Izvor: Politika, 11.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neravnopravna većina
I promena izbornog sistema u većinski ili kombinovan takođe predstavlja veliku opasnost za žene jer se one postavljaju na izborna mesta gde su šanse da pobede najmanje
Muška kultura prema ženama je zločinačka.
To nije poklič ljute feministkinje već iskaz Dragoljuba Mićunovića, predsednika Političkog saveta Demokratske stranke i pisca knjige o osudi muškog nasilja nad ženama.
Profesor je (skup Centra za demokratiju i Fondacije „Fridrih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ebart” o rodnoj ravnopravnosti) govorio: „Ako posmatramo brak kroz istoriju nećemo naići ni na jedan period u kome su žene tukle i kažnjavale muževe. U vezi devojke i momka događa se da momak ubije devojku ako mu ne odgovori na ljubav. Ako momak devojci ne odgovori na ljubav događa se da se ona ubije. Ne pamti se slučaj da je sestra ubila brata, ali obrnutih primera ima. U odnosu oca i ćerke dolazi do incesta. Endemsko nasilje muškaraca nad ženama je prisutno oduvek i zato je potrebna edukacija i kultura kako bi se to promenilo. To se neće dogoditi za jedan dan. Biće mnogo otpora, ali polovi moraju pomoći jedni drugima. Nijedan dobar zakon ne može mnogo da popravi stvari jer, kako je rekao ruski premijer Medvedev, mučno im je da se pridržavaju zakona.”
Ali, ova tema kao da nije nije atraktivna. O tome je svedočio broj prisutnih novinarki. Neko će reći pa zašto nisu došle ako su ugrožene? Nisu jer o tome koji će se događaji pratiti odlučuju urednici koji su uglavnom muškarci. Nije bilo ni TV ekipa koje su na skupovima Centra s drugim temama, političkim ili ekonomskim, i te kako bile prisutne.
Žene u Srbiji čine 51,5 odsto populacije, ali ih je u Narodnoj skupštini 21,6 odsto. U socijalističkom periodu ih je bilo do 20 odsto, a tokom devedesetih samo nekoliko procenata. U vladi sada ima pet ministarki. Prva žena u Vladi Srbije bila je Mitra Mitrović-Đilas (prosveta 1944–1945), u periodu od 1944. do 2000. godine taj procenat je varirao ali nikada nije prešao 12 odsto, a 1993–1994. godine nije bilo nijedne žene u vladi. Predsednika opština je 159 a samo je šest žena. U skupštinama opština je oko 20 odsto odbornica.
Čak i tamo gde su žene većina, nisu u većini na rukovodećim položajima. Dva puta je više žena sudija nego muškaraca, ali je više predsednika sudova nego predsednica. U okružnim sudovima na sto predsednika ima 29 predsednica, u opštinskim na sto predsednika ima 75 predsednica, više je javnih tužilaca muškaraca, ali je više zamenica javnog tužioca. Za dobar skor u sudstvu „krive” su devedesete godine kada su plate bile deset maraka pa su muškarci otišli u advokaturu a žene ostale u sudovima.
Među nezaposlenima je više žena i one duže čekaju na zaposlenje. Žena je više u obrazovanju, zdravstvu i trgovini. Muškarci imaju više starosne i invalidske penzije od žena. Iako prilikom razvoda u 80 odsto slučajeva dobijaju decu vlasnice su samo 29,7 odsto uknjiženih objekata. Prosečna zarada žena je za 16 odsto manja od prosečne zarade muškaraca. U Srpskoj akademiji nauka je šest odsto žena, ali nijedna nije bila na njenom čelu.
Ipak, postoje podaci koji govore i u korist žena. Na sto zatvorenika samo su dve žene.
Zbog ovakvih podataka usvajanje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i promociju rodne ravnopravnosti u februaru jeste bio događaj. Sada treba usvojiti i akcioni plan. Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike, kaže da u Srbiji nije tako loša situacija kada su zakoni u pitanju. Zakon o ravnopravnosti polova trebalo bi da se nađe u Skupštini za dve-tri nedelje. „Možda je moglo i više, ali nema političke volje. Ali, nije bolje ni u Bugarskoj i Mađarskoj.”
Žene su neravnopravne u mnogim segmentima života, ali jedan od prvih pokušaja da se to ispravi napravljen je u sferi politike. Pravo na ravnopravno učešće žena i muškaraca u procesima odlučivanja o javnim poslovima garantovano je Ustavom i drugim domaćim i međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Izbornim zakonima uvedena je mera za obavezno prisustvo od 30 odsto kandidata manje zastupljenog pola na svim izbornim listama. Međutim, Nataša Vučković, generalni sekretar Centra i poslanica u parlamentu, već se pita šta nas očekuje u raspravi o zakonu o ravnopravnosti polova, podsećajući kako je izgledala diskusija o Zakonu protiv diskriminacije. Ona upozorava i da nas očekuje ukrupnjavanje političke scene, a da žene u velikim strankama imaju manju prohodnost, teže dolaze do funkcija pa samim tim i do odlučivanja o važnim pitanjima. „I promena izbornog sistema u većinski ili kombinovan takođe predstavlja veliku opasnost za žene jer se one postavljaju na izborna mesta gde su šanse da pobede najmanje. Jasno je, da po ovim pitanjima, postoji ograničenje političke volje i pitanje je zašto je to tako. Bojim se da ćemo se posle pomaka vratiti na početak.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 12/04/2009]
