Izvor: Politika, 22.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepostojeće opštine
Da li je moguć ravnomeran regionalni razvoj kada 72 opštine i grada ne mogu da učestvuju preko svojih predstavnika u odlučivanju o državnim projektima ili raspodeli budžeta
Tačno 1.584.304 građana Srbije nema svog predstavnika u Skupštini Republike. Odnosno, 72 opštine i grada nemaju „svog” čoveka u u parlamentu. To pokazuje analiza sastava Narodne skupštine Srbije koju je uradio Centar modernih veština. Među opštinama bez poslanika najviše je malih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opština, ali bez predstavnika u parlamentu su i sedišta okruga, na primer Pirot kao centar Pirotskog okruga, i regionalni centri Gornji Milanovac, Inđija, Sjenica, Ćuprija, Aranđelovac"
Pirot ni posle parlamentarnih izbora 2007. godine nije imao svog predstavnika u parlamentu. Tri okruga su predstavljena samo poslanicima iz okružnih centara – iz Leskovca za Jablanički okrug, iz Valjeva za Kolubarski i iz Čačka za Moravički. S druge strane, Beogradski okrug ima 84, Vojvodina 58 a ostatak Srbije samo 108 poslanika.
Teško da se išta drugo i moglo očekivati kada je na snazi proporcionalni izborni sistem. U njemu se glasa za stranke ili, još tačnije, za nosioca liste koji je, skoro bez izuzetka, lider partije. On s partijskom centralom određuje ko će se s liste naći u Skupštini i pri tome najčešće više računa vodi o rezultatima u izbornim jedinicama i odnosima u stranci nego o tome da ima „predstavnika” za svaki deo zemlje. Proporcionalni izborni sistem je na snazi u Srbiji od 1992. godine i on slabi vezu biračkog tela i parlamenta, ne samo zato što se umesto za ličnosti glasa za stranke već i zato što poslanici imaju imperativni mandat, odnosno moraju da zastupaju partiju inače mogu da budu opozvani.
Miloš Đajić, predsednik UO CMV, kaže da iako poslanik formalno nema obavezu prema sredini iz koje je potekao, vidljiva je briga u parlamentu o interesima sopstvene opštine. „Postavlja se pitanje da li je uopšte moguć ravnomerni regionalni razvoj kada ovako veliki broj opština nema mogućnost da preko svojih predstavnika učestvuje u odlučivanju o državnim projektima na regionalnom nivou ili raspodeli budžeta.”
Đajić kaže da je promena izbornog zakona, a time i raspodele poslaničkih mandata, neophodna kako bi Skupština realnije odražavala stvarnu sliku Srbije. „Stranke imaju diskreciono pravo da odlučuju ko će ući u parlament, a takva praksa je suprotna praksi parlamentarizma.” On kaže da se postavlja pitanje kome se obraćaju poslanici. „U nekim gradovima poslanici određenih dana primaju građane i iz gradova koji nemaju poslanika, pa bi stranke trebalo to da uvedu kao pravilo.”
Jovan Komšić, sociolog politike, kaže da je komunikacija parlamenta s lokalnim sredinama bitna. „Da je u lokalnim sredinama odlučivanje decentralističko ne bi bilo velikih problema. Ali, u parlamentu se odlučuje o distribuciji oko 80 odsto sredstava pa su sve oči uprte u njega. Zato je bitna komunikacija s parlamentom.” On kaže da su partije gospodari u parlamentu. „Proporcijalni izborni sistem je takav da partije kroz njega komuniciraju s raspoloženjem građana i to je pozitivno. Ali negativno je davanje enormne moći partijskim liderima koji posle izbora određuju ko će biti poslanik. Oni su i u prilici da posle izbora oduzmu šansu nekima iz lokalne sredine da uđu u parlament. U nekim računicama se tako izgube čitavi regioni, dok je u Beogradu i Novom Sadu enormna zastupljenost. Tu je reč o sivim zonama moći i nagrađivanju odanih saradnika od strane lidera stranke. Zato se naš parlament pretvara u gladijatorsku arenu. Poslanici se takmiče da se što više dopadnu građanima. Tako dobijamo video politiku.”
Sjenica sa 27.970 stanovnika nema svog poslanika u parlamentu. Nusret Nuhović, predsednik Opštine, kaže da bi voleli da imaju svog predstavnika u parlamentu. „Na izbore smo izašli u koaliciji i bili treći po izbornim rezultatima. Tutin i Novi Pazar imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini. To su Bajram Omeragić i Esad Džudžević sa Liste za Sandžak koji zastupaju naše interese.”
Nuhović kaže da ih sadašnji izborni rezultati ne obeshrabruju. „To ne znači da Sjenica na narednim izborima neće ući u parlament.” On kaže i da bi svaki poslanik trebalo da predstavlja birače. „Na lokalnom nivou bi trebalo da se praktikuje kombinovani većinsko-proporcionalni sistem ili čak da bude samo većinski. To bi bilo dobro i za srpski parlament. Važno je da Sjenica ima svog poslanika i nadamo se da će na sledećim izborima nama pripasti bar jedno mesto u Skupštini.”
Sve dok Srbija ne bude realnije predstavljena u Skupštini moći će da se govori kako je sve što je značajno je u Beogradu (i u Novom Sadu), da razvijeniji sever gospodari nerazvijenim jugom zemlje, da Beograd i Vojvodina vladaju Srbijom.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 23/11/2008]
