Izvor: Politika, 24.Feb.2014, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepopularni potezi čuvaju se za 17. mart
Većina partija saglasna da se mora smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru i rešiti problema preduzeća u restrukturisanju, ali malo ko konkretno navodi šta će sve to nositi sa sobom
Kada bi reč „reforma” mogla da izađe iz magle političkih fraza i dobije sasvim konkretno značenje? Jer, od početka kampanje, i vlast i opozicija svakodnevno ističu da su konačno spremni da napokon uvedu red u srpsku privredu, a u najvećoj vladajućoj stranci već nedeljama tvrde da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je upravo potreba za bržim i efikasnijim reformama dovela do raspisivanja izbora. Opozicija, međutim, optužuje vlast da nikakvih reformi u poslednjih godinu i po dana nije bilo.
Gotovo svi ističu da će uslediti bolne i nepopularne mere o kojima slušamo bar deceniju unazad, ali, malo ko je (ili gotovo niko) spreman da konkretno kaže da li će to podrazumevati gašenje preduzeća u restrukturisanju i ostajanje bez posla 50.000 ljudi koji u njima rade. Da li reforme znače i ukidanje bar 100.000 radnih mesta u javnom sektoru koliko se procenjuje da je višak? Čini se da o tome nije popularno govoriti u predizbornoj kampanji.
U prethodnom periodu je ovome javno i bez pardona govorio Saša Radulović, bivši ministar privrede, i na svom tviter profilu pisao je da je u javnom sektoru višak oko 15 odsto ljudi, što i jeste oko 100.000 zaposlenih. Istina ili previše radikalno za naše predizborne političke prilike? Kako god, nije lako doći do potpuno konkretnih odgovora na pitanje o reformama koje stranke planiraju da sprovode, ali ni na pitanje zašto ih nisu sproveli dok su bili na vlasti (a gotovo svi su bili u nekom periodu u proteklih desetak godina).
Tako Boris Tadić, predsednik Srbije u dva mandata i sada predsednik Nove demokratske stranke, na pitanje „Politike” zašto reforme nisu sprovedene dok je bio na vlasti, to pravda time što je „u njegovom prvom mandatu Koštuničina i vlada G17 plus velika sredstva od privatizacije potrošila za propale investicione planove i političke kampanje”. Kao dva goruća problema sada vidi visoku nezaposlenosti i manjak investicija.
– Mora se poboljšati poslovni ambijent, da se završi giljotina propisa koja je zaustavljena i da se smanji administrativni pritisak na privredu. Investitor koji ne mora da obilazi šaltere, radije će i više ulagati – objašnjava Tadić.
Ove probleme on bi rešio uvođenjem novih tehnologija u administraciju.
Inače, bivša vlast često optužuje sadašnju za malo stranih investicija, govoreći da sada iznose manje od milijardu, a da su 2011. godine vredele dve milijarde. Bez želje da se brani aktuelna vlast, ipak treba reći da te dve milijarde nisu rezultat rada tadašnje vlade, već prodaje „Delta maksija” Belgijancima za gotovo milijardu evra.
Što se tiče Demokratske stranke, prvo što bi uradili jeste ukidanje solidarnog poreza od 20 odsto na plate u javnom sektoru iznad 60.000 dinara.
– Zatim, šest stotina miliona evra koji su budžetom predviđeni za otpuštanje 100.000 radnika u 2014. godini usmerili bismo u razvoj 20 privrednih centara u Srbiji. Sklopili bismo petogodišnje ugovore s poljoprivrednicima o subvencionisanju i izgradili mrežu otkupnih stanica, kako bi mogli da planiraju proizvodnju – kaže Dušan Nikezić, predsednik resornog odbora za finansije DS-a, dodajući da treba ulagati u poljoprivredu, energetiku, prehrambenu industriju, obrazovanje i IT sektor, kao i da treba subvencionisati železnički transport za izvoz naše prehrambene industrije na tržišta Rusije i EU.
Na pitanje zašto DS sve to nije sprovodio u prethodnom periodu, Nikezić je odgovorio:
– Rezultat našeg rada je ocenjen na prethodnim izborima i to nije sporno, ali sada govorimo o rezultatima sadašnje vlade. Treba reći i da DS dok bio na vlasti nije držao resore privrede. To nije opravdanje, ali jeste realnost – odgovorio je on.
