedni zaklon za svoje snage, zvaničnik NATO kaže da 'iako NATO osuđuje aktivnosti terorista, treba imati u vidu da veliki broj stanovništva na jugu Srbije ne oseća nikakvo poverenje u vlasti u Beogradu i da će za sticanje te sigurnosti biti potrebno vreme'. M.S. Široka autonomija
BRISEL - Ministri inostranih poslova EU su 'najoštrije osudili najnoviji atentat kod Podujeva na konvoj autobusa sa kosovskim Srbima' i upozorili da 'taj teroristički akt nanosi ozbiljan udarac interesima stanovništva Kosova'. Novi šef Unmika Hans Hekerup podneo je izveštaj o situaciji na Kosovu, u kojem je, prema izvorima sa zasedanja, posebno podvukao nužnost da se pre održavanja opštih izbora na Kosovu utvrdi zakonski okvir buduće skupštine i prelaznih organa vlasti koji će iz nje proisteći u okviru 'široke autonomije', predviđene Rezolucijom 1244 SB UN.
Ministri EU su istakli da je od velikog značaja da na budućim izborima na Kosovu učestvuju sve etničke zajednica, kao i da bi bilo dobro da vlasti u Beogradu daju podršku tom izbornom procesu i izvrše blagotvoran upliv na Srbe na Kosovu da u njemu učestvuju'. Ministri su podsetili vlasti SRJ i Srbije na 'neophodnost brzog oslobađanja svih političkih zatvorenika' i naložili obavezu svim odgovornim da 'saopšte informacije o nestalim licima, kao i da stvore uslove za bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i raseljenih lica'.
Ljajić: Početak razgovora za 15 dana
BEOGRAD (FoNet) - Savezni ministar za nacionalne manjine i etničke zajednice Rasim Ljajić izjavio je juče da postoje najave da bi najkasnije za 15 dana mogli da počnu razgovori sa predstavnicima Albanaca sa juga Srbije o razrešenju krize na tom području.
'To je sve što vam mogu reći u ovom trenutku. Najvažnije je da otpočne dijalog, da se plan koji smo ponudili prihvati', istakao je Ljajić na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada ministarstva.
Kako je rekao, predstavnici savezne i republičke vlasti žele da izbegnu sve što bi moglo da odgodi ili oteža početak razgovora, i u stalnim su kontaktima sa političkim predstavnicima Albanaca, ali i sa običnim građanima, i još nisu dobili ni jednu konkretnu primedbu Albanaca na plan. Ljajić je najavio da će u četvrtak početi intenzivna kampanja državnih organa kojom će se Albancima u tri opštine na jugu Srbije predočavati ponuđeni plan za rešavanje krize i pokušati da se pokaže da, u krajnjem ishodu, 'neće biti ni pobednika ni poraženih, da će pobediti mir'. Veće republika završilo sednicu, incident u Veću građana Šamari u Skupštini
BEOGRAD - Poslanici Veća republika usvojili su juče Zakon o amnestiji, dok je sednica Veća građana prekinuta u 17.45 časova, zbog incidenta koji su izazvali Vojislav Šešelj i ministar odbrane Slobodan Krapović.
Krapović je, isprovociran Šešeljevim upadicama, prišao lideru radikala i ošamario ga. Nastalo je koškanje, a ostali poslanici su priskočili i razdvojili Krapovića i Šešelja. Predsednik Veća građana Dragoljub Mićunović prekinuo je sednicu na petnaest minuta. Odmah u nastavku sednice poslanici SPS su napustili većnicu pokazujući parole 'Oslobodite Radeta Markovića'.
Poslanici Vreća građana, do ovog incidenta, još su raspravljali o Predlogu zakona o amnestiji. Tim Zakonom se od krivičnog gonjenja oslobađaju lica koja su izbegavala vojni poziv u vreme bombardovanja SRJ. Zakonom je predviđeno oslobađanje od odgovornosti lica koja su učinila krivična dela protiv Vojske Jugoslavije i ustavnog uređenja SRJ, a predviđa i smanjenje kazni za jedan broj zatvorenika. Od toga će biti izuzeti zatvorenici koji su osuđeni za najteža krivična dela - terorizam, zločin protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i za proizvodnju i prodaju opojnih droga.
