Izvor: Blic, 01.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesuglasice oko saradnje sa Haškim tribunalom
Nesuglasice oko saradnje sa Haškim tribunalom
London - Način i tempo saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji jedina je tema, bar kako je zvanično saopšteno, oko koje državna delegacija SRJ nije postigla saglasnost sa britanskim zvaničnicima. Delegacija SRJ predvođena predsednikom Vojislavom Koštunicom, a u kojoj su bili i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, ministar spoljnih poslova Goran Svilanović i guverner Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, boravila je 28. i 29. novembra u zvaničnoj poseti Ujedinjenom kraljevstvu.
- Naš stav je da saradnja sa Haškim sudom mora počivati na jakim pravnim osnovama - izjavio je jugoslovenski predsednik nakon skoro jednočasovnog susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom. Koštunica je istakao da je sa Blerom postigao saglasnost u pogledu teritorijalnog integriteta Jugoslavije, odnosa u Federaciji i stanja na Kosovu, ali da se oko saradnje sa Hagom nije mogao u potpunosti složiti sa svojim domaćinom. On je novinarima ispred Dauning strita 10 (rezidencije britanskog premijera) saopštio da je na sastanku izrazio zabrinutost zbog pokretanja istrage protiv čelnih ljudi VJ i srpske policije, što kako je rekao, neće doprineti stabilnosti ni naše zemlje ni regiona, a posebno neće povratiti neophodno poverenje jugoslovenske javnosti u međunarodnu zajednicu.
- Prema mišljenju naših britanskih partnera, Jugoslavija treba da opstane kao jedinstvena država Srbije i Crne Gore uz uspostavljanje nekakvog novog ustavnog ustrojstva. Beograd i Unmik moraju da sarađuju zarad bolje budućnosti svih građana Kosova, a jedan od zaključaka koji se nameće jeste da ce dalja fragmentacija Balkana doneti samo nestabilnost i bujanje organizovanog kriminala koji je opasnost i za Evropu i za ostatak sveta. S britanskim sagovornicima nisam postigao punu saglasnost oko saradnje s Haškim tribunalom. Jugoslavija nastoji da donese zakon o saradnji s tim sudom i traži strpljenje međunarodne zajednice - rekao je Koštunica na konferenciji za novinare sumirajući rezulatate posete. Koštunica je više puta tokom razgovora u Britaniji ponovio da bi bez donošenja zakonske regulative o saradnji sa sudom u Hagu imali 'krajnju proizvoljnost u tumačenju Statuta Tribunala koji nije, niti može biti, automatski primenjiv u SRJ'. Govoreći na Sent Entoni univezitetu u Oksfordu, a i na kasnijoj konferenciji za novinare, Koštunica je istakao da saradnja sa Haškim sudom treba da omogući otvaranje pitanja odgovornosti svih aktera jugoslovenske drame uključujući i izvršioce 'humanitarne intervencije' 1999. godine. Jugoslovenski predsednik ocenio je i da su nerešeni odnosi u federaciji ključni problem u funkcionisanju zemlje. On je ocenio da 'svi osim crnogorskog rukovodstva' žele da se taj problem reši na miran i demokratski način i za kratko vreme. On je najavio i hitnu ustavnu rekonstrukciju Srbije, koja kako je rekao, mora početi što pre, bez čekanja na ishod crnogorskog referenduma. Koštunica je istakao i da se problem Vojvodine može i mora rešavati isključivo u okviru ukupne ustavne rekonstrukcije Republike.
Komentarišući stanje na Kosovu i Metohiji predsednik SRJ je istakao da je 'na Albancima da pokažu da su prešli sa oružja na politiku - ako su prešli'. On je poručio da su neophodni hitni pregovori sa liderima kosovskih Albanaca.
- Na strancima je da dokažu kako su se odrekli jeftinog trijumfalizma iz vremena bombardovanja i netačne slike_arhiva o Srbima - rekao je Koštunica i istakao da Srbi na Kosmetu ne traže ništa više od onoga što im je međunarodna zajednica obećala. Odbacujući kritike da nije reformista, Koštunica je ocenio da je reč reforma 'pretvorena u ispraznu ideološku etiketu zarad koje se nešto sme i nešto mora'. On je dodao da je podela na reformiste i konzervativce u potpunosti zamenila Miloševićevu podelu na patriote i izdajnike, odnosno podelu na reakciju i progresivnu narodnu vlast iz Brozovog doba.
