Izvor: S media, 16.Feb.2011, 00:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepotrebni resor ukinuti što pre
Najavljena ostavka ministarke za NIP Verice Kalanović ne samo da neće izazvati teže posledice u realizaciji započetih projekata nego će dodatno rasteretiti budžet, posebno ako vlada odluči da se u pretpostavljenoj rekonstrukciji odrekne tog resora, tvrde analitičari.
Oni se uglavnom slažu da je reč o izmišljenom sektoru koji služi za političku promociju o državnom trošku, pa ističu da je sada trenutak da se tog balasta vlada reši.
- To je najgluplje ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koje je do sada svet smislio jer je i sam Nacionalni investicioni plan jedna kontraproduktivna tvorevina koja je u osnovi razbila budžetski sistem. Praktično, kroz NIP je izdvojen novac iz državne kase i dat ministru da radi sa njim šta hoće, što otvara prostor za samovolju, korupciju i neracionalno korišćenje sredstava građana. Tako se i trošilo jer nijedan od realizovanih ili planiranih projekata ne bi mogao da izdrži ozbiljniju ekonomsku analizu opravdanosti i sasvim je jasno da je formiranje tog ministarstva bio ustupak Mlađanu Dinkiću i G17 plus. Ekonomisti su sve vreme upozoravali da je to suvišno ministarstvo jedna tužna priča o loše koncipiranoj vladi, koja je po cenu velikih promašaja i štete bila spremna da veliki novac izdvoji za politički marketing. I ako bi iz ove situacije mogla da se izvuče neka korist, bila bi to mogućnost da se sredstva koja već nisu usmerena u neki od projekata, vrate u budžet - kaže za Danas Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka.
To potvrđuju i podaci o planiranoj raspodeli sredstava za NIP u ovoj godini, koje je prezentovala početkom godine sama ministarka i prema kojima je od ukupno 7,2 milijarde dinara čak 6,7 milijardi već potrošeno unapred, za velike projekte koji su, uglavnom izvučeni iz resora Ministarstva za infrastrukturu. Tako je za ugovore iz prethodnih godina namenjeno 2,5 milijardi dinara, 0,6 milijardi je za ugovore koji se sufinansiraju iz EU preko IPA fonda, po milijarda bi trebalo da bude upotrebljena za projekte u Vojvodini i za autoput Kragujevac-Batočina, 1,3 milijarde ide za „kineski most“, a 0,3 za opštine pogođene elementarnim nepogodama.
Praktično, ispostavilo se da to Ministarstvo u ovoj godini postoji samo da bi realizovalo preostalih 500 miliona dinara, što je trebalo da bude usmereno u projekte koje su dostavile lokalne samouprave. Reč je uglavnom o izgradnji ili rekonstrukciji škola, vrtića, pešačkih mostova, lokalnih puteva, kao i za domove zdravlja ili centre za kulturu.
Takve investicije bi opštine same trebalo da rade, ali za to nemaju sredstava jer su transferi iz državnog budžeta već godinama daleko ispod procenta koji je utvrdio zakon. Ali, raspodela iz jednog centra omogućava da se u igru uključe drugi kriterijumi, pa je i sama Kalanovićka, kada je obrazlagala rezultate iz prošle godine, izjavila da je najviše sredstava iz te kategorije utrošeno na projekte koji su bili u nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije tvrdi za Danas da zbog zastoja u radu tog Ministarstva neće biti štete, iako će verovatno biti obustavljene „navodne investicije koje su zapravo bile politička promocija za G17“.
(Danas)