Osim bivše vlasti, ostaje otvoreno pitanje i zašto vladajuća garnitura nije pokušala da sprovede opipljivije reforme u ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu u poslednjih 18 meseci. Prema rečima Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine, i sami priznaju da nisu zadovoljni brzinom promena. Posle izbora biće urađena ozbiljna analiza koja bi pokazala optimalan broj i strukturu zaposlenih u javnom sektoru, odgovara potpredsednica SNS-a na naše pitanje da li će posle 16. marta doći do otpuštanja radnika u javnom sektoru.
– „Elektroprivreda Srbije” već je dobila zadatak da do polovine godine uradi takvu analizu jer trenutno u tom preduzeću postoji manjak zaposlenih u proizvodnom sektoru, a višak neproizvodnih radnika. Cilj reformi koje SNS želi da sprovede nije masovno otpuštanje, već stvaranje uslova zapošljavanja što većeg broja građana u uspešnim firmama – odgovara Mihajlović.
Ona objašnjavada su zarade u javnom sektoru već smanjene uvođenjem solidarnog poreza.
– Prigovori da smo tom merom kaznili lekare i profesore su zlonamerni jer smo od prethodne vlasti nasledili privredu na ivici bankrota i prirodno je da nam treba solidarnost kako bismo se iz takvog stanja izvukli – ističe on.
U DSS-u ekonomske reforme posmatraju potpuno drugačije jer ih gledaju kroz svoj politički program nepristupanja EU, a Nenad Popović, potpredsednik ove stranke, smatra da Srbija najveću ekonomsku štetu trpi zbog nastavka „pogubnih evropskih integracija”.
– Najveću šansu za otvaranje novih radnih mesta vidimo u razvoju preduzetničkih radnji i malih preduzeća. Da bismo podstakli građevinarstvo i ubrzali izdavanje dozvola neophodno je doneti novi zakon o planiranju i izgradnji. Treba povećati izdvajanja za poljoprivredu na nivo od pet odsto budžeta i pomoći zadrugama kako bi postale nosioci razvoja sela – navodi on.
Popović najavljuje i da će se, kada je o ekonomiji reč, DSS zalagati za zabranu prodaje zemljišta strancima.
– Važno je nastaviti ulaganja u energetiku, a to znači efikasan završetak izgradnje dela „Južnog toka” koji prolazi kroz Srbiju i nastavak ulaganja u NIS – zaključuje on.
Što se SPS-a tiče, predsednik ove stranke i premijer Ivica Dačić javno je nedavno rekao da je protiv reformi ako one donose otkaze. Zato nije malo onih koji smatraju da su izbori zakazani da bi se iz vladajuće koalicije isključili socijalisti. U SPS-u sada ne izlaze s konkretnim predlogom reformi.
– Javni sektor mora da se fazno transformiše kako bi se smanjio teret na budžetu, ali ta reforma mora da bude praćena novim zapošljavanjem u privatnom sektoru, a ne otpuštanjima. Plate u javnom sektoru već su smanjene putem solidarnog poreza – smatra Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS-a.
Od socijalista do zaključenja ovog izdanja našeg lista, međutim, nismo dobili konkretne odgovore na pitanja koje će konkretno korake SPS, ukoliko se nađe u vladi, preduzeti za otvaranje novih radnih mesta i rešavanje problema ogromne nezaposlenosti.
A upravo SPS i PUPS, Liberalno-demokratska partija krivi za izostanak reformi, dok su za tu partiju Radulovićeve reforme morale da budu dublje.
– Očigledno je da SPS i PUPS ne razmišljaju o reformama. Njihov koncept je da Fond PIO ostane onakav kakav je danas, da se ne pipnu „Srbijagas” i drugi gubitaši. Za SNS ne znam, poruke su im kontradiktorne. Insistiramo da se posle izbora napravi savet za reforme, s ljudima koji imaju autoritet i koji neće, kao političari, više gledati rejting nego bilanse države – smatra Bojan Đurić, potpredsednik LDP-a.
Ekonomski prioriteti za LDP su novi Zakon o radu, izbacivanje ruke države iz najgorih državnih firmi, kako bi se prešlo na profesionalni menadžment plaćen po učinku.
– Treba ukinuti ovaj oblik Nacionalne službe za zapošljavanje koja je nesposobna i osloboditi stotine miliona evra koji iz budžeta idu na plaćanje enormnih kamata na kredite i promašaje „Srbijagasa”, „Puteva Srbije” i „Železnica” – zaključuje Đurić.
Stefan Despotović, Dejana Ivanović
objavljeno: 24.02.2014.
