Izvor: Politika, Tanjug, 15.Sep.2009, 21:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne­svr­sta­ni ni­su smet­nja EU

Pro­du­blji­va­nje sa­rad­nje sa Ki­nom i ze­mlja­ma Po­kre­ta ne­svr­sta­nih ne mo­že ugro­zi­ti pri­stu­pa­nje Sr­bi­je EU, tvr­de u dr­žav­nom vr­hu

Približavanje Srbije pokretu nesvrstanih ne ugrožava evropsku perspektivu Beograda, ali i u EU i među domaćim analitičarima sve češće se čuju upozorenja da treba pažljivo odmeravati korake.

„Težnja ka članstvu u EU, ili članstvo u EU, ne isključuje bliske kontakte sa ostalim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međunarodnim organizacijama ili pokretima. Ipak, treba imati na umu da članstvo u EU znači svrstati se uz ostale članice EU kao i uz evropske vrednosti. EU kao celina formuliše zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, što zahteva solidarnost i akciju svih zemalja članica”, kaže za „Politiku” ambasador Švedske u Beogradu Krister Bringeus.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simić bio je jedan od onih koji su kritikovali Tadićevu posetu Kini.

„DS je dobio vlast upravo zahvaljujući obećanju da će dovesti Srbiju u EU i to onda mora biti kičma naše spoljnopolitičke orijentacije. Tvrdnja da naša spoljna politika počiva na četiri stuba – Vašingtonu, Moskvi, Pekingu i Briselu koji su vrlo raznorodni i protivurečni izazvala je veliku konfuziju”, kaže Simić za „Politiku”.

On ističe da Srbija, ukoliko želi da ide u EU, mora svoju spoljnu politiku da prilagođava tom cilju primenjujući one standarde koje i EU primenjuje u međunarodnim odnosima.

„Kao zemlja koja nije član EU možemo voditi politiku kakvu želimo, ali moramo voditi računa da se ne sudarimo sa ciljevima SAD i EU. Ako želimo da uđemo u evropsku porodicu onda vrednosti koje dominiraju našom unutrašnjom i spoljnom politikom moraju biti i evropske vrednosti, a ne Titove vrednosti ili vrednosti Pokreta nesvrstanih”, smatra Simić.

Odgovarajući na ovakve kritike ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je pre nekoliko dana u intervjuu Tanjugu rekao da za njih ima „jako malo razumevanja” jer danas ne postoji nijedna država na svetu koja ne teži produbljivanju odnosa sa Kinom, među prvima zemlje EU.

Evropa je, kako je rekao, važna, članstvu težimo, ali to nije jedini prioritet Srbije.

Objašnjavajući odluku o glasanju protiv rezolucije o nepoštovanju ljudskih prava u Iranu, iza koje je stala EU, on je rekao da je „Srbija mala država koja mora pažljivo da nastupa u diplomatskim vodama”.

Iran je, kako je naveo, jedan od najznačajnijih podržavalaca Srbije u Islamskoj konferenciji, čija većina članova nije priznala Kosovo, niti dozvoljava članstvo Kosovu u toj organizaciji.

Prema rečima dr Dušana Reljića, iz Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, ono što najviše može da remeti približavanje Srbije kao i bilo koje druge zemlje EU, jeste nedostatak reformi u političkom, privrednom i socijalnom sistemu kao i velika korupcija u državnoj upravi.

„Nekakva uzročnoposledična veza između saradnje Srbije sa azijskim zemljama ili članicama Pokreta nesvrstanih i ulaskom u EU ne postoji. Međutim, postoji težnja EU da se unutar nje formira zajednička politika bezbednosti i odbrane i naravno da zemlje koje žele da pristupe EU moraju da vode računa da se u svom spoljnopolitičkom ponašanju ne suprotstave toj politici”, kaže Reljić.

On, međutim, podseća na slučaj Finske, Švedske, Kipra, Malte i Austrije kao zemalja koje ne samo da nisu članice NATO-a nego su neke od njih kao Kipar i Malta aktivni u Pokretu nesvrstanih ili su izričito neutralne kao što su Švedska ili Finska.

Imajući to u vidu, kako kaže, jedini konflikt koji bi Srbija mogla da ima sa EU je nesaradnja sa Euleksom na Kosovu jer je to zajednička misija svih zemalja uključujući i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

---------------------------------------------------

Srbija ređe glasa za rezolucije EU

U najnovijem godišnjem izveštaju Evropskog saveta za inostrane poslove čiji je jedan od autora Marti Ahtisari, bivši specijalni izaslanik UN-a za pregovore o statusu Kosova, navodi se da Srbija spada u grupu takozvane šire Evrope u kojoj su 16 evropskih zemalja koje nisu članice EU, ali koje uglavnom glasaju za predloge EU zemalja u Savetu bezbednosti.

Ove godine je, kako je naznačeno, Srbija zbog Kosova ređe glasala za predloge EU zemalja. Jedan od slučajeva u kojima je Srbija glasala drugačije od članica EU je rezolucija o kršenju ljudskih prava u Iranu protiv koje je Srbija glasala u Generalnoj skupštini u decembru prošle godine.

J. Ce­ro­vi­na J. Ste­va­no­vić

[objavljeno: 15/09/2009]

Nastavak na Politika...