Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesporazumi oko sporazuma
Trenutno nije poznato ni da li će EU Srbiji 18. februara ponuditi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili Privremeni politički sporazum, kao ni da li će Beograd ponovo odbiti ponudu
Potpisivanje Privremenog političkog sporazuma između EU i Srbije, planirano za 7. februar, odloženo je jer je Briselu iz Beograda dan ranije stigla poruka da je srpskim vlastima potrebno dodatno vreme da sprovedu neophodne proceduralne radnje, koja bi omogućile stavljanje potpisa na taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokument.
Istog dana evropski komesar za proširenje Oli Ren najavio je da će se na predstojećem sastanku šefova diplomatije EU, 18. februara, založiti za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i Srbije, jer su srpske vlasti „veoma blizu potpune saradnje s Haškim sudom”.
Izražavajući nadu da će novi glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc posetiti Beograd pre 18. februara, i da će potpis na SSP biti moguć „u skorijoj budućnosti”, Ren je tada rekao da bi dostizanje sasvim pune saradnje Beograda s tribunalom moglo da ostane kao uslov za ratifikaciju tog sporazuma u parlamentima zemalja EU.
Imajući u vidu da je EU prethodno odustala od ideje da već početkom ove godine ponudi Srbiji na potpis Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i umesto toga ponudila politički sporazum (koji je „narodnjački” deo vlade ocenio kao, najblaže rečeno, nepovoljan po Srbiju), nejasno je kako je u igru ponovo ušao SSP.
Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa kaže za „Politiku” da EU zna da zbog situacije sa Kosovom nešto ozbiljnije mora da ponudi Srbiji. Shvatili su, kaže Nikolić, da politički ugovor koji je ponuđen nije bogzna šta, a Holandija ih je sprečila da u januaru ponude SSP Srbiji, pre nego što dokaže da u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.
Nikolić dodaje da „SSP nije ni približno dovoljna kompenzacija Srbiji za Kosovo”, te da bi Brisel morao da ponudi više – barotvaranje predkandidatskih i kandidatskih fondova za Srbiju i ulazak Srbije sa Hrvatskom u EU.
Objašnjavajući da je EU jedna birokratska skalamerija, a da Holanđani (koji su u januaru blokirali naum Brisela da potpiše sporazum sa Srbijom), imaju svoj problem sa Srebrenicom i „pokrivaju to u kalvinističkom duhu moralnom tvrdoćom prema Srbiji”, Nikolić kaže da sve to zajedno Uniji „kvari posao”, a ona nema mehanizme da s tim izađe na kraj.
Pa Holandija nije, u međuvremenu, obelodanila promenu svog stava?
Odgovarajući na to pitanje, Nikolić kaže da će „oni sada ići na još tvrđe ubeđivanje Holandije nego što je ranije bilo”, što nije samo ideja Solane i Rena, već i nekih jačih zemalja od Holandije. Imajući u vidu da Holandija i dalje ima pravo veta, videćemo, kaže ovaj analitičar, da li će zvaničnici EU uspeti da tu zemlju ubede da promeni mišljenje.
S tim u vezi, podsetimo na to da se u Evropskoj uniji, prošlog meseca, razmišljalo, zbog stava Holandije, da SSP sa Srbijom bude potpisan u dva koraka: prvo prelazni sporazum kako bi se Srbima – objasnio je tada jedan diplomata Rojtersu – dao barem neki pozitivan signal. Po dosadašnjim pravilima koja su važila za ostale balkanske zemlje, prelazni sporazum stupa na snagu tek kad se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zvanično potpiše i važi do njegove ratifikacije u parlamentima svih članica Unije i zemalja potpisnica.
Na novinarsko pitanje zašto je odloženo potpisivanje političkog sporazuma, koji je trebalo da bude „međukorak” do SSP, Ren je, pre tri dana, objasnio da potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ima mandat da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ali pošto se EU nije dogovorila o tome da ga ponudi Srbiji, već je prošle nedelje umesto njega ponudila prelazni „politički sporazum”, Đelić mora da dobije novo odobrenje svoje vlade.
Otuda se sada, u delu srpske političke scene, zalaganje Rena da Srbiji ipak ponudi SSP tumači upravo kroz činjenicu da evropski komesar za proširenje veruje da će tako lakše otvoriti „vrata” srpskog pristanka na potpisivanje ugovora sa Briselom.
Doduše, „vetar u leđa” stigao mu je, prekjuče samo u vidu izjave ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, koji je, pre dva dana, tvrdio da će Đelić otići u Brisel da potpiše SSP, jer „ima ovlašćenje”, valjda računajući da u međuvremenu vlada, koja se ne sastaje, neće doneti drugačiju odluku.
Ipak, treba podsetiti da je Đeliću ovlašćenje da stavi potpis na SSP dato pre nego što je EU 14. decembra donela zaključke u kojima jenagovestila da će podržati nezavisnost Kosova i da će učestvovati u primeni rešenja plana Martija Ahtisarija za nezavisnost Kosova.
Desetak dana nakon te odluke, usledila je sednica Skupštine Srbije na kojoj je većina od 220 poslanika usvojila Rezoluciju kojom je parlament naložio vladi da međunarodni sporazumi koje Srbija zaključuje, uključujući i SSP, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Ovakvoj odredbi, od stranaka vladajuće koalicije, usprotivio se jedino G17 plus, ali su i poslanici te stranke podržali konačni sadržaj rezolucije.
Kasnije se pokazalo da DS i DSS različito tumače isti tekst. Naime,
dok je narodnjačka koalicija pred drugi krug predsedničkih izbora predložila demokratama aneks koalicionog sporazuma kojim bi potpis na SSP bio uslovljen odustajanjem Brisela od slanja nelegalne misije EU na Kosmet, iz tabora predsednika Tadića stizale su tvrdnje da su sporazum sa EU i misija na Kosmetu dva odvojena pitanja.
Ovo različito tumačenje na kraju je dovelo i do najozbiljnije krize vladajuće koalicije.
Ipak, da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nešto prihvatljiviji za DSS (što još ne znači da bi se premijerova partija u ovom trenutku složila s potpisivanjem tog dokumenta) indirektno se moglo zaključiti i iz prekjučerašnje izjave ministra za Kosmet Slobodana Samardžića.
On je prekjuče izjavio da SSP garantuje poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a samim tim i suverenitet i teritorijalni integritet države.
Samardžić je ipak naglasio da bi, ukoliko posle potpisivanja SSP misija EU bude poslata na Kosovo, onda to značilo da je EU prekršila sporazum, te da bi Srbija imala pravo da ga poništi.
Međutim, već juče, Samardžićev kabinet je saopštio, da je ministar savetniku visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Štefanu Leneu preneo da bi potpisivanje bilo kakvog sporazuma Srbije sa EU značilo prihvatanje nezavisnosti južne srpske pokrajine. Samardžić je, kako je dalje saopšteno, u razgovoru ocenio da EU zbog toga po svaku cenu pokušava da pre 17. februara sa Srbijom potpiše bilo kakav sporazum.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 09.02.2008.]
