Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevažni Haradinaj
Zašto mediji nisu bili zainteresovani za intervju s čovekom koga su opisivali kao zlikovca i koji je danima bio njihova glavna tema
Proteklog vikenda na Televiziji „Palma plus” emitovan je intervju s Ramušem Haradinajem. Autor je novinar Stevo Grkinić, koji je u emisiji „Ni po babu ni po stričevima” od 1998. godine razgovarao sa svim albanskim vođama. Stanica „Palma plus” ima dva studija u Jagodini i Beogradu, a Grkinić je s Haradinajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovarao na Kosovu i Metohiji.
Posle puštanja Haradinaja na slobodu iz Haškog tribunala i reakcije predsednika Republike Borisa Tadića, premijera Vojislava Koštunice i celokupne javnosti Srbije, Grkinićev intervju bi svakako trebalo da bude zanimljiv i za druge medije i za političku elitu. Mogao je intervju da postane i medijska tema. Ali ništa se od toga nije dogodilo, čak je bio manje citiran, u samo dva štampana medija i ni u jednom elektronskom, nego razgovori s političarima koji su redovni gosti na svim televizijama Srbije. Cela albanska štampa je prenela intervju, a tražile su ga i strane televizije.
„Haradinaj je na sva pitanja odgovarao na srpskom koji je usavršio u Hagu i bio je vrlo otvoren”, kaže Grkinić. Kada su razgovarali pre dve godine, 70 odsto Haradinajevih odgovora bilo je na srpskom, a sada je to bilo sto odsto. „U Hagu je gledao ’Pink’ i RTS, pričao je sa Srbima i Hrvatima. Čak je Vinku Panduroviću u šali rekao da će priznati Republiku Srpsku”, kaže Grkinić.
Ramuš Haradinaj nije tražio pitanja unapred i na sva postavljena je odgovorio. „Ne vidim zašto mi ne razgovaramo s drugom stranom. O Kosovu sam pored svih albanskih vođa razgovarao i sa svim domaćim političarima osim Slobodana Miloševića i njegove supruge. Narod treba da zna šta oni misli. A svakako da je zanimljiv posle oslobađajuće presude u Hagu. Time ne samo da je nezadovoljna Srbije nego i pola Kosova. On na to odgovara da je to stvar politike.” Da sve postaje politika dokazao je baš Haradinaj koji hoće da sruši Tačija i čija je stranka – po povratku iz Haga – na deset poslanika koliko je imao dobila pet novih.
Autor kaže da je posle emisije moglo da reaguje Tužilaštvo za ratne zločine. Nije ni ono. „Haradinaj je optužen za smrt šest civila 1998. godine, a oslobođen je zato što se narod sam latio oružja i izabrao ga za vođu, tako da on nije znao šta se događa i nije mogao biti kažnjen za komandnu odgovornost”, objašnjava Grkinić i kaže da je Haradinaj, na čiju je odbranu utrošeno devet miliona evra, rekao da Srbija pokaže ako ima neke druge dokaze protiv njega. Novinar „Palme plus” je u Jagodinu stigao posle „Oluje” i razumljivo je zašto ga interesuju zločini i kaže da je bio na Kosovu da zna da je tamo bilo zločina i da ga zanima ono što nije bilo predmet optužnice.
Grkinić ne zna zašto mediji nisu citirali ovaj intervju. „To treba da pitate njih. Ja mislim da se Srbi previše bave sami sobom, da ne vide i ne čuju šta se dešava oko njih.”
Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže da je veliko pitanje šta je po sredi. „Da li je to demokratizacija, ili tu televiziju gleda malo ljudi, ili su sada samo izbori u žiži. Na takve novinarske poteze se obično reaguje, ali pošto su moguće i pogromaške reakcije, možda je i bolje što ih nema.”
Veljanovski kaže da ova tišina možda znači da se nije želelo da se priča širi, ali da možda nije bilo interesovanja što je intervju bio „baš s njim i baš na tom mediju”. „U suštini mediji imaju pravo da pokažu interesovanje. Nema štete da se napravi takav intervju jer bolje je da ljudi znaju nego da ne znaju šta on misli. Ipak, najinteresantnije je što je Haradinaj baš na toj televiziji. Gledao sam parče i on se sasvim normalno ponašao.”
Doktor Jovanka Matić, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, smatra da mediji računaju da to sada nije zanimljivo. „Podlegli su izbornoj groznici, rade samo za birače, a druge vesti nisu toliko zanimljive. Sve je podređeno kampanji.”
Ona kaže da je Ramuš Haradinaj zgodna tema za narodnjački blok jer je ceo slučaj pogodan za antihaška osećanja. „Ali, njen emotivni naboj je već upotrebljen. Samo haška tema nije presudna za regrutovanje novih glasača, drugim rečima nemoguće je pridobiti nove glasače na toj temi.”
Jovanka Matić kaže da ovo možda može da se čuva u rezervi jer je veći potencijal koji bi mogao da se iskoristi protiv pristalica evropske orijentacije prodaja organa kidnapovanih Srba o kojoj u svojoj knjizi piše Karla del Ponte.
Tako su mediji u Srbiji propustili vest, a političari priliku da stiču izborne poene.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 20.04.2008]
