Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neuspela istraga o ubistvu dece u Goraždevcu
GORAŽDEVAC - Bogdan Bukumirić, koji je pre pet godina teško ranjen u napadu albanskih separatista na decu u Goraždevcu kod Peći, izjavio je Tanjugu da ga je UNMIK obavestio da nema gotovo nikakvog napretka u razotkrivanju ovog zločina.
Na pismo Bukumirića UNMIK-u, odgovorio mu je direktor Odeljenja pravde Privremene uprave UN Robert L. Din koji je naveo da su "u toku istrage prikupljene izjave velikog broja svedoka, ali i pored toga, na žalost, nisu pronađeni dokazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za identifikaciju počinilaca zločina".
Din je objasnio da je "nedavno postavljen novi službenik kako bi dodatno ispitao predmet, a istraga usmerena na otkrivanje novih svedoka", uz poruku da je "previše rano da bismo u ovom momentu znali šta će istraga otkriti".
Zanijer
Bukumirić se šefu UNMIK-a Lambertu Zanijeru obraćao više puta, uoči i posle godišnjice zločina u kome je ubijeno dvoje, a ranjeno četvoro dece, zahtevajući objašnjenje dokle se stiglo sa istragom o počiniocima tog terorističkog akta.
On je podsetio da su ubice pucale s leđa u decu koja su se kupala na reci Bistrici i da je tada izgubio drugare Ivana Jovovića i Pantu Dakića, dok su pored njega, teško ranjeni Marko Bogićević, Dragana Srbljak i Đorđe Ugrenović.
Vidno razočaran i uznemiren odgovorom, Bogdan je ukazao da je pet godina "tapkanja u mestu" i ponavljanja rutinskih odgovora previše malo za preživele žrtve, a pogotovo porodice ubijene dece.
Istraga od nule
"Pre godinu dana tadašnji šef UNMIK-a Joakim Riker me je obavestio da je osnovan tim za novu istragu, sastavljen od pripadnika kosovske policije i UNMIK-ovih policijskih službenika", podsetio je on.
Taj tim je trebalo, prema rečima Rikera, da ponovo pregleda sve dokaze i preporuči nove pravce delovanja, što je značilo da istraga, nakon četiri godine, praktično počinje od nule.
"Sada, nakon godinu dana, opet je postavljen novi službenik koji, takođe, treba da dodatno ispita predmet... izgleda da se svesno radi na tome da ovaj gnusni zločin nikada ne bude rasvetljen kao i mnogi drugi koji su počinjeni nad Srbima na Kosovu i Metohiji", istakao je on.
Zavera ćutanja
Bukumirić smatra da je neshvatljivo da za pet godina na tako malom prostoru nije bilo moguće otkriti nijedan ozbiljan trag koji bi vodio do zločinaca koji su pucali u decu samo zato što su srpske nacionalnosti.
Kao i većina Srba u Goraždevcu, uveren je da je u pitanju zavera ćutanja i solidarnost Albanaca u ovom surovom zločinu i zato sumnja da će istraga ikada uroditi plodom.
U vreme kada se dogodio zločin Bogdan je imao samo 15 godina i u rafalnoj paljbi napadača, koja je došla iz pravca albanskog sela Zahač, zadobio je sedam prostrelnih rana. Šest dana je bio u komi i šest puta je operisan.
Izvađena mu je slezina, a dijafragma ušivena. Nakon prve operacije saznao je da je imao mnogo sreće, jer mu je jedan metak prošao pored jedinog bubrega s kojim je rođen.
Male šanse za život
Lekari su prognozirali da ima četiri odsto šanse da preživi, jer je u jednom trenutku imao samo 1,5 litar krvi, zbog čega su morali da odlože operaciju glave.
Ipak, na Preobraženje, 19. avgusta 2003. godine, probudio se iz kome, a još šest meseci proveo je na bolničkom lečenju. Od tada traju terapije i rehabilitacija, a Bogdan još ne može da koristi levu šaku.
Uprkos ovoj dugoj borbi, uspeo je da završi srednju školu, ali još ne zna da li će moći da nastavi školovanje.
Trenutno živi s ocem i bratom u beogradskom naselju Bežanija, u stanu koji je dobio od Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
U rodni Goraždevac prvi put posle zločina otišao je marta 2004. godine, od tada odlazi često i uvek mu je teško kada sretne drugare koji su na obali reke s njim pekli kukuruz u trenutku kobnog napada.
Svaki put kada prođe pored reke, kaže, podiđe ga jeza. "Tada se pitam, šta smo mi deca bilo kome krivi".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
