Izvor: Politika, 07.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nešto između
U svetskim razmerama naš budžet nije tajan ali ni potpuno javan. Od Srbije su bolje ocenjene Bocvana i Rumunija a lošije Kina i Turska
Međunarodnim istraživanjem o otvorenosti budžeta u 85 zemalja prvi put je obuhvaćena i Srbija koja se našla na 45. mestu. Ovo uporedno istraživanje, u kome je učestvovala „Transparentnost Srbija”, sastoji se od 91 pitanja, kroz koje se istražuje količina i vrste informacija koje su dostupne javnosti u ključnim dokumentima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji se odnose na pripremu, izvršenje i kontrolu državnog budžeta.
Istraživanjem su bile obuhvaćene zemlje sa svih kontinenata, a u fokusu je bio budžet za 2007. godinu. Na toj listi Srbija se sa 45 poena nalazi na sredini, u blizini Gvatemale i Kostarike, s malo boljim plasmanom od Albanije i Bosne i Hercegovine, ali lošijim od Makedonije, Bugarske i Hrvatske. „Transparentnost Srbija” smatra da iako broj dostupnih budžetskih informacija u Srbiji iz godine u godinu raste, nezadovoljavajući plasman za 2007. godinu je pre svega uzrokovan činjenicom da Srbija još nema praksu provere završnog računa budžeta, kao i da se budžet delimično pravi po programima tek od prošle godine. Poznato je da je povećanje javnosti budžetskih procesa efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije i jedan od preduslova za efikasnije korišćenje sve oskudnijih finansijskih resursa, pa je jasno koliko je važno da budžet u svim fazama bude javan.
Ovo je izgleda dobro poznato Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Francuskoj, Novom Zelandu i Americi koji su na vrhu liste, svaka s više od 80 poena. Na dnu liste s nula poena nalaze se Ruanda, Sudan, Kongo, Gvineja i Sao Tome i Principe.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija”, kaže da kod nas postoji predlog završnog računa budžeta, ali da nije podvrgnut kontroli. „Da o njemu postoji revizorski izveštaj mogla bi da se povede rasprava. Krivica što to ne postoji je na raznim mestima. Može se postaviti pitanje zašto revizorska institucija nije formirana ranije, nego se čekalo godinu dana na odobrenje poslovnika o radu, što ne znači da je došao kraj nevoljama jer kada revizori počnu da rade mogu se očekivati snažne opstrukcije.”
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da je veoma loše, i za ugled zemlje i za materijalne interese države i građana, što se kod nas već godinama ne razmatra završni račun budžeta. „S tim treba prekinuti što pre. Razmatranje i usvajanje završnog računa nije ništa ekskluzivno, to je normalna praksa u funkcionisanju država. Razlozi koji stoje iza pomenute loše prakse su brojni – turbulentne političke prilike, inercija, lenjost, neodgovornost, a svakako i interesi nekih društvenih grupa ili čak pojedinaca kojima čist račun ne odgovara. U svakom slučaju, nijedan od razloga ne može i ne bi smeo biti opravdanje za praksu koju treba promeniti što pre.”
Kod nas se budžet pravi po programima tek od prošle godine. Nenadić kaže da to važi samo za pet ministarstava. „Biće mnogo javniji kada sva ministarstva budu radila po programu.”
Šabić bar delimično objašnjenje vidi u konzervatizmu ljudi i službi koje pripremaju budžet. Pripremanje budžeta u skladu s potrebom ostvarenja određenih projekata a ne prema apetitima državnih organa ili funkcionera jeste relativno nova stvar, a pretpostavlja bitno drugačiju metodologiju na koju oni koji rade na budžetu treba da se naviknu. Budžet koji se zasniva na ideji finansiranja jasnih, proverljivih zadataka, u interesu je onih koji hoće i znaju da realizuju zadatke. A nije u interesu onih koji neće ili ne znaju da rade a ’dobro znaju’ da troše i da odsustvo rezultata pokriju pričom i netransparentnošću.”
„Veliki deo podataka o budžetu se objavljuje, ali materijali o budžetu su obimni i treba ih razumeti. Ne možete očekivati ni da će svi želeti da vide te materijale”, kaže Nenadić. Ali, očigledno je da to nije dovoljno i da je potrebno otkloniti mnoge probleme kako bi javnost podataka o načinu trošenja novca poreskih obveznika bila veća. Šabić potvrđuje da je potrebno otkloniti mnoge probleme. „Nadzor nad javnim rashodima podrazumeva ulogu brojnih faktora, ali je uloga javnosti nezamenljiva. Mora postati nesporno da su svi javni rashodi legitiman predmet interesovanja javnosti i da podaci o tome moraju biti u svakom trenutku dostupni. I tako što je vlast dužna da ih da na zahtev medija ili građana učini dostupnim, ali i čineći ih javnim, ne čekajući da to neko traži. Godinama insistiram da se te informacije objavljuju na veb-prezentacijama organa vlasti. U vrlo dogledno vreme pokušaću da u saradnji sa ’Transparentnost Srbija’ i ministarstvima za državu upravu i informatičko društvo realizujem jednu akciju koja bi trebalo da obezbedi znatno veći nivo javnosti.”
A valjda je jasno šta je u interesu onih koji pune budžet – poreskih obveznika. Da znaju kuda idu njihove pare koje su na razne načine sakupljene u budžet.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 08/02/2009]