Protiv Zakona su u oba veća uglavnom bili poslanici iz redova SPS, JUL i SRS. U Veću građana, prvi put se poslanicima obratila Mirjana Marković, predsednica Direkcije JUL. Povodom Predloga zakona o amnestiji ona je rekla da bi za 'takav zakon izglasali pripadnici OVK.
Šef poslaničke grupe DOS Vladan Batić rekao je da je predlogom zakona obuhvaćeno samo 108 lica albanske nacionalnosti, koji nisu osuđeni za krivično delo terorizma. Iz toga se jasno vidi da tim zakonom neće biti amnestirani teroristi, ocenio je Batić.
Gorica Gajević, poslanik SPS, primetila je da amnestija obuhvata i idejnog tvorca OVK Hidajeta Hasanija koji je, kako je rekla, odgovoran za ubistvo stotina ljudi uključujući i ubistva u selu Klečka.
I Vlajko Stojiljković, bivši ministar policije, se usprotivio prihvatanju zakona o amnestiji, rekavši da je za vreme njegovog mandata na Kosovu pričinjeno 9.000 napada, da je ubijeno 2.000 ljudi od kojih 300 pripadnika MUP, povređeno 2.500 policajaca, a od 1.500 otetih bilo je 50 pripadnika MUP.
Stojiljkoviću je replicirao Žarko Korać koji je rekao da građani treba sami da procene da li da idu u rat ili ne.
Posle Koraćeve izjave za govornicu je ponovo izašao Stojiljković i maltene zaplakavši rekao:
- Da li ćete da hapsite mene i ostale koji su po službenoj dužnosti naređivali da se brani zemlja. Bio sam legalista i častan čovek'.
U toku rasprave o Zakonu o amnestiji u Veću građana, Momčilo Grubač, jugoslovenski ministar pravde, rekao je da je predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici predložio da budu pomilovane određene grupe Albanaca za koje nije dokazano da su izvršili krivično delo terorizma. On je rekao da se predlog o pomilovanju koji je dostavio Koštunici ne odnosi na predloženi zakon o amnestiji i precizirao da bi na osnovu tog predloga bili pomilovani oni koji su osuđeni u postupku bez ikakvih dokaza i dodao da je Koštunica taj koji će odlučiti o predlogu.
Momčilo Grubač je to rekao reagujući na istup predsednika SRS i poslanika Vojislava Šešelja koji je kazao da je Ministarstvo pravde predložilo Vojislavu Koštunici da se 'pomiluje 143 albanska terorista'.
Poslanici Veća republika usvojili su i Zakon o jugoslovenskom državljanstvu, kojim se omogućuje dvojno državljanstvu, zatim Zakon o obavljanju poslova platnog prometa i Zakon o zateznoj kamati. Takođe je ukinut Ukaz o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević, koji su komunističke vlasti donele odmah posle Drugog svetskog rata. Potpredsednik Vlade SRJ Miroljub Labus obrazložio je da će Vlada u dogovoru sa Karađorđevićima predložiti novi nacrt Zakona o vraćanju imovine i državljanstva.
Srpski premijer Zoran Đinđić podneo je juče ostavku na mesto poslanika u Veću republika, dok je poslanički mandat dobio Radoje Prica.
Za vreme pauze u zasedanju Veća građana održana je zajednička sednica oba doma, na kojoj je Srđa Božović izabran za predsednika Jugoslovenske radne grupe interparlamentarne unije. V.V.S. - A. Ć. Mera patriotizma
Odgovarajući na napade saveznih poslanika iz redova SPS i JUL da glasati za Zakon o amnestiji nije patrioitski Predrag Bulatović, šef poslaničke grupe SNP je u pauzi zasedanja rekao novinarima:
- Ne meri se patriotizam time da li ćete vi glasati za neki zakon posle rata. Posle rata se sve meri drugačije nego za vreme ili pre rata. Patriotizam se meri na drugi način. Mislim da su to isprazne priče. Mislim da smo, glasajući za ovaj zakon uvažili većinsku volju Srbije, jer bi prema njihovim tvrdnjama, u Srbiji trebalo da živi 80 odsto izdajica koliko ih je za vladajuću koaliciju i 20 odsto patriota, odnosno onih koji su glasali za sadašnju opoziciju.
