Izvor: Glas javnosti, 05.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neplaćeni oglas
Najzanimljiviji detalj iz biografije Bojana Krišta, malog momka sa velikom platom, zbio se pre koju godinu. Malecki Krišto angažovao je u to vreme specijalizovanu agenciju da brine o njegovom javnom nastupu. Pa je jedan prestonički magazin, odštampao pi-ar tekst, plaćeni oglas, o tadašnjem prvom čoveku Državne lutrije, gde se on predstavio u najboljem svetlu, podvukao rezultate i istakao sve plemenite crte sopstvene ličnosti. Tekst, doduše, nije bio tako ubedljiv kakav bi, po pitanju slepog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << verovanja u Krišta, a sve povodom moralnih osobina nespojivih sa Hristom, ovih dana napisao, recimo, Mlađan Dinkić, najeksponiraniji među ekspertima. Na televiziji s nacionalnom frekvencijom, oči u oči sa voditeljkom, ministar koji u stanu ima samo devet šoljica za kafu, pa ako dođe deset gostiju, onaj jedan čeka da neko popije, te da mu plaknu šolju, stao je u pi-ar odbranu „najboljeg menadžera“. Falile su samo violine „u pozadini“, pa da gledaoci složno uskliknu: „Baš nas briga što je čovek imao mesečnu platu ko tri godišnje u Beloj Palanci. Baš nas briga što je imao jedan bonus ko dve godišnje prosečne plate u Beogradu. Važno je da je on dobar menadžer i dobar čovek...“ Ostalo je samo nedefinisano zašto je Krišto onomad angažovao agenciju, kad je mogao sve te usluge da dobije od Dinkića, besplatno. E, tu smo.
Kad beše ono angažovanje oko pi-ar teksta u onom magazinu, stvar se završila suprotno od pravila dobrog „pablik rilejšnsa“. Nedugo pošto je „slavopojka“ štampana, na stranicama lista počela je da izlazi „kontraslavopojka“. Uredništvo je odlučilo da čitavu jednu stranu, besplatno, iz broja u broj, posvećuje Bojanu Krištu. Stranica nazvana „neplaćeni oglas“ sadržala je sliku Krišta, smeštenu na sredinu, a pored je pisalo otprilike: „Ne dirajte ovog čoveka. On ništa ne duguje vama. On duguje samo nama“. Ispostavilo se da je došlo do izvesnih problema u plaćanju dotičnog pi-ar ostvarenja, ne zna se ko je zakazao, Krišto ili agencija, i to je trajalo neko vreme. Tada je „neplaćeni oglas“ konačno izostao iz ovog mesečnika na premaznom papiru. U međuvremenu su svi oni zbog kojih je i pravljen pi-ar tekst, verovatno, promenili mišljenje o naručiocu, ali on nije promenio mišljenje o sebi.
Ovih dana se sve odigralo drugačije, umesto plaćenog oglasa, najpre su se pojavili „neplaćeni“, i to u svim medijima. Dok je svekolika Srbija prateći televiziju i štampu pokušavala da izračuna „koliko mu to dođe“, plus bonus, Krišto je, verovatno, razmišljao koja bi se agencija prihvatila mukotrpnog posla da pohvata svo perje iz jastuka bačenog sa solitera. Sem Bore Perjara, davno izgubljenog u blatnjavim vojvođanskim šorovima, takvog maga perjanog „pi-ara“ nije bilo na vidiku. Te je Krišto i sam nešto naučio o „javnim komunikacijama“. Sebi najmanje škodiš kad te nigde nema. Isključiš mobilni, presečeš kabl fiksnog, opciguješ opciju rominga sa tajnog telefona, kupiš avionsku kartu i kažeš majstoru: „Vozi, Miško“. Nema te ni na birou, nigde, jednom rečju, najkorisniji si kad si nevidljiv. Ne može da te pronađe čak ni Mlađan Dinkić, čime si, svakako, na dobitku. Dok ne dođe do formiranja nove vlade. Tada uključi sva sredstva komunikacije, angažuj bar tri pi-ar agencije, i pošalji Dinkića da te zastupa na „Utisku nedelje“. Setiće se sigurno neko da si bio dobar menadžer. Ono ostalo će brzo zaboraviti. Za recept pitajte Zorana Lilića.
.jpg)
