Izvor: Blic, 08.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerad Skupštine ugrožava evropske ambicije Srbije
Ukoliko Skupština Srbije i u ovoj godini bude radila na način na koji je funkcionisala u prošloj, to bi ozbiljno moglo da ugrozi ambicije Vlade da Srbija u ovoj godini stekne status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, i sama Vlada pred sobom ima mnogo nezavršenog posla, pošto do Skupštine još nije stiglo preko 20 neophodnih zakonskih rešenja.
Dok članice Unije vrše pritisak na Holandiju i Belgiju da odustanu od haškog uslova za aktiviranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prelaznog sporazuma, sama Srbija nikako ne uspeva da ispuni uslove koji samo od nje zavise. Dok premijer Mirko Cvetković najavljuje da će već u aprilu Srbija podneti zahtev za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, istovremeno na usvajanje, pored odluke o početku jednostrane primene prelaznog sporazuma sa EU, čeka više od 40 evropskih zakona. Od ukupno 51 evropskog dokumenta, u skupštinskoj proceduri je 18 zakonskih predloga, a Vlada treba da uputi u parlament još 22 zakona koji treba da naše zakonodavstvo usklade sa evropskim standardima.
Efikasnost rada parlamenta, koji je ranije označen kao crna rupa evrointegracija, trenutno zavisi od donošenja novog poslovnika koji bi trebao da reši problem opstrukcije. On bi u najboljem slučaju trebalo da se nađe pred poslanicima neposredno pred redovno zasedanje Skupštine u februaru.
- Nadu pruža činjenica da Srbija zahtev za članstvo u EU može da podnese i bez usvajanja svih evropskih zakona - kaže za „Blic" Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije. On, međutim, podvlači da bi svi ovi zakoni trebalo da budu doneti do dobijanja statusa kandidata, šta on očekuje do kraja ove godine.
- Podneti kandidaturu možemo u bilo koje vreme kada dobijemo signale od EU, ali sigurno je da do dobijanja statusa kandidata moramo imati usvojene sve te zakone. Verujem da bi oni mogli da budu usvojeni do leta jer je većina njih uskostručnog karaktera i ne zahteva političku raspravu - kaže on.
U krugovima pregovarača sa Briselom takođe potvrđuju da ti zakoni nisu uslov za kandidaturu, ali kažu da očekuju da Skupština polovinom januara usvoji odluku o jednostranoj primeni SSP. Kako kažu, na usklađivanje zakonodavstva sa evropskim, Srbija se obavezala 2003. godine, mada je ta obaveza počela da teče potpisivanjem SSP.
- Najbolja garancija za dobijanja statusa kandidata bio bi završetak saradnje s Haškim tribunalom i hapšenje Ratka Mladića, ali i pozitivne ocene Serža Bramerca - kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da Srbija do aprila počne sa sprovođenjem SSP „da bi Evropska komisija mogla da kaže kako se on primenjuje, što bi bila dodatna mogućnost za dobijanje pozitivnih ocena za status kandidata".
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović očekuje da će se Predlog zakona o Skupštini Srbije i nov poslovnik o radu, čiji je rok za usvajanje istekao krajem prošle godine, razmatrati krajem januara i u februaru, pred redovno zasedanje parlamenta, a da će se zatim na dnevnom redu naći proevropski i sistemski zakoni. Ona je za „Blic" izjavila da su radne grupe za izradu zakona i poslovnika pri kraju posla i da očekuje da će biti postignut konsenzus među poslaničkim grupama „jer je veći deo teksta zakona o Skupštini, iz koga proizlazi poslovnik, ostao isti kao onaj koji je počeo da radi bivši saziv parlamenta". Prema njenim rečima, poslovnik i zakon o Skupštini treba napraviti tako da se omogući više efikasnosti u radu, a nastojaće se da se ta akta donesu konsenzusom.
- Pošto, sigurno, neće svi biti zadovoljni, nastojaćemo da bar da sve poslaničke grupe prihvate njihovo stavljanje na dnevni red. Nije dobro što radikali ne učestvuju u izradi poslovnika i zato postoje različita mišljenja o tome kada će se novi poslovnik naći pred poslanicima - rekla je Đukić-Dejanović, komentarišući ocenu potpredsednika parlamenta Nikole Novakovića koje je rekao da bi Skupština o poslovniku mogla da raspravlja tek u maju.
Šef radne grupe za izradu poslovnika o radu Skupštine Srbije Boško Ristić izjavio je ranije kako će usvajanje tog akta omogućiti efikasniji rad, podići ugled parlamenta i pokazati da ta institucija može raditi efikasno i potpuno u skladu s interesima građana. On je rekao da usvajanje poslovnika treba da bude u vrhu skupštinskih prioriteta, jer je, kako je ocenio, sadašnje stanje neodrživo. Prema njegovim rečima, nov poslovnik trebalo bi da omogući da se na sednici raspravlja samo o pitanjima koja su na dnevnom redu, a da se ona što se odnose na Vladu ili predsednika Skupštine - izdvoje.
Zakoni na čekanju u parlamentu
Pred poslanicima Skupštine Srbije čekaju zakonska rešenja koja usklađuju domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije. Pored zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i zakona o elektronskoj trgovini, među predlozima koji su na čekanju nalaze se i zakoni koji uređuju standarde na tržištu hartija od vrednosti, ili proizvodnji, distribuciji i prodaji hrane. Tu su i zakoni o zaštiti od jonizujućih i drugih zračenja, nuklearnoj sigurnosti, ambalaži, ambalažnom otpadu i upravljanju otpadom, zatim zdravlju bilja, cevovodnom transportu i distribuciji tečnih i gasovitih ugljovodonika, i kontroli državne pomoći.
