Izvor: Blic, 12.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezasiti poslanici
Nezasiti poslanici
Ako se ovako nastavi, sve su prilike da će deca, kad ih budu pitali šta bi volela da budu kad porastu, odgovarati - poslanik i to državne zajednice. Jeste da pomenuta zajednica nema neke ambicije u pogledu odrastanja, pa deci zadovoljstvo neće biti dugog veka, ali ima onih kojima se posrećilo. Pa dok traje - traje.
Administrativni odbor Skupštine SCG odlučio je da se napaćenim poslanicima povećaju plate za 16 odsto. U brojkama, umesto dosadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 70.000, imaće 80.000 dinara, plus dnevnice za svaki radni dan (tu se neće mnogo okoristiti ako nastave da rade ovim tempom), zatim prevoz, smeštaj, nadoknada za odvojen život od naroda... I još će im razliku do iznosa nove plate isplatiti retroaktivno od 1. juna.
Dalja aritmetika koja ilustruje pregalaštvo vrlih narodnih predstavnika i neadekvatnu novčanu naknadu koju su morali da povećaju izgleda ovako: za proteklih osam meseci radili su ukupno pet dana i za to vreme zaradili nešto više od 6.500 evra, pa ispada da je njihova prosečna dnevnica 1.300, a satnica 165 evra. Za to vreme, imajući u vidu prosečnu platu od 200 evra, radnička dnevnica je iznosila jedan evro.
Tih 126 srećnika koji u siromašnoj zemlji za nikakav rad uzimaju debele budžetske pare i hoće još, najbolji su ili, bolje rečeno, najgori primer odrođene vlasti koja nema niti hoće da ima sluha za objektivno stanje u siromašnoj državi. Rukovođeni pljačkaškom logikom uzmi što više možeš, jer sutra možda nećeš biti na vlasti, poslanici direktno stavljaju prst u oko milionima siromašnih koji zarađuju 165 puta manje od njih.
Sudeći po radu, ispada da je njihova osnovna logika postojanja sopstvena dobrobit, dok ih državna zajednica zanima taman toliko koliko se mogu ogrebati o njen budžet. I zato, pošto se na poslaničku savest više ne može računati, biće kriv onaj ko im odobri pare za povećanje plata. A moglo bi se razmisliti i o smanjenju.