Koštunica je poručio da je neophodan normativni i institucionalni okvir za za dugoročne i dalekosežne promene u privredi i društvu, uz ocenu da se naša zemlja nedopustivo sporo kreće putem reformi.
Jugoslovenski predsednik ocenio je i da postoji navika iz prethodnog komunističnog režima da se izigravaju pravo i zakonitost i da se važne političke odluke donose van postojećih državnih institucija.
- To se više ne sme ponavljati ako želimo zdravu državu i društvo. Nažalost, taj mehanizam je vrlo žilav i zarazan. I ni od čega ne preza - zaključio je Koštunica. Jugoslovenskog predsednika je u Bakingemskoj palati primila i britanska kraljica Elizabeta II, što nije uobičajena praksa prilikom poseta stranih državnika. Audijencijom kod Njenog veličanstva poseta Koštunice dobila je status 'stejt vizit', odnosno zvanične posete visokog i uvaženog državnika Ujedinjenom kraljevstvu. Zanimljivo je da, iako su šefovi svih država nastalih nakon raspada bivše SFRJ boravili u Britaniji, poslednji zvaničnik kog je Kraljica primila bio je Josip Broz sredinom davnih pedesetih godina.
Koštunica je posle dvadesetominutnog razgovora sa Kraljicom posetio i Vestministersku palatu gde je govorio pred poslanicima donjeg doma britanskog parlamenta. On je održao govor i pred članovima Konfederacije britanskih industrijalaca. Tokom boravka u Londonu on je imao i odvojene susrete sa ministrima odbrane i međunarodnog razvoja - Džefrijem Hunom i Kler Šort. Sa britanskim ministrom odbrane odvojen susret imao jei ministar spoljnih poslova Goran Svilanović, koji je prvog dana posete Ujedinjenom kraljevstvu razgovarao sa britanskim kolegom Džekom Strouom. Dvojica ministara su nakon sastanka izrazili saglasnost o neophodnosti bolje saradnje dve zemlje, kao i saradnje SRJ sa sudom u Hagu. Svilanović je održao zapaženo izlaganje na temu 'Nova jugoslovenska diplomatija' u Kraljevskom institutu za spoljnu politiku. Odgovarajući na pitanja prisutnih, koje je najviše zanimalo izručenje svih optuženih Haškom sudu, Svilanović je istakao da će SRJ ispuniti sve svoje obaveze, ali da je potrebno vreme i strpljenje.
Kao jedan od najvažnijih susreta u Londonu potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus je naveo razgovore u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koja je najavila finansijsku podršku za razvojne projekte u SRJ. Labus je najavio da će veliki broj preduzeća imati šansu da dobije obrtne kredite, kao i da ukupna suma koja će biti isplaćena iznosi 65 miliona eura. On je saopštio i da je britanska vlada oformila zajedničko telo države i privrednika sa ciljem da se poboljša ekonomska saradnja sa Jugoslavijom. Prema njegovim rečima, sa ministrom za međunarodni razvoj Kler Šort dogovorena je podrška Velike Britanije u reformama obrazovnog i penzionog sistema u SRJ. Duško B. Vukajlović
Bler: Osumnjičene u Hag
LONDON(Beta) - Britanski premijer Toni Bler rekao je predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici da njegova vlada mora Haškom tribunalu da preda Srbe koji su osumnjičeni za ratne zločine, piše danas londonski 'Tajms'.
U vrlo kratkoj vesti o poseti predsednika SRJ Velikoj Britaniji, list navodi da je Koštunici u Dauning stritu takođe rečeno da je Britanija spremna da pomogne privrednu obnovu SRJ, ali da Beograd mora da poštuje međunarodno pravo. Mladić nije u SRJ
Povodom tvrdnji glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte da se bivši zapovednik Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić nalazi u SRJ i da ga štite pripadnici VJ, Koštunica je gostujući u emisiji 'Najtnjuz' na drugom programu TV BBC rekao da se generala Mladića, prema njegovim saznanju, ne nalazi na teritoriji Jugoslavije i istakao da potpuno sigurno može da kaže da ga ne štiti Vojska.
