Izvor: Blic, 13.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemoguć izbor između EU i SAD
Nemoguć izbor između EU i SAD
BEOGRAD - Predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je juče za Tanjug da bi prihvatanje američke ponude o bilateralnom izuzimanju isporučivanja državljana Međunarodnom krivičnom sudu ozbiljno podrilo međunarodni pravni poredak, kao i pravne poretke država koje su ratifikovale Rimski statut o osnivanju tog suda. Upitan da prokomentariše odluku američke administracije da se obrati zemljama koje su ratifikovale Rimski sporazum, među >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojima i SRJ, ponudom da kroz bilateralne aranžmane izuzmu svoje građane od gonjenja pred MKS, Koštunica je rekao da se na tom pitanju lomi sudbina nove međunarodne pravne institucije.
- To je posebno važno za zemlju kao što je naša, koja je tek stupila na put izgradnje pravne države i tim putem korača uz mnogobrojne teškoće, i unutrašnje i spoljne - naglasio je Koštunica.
On je ocenio da su 'na samom početku, zapravo pre nego što je i začeo stvarni život Suda, razlozi njegovog nastanka i budućnost naozbiljnije dovedeni u pitanje stavom američke administracije'. - Time se, bez okolišenja rečeno, legitimiše stav da sud može da sudi svima, samo ne američkim državljanima, jer bi se time praktično pripadnicima američkih trupa garantovao imunitet od krivičnog gonjenja pred ovim sudom. To bi bilo u skladu s poznatim shvatanjem bivšeg američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt da su SAD ‘nezaobilazna nacija’, ona bez koje se ne može u današnjem svetu - dodao je Koštunica.
Jugoslovenski predsednik je istakao da 'sistem međunarodnih prava i obaveza mora da važi za sve i da ne mogu postojati jednaki i jednakiji. Koštunica je podsetio da je nastanku Međunarodnog krivičnog suda prethodila višegodišnja procedura pristupanja i ratifikovanja od pojedinih država 'kako bi se ostvarili stari pokušaji i zamisli, pa i snovi, da se uspostavi sistem međunarodne pravde'.
- Taj sistem bi trebalo da omogući da za najteža ogrešenja o pravo, za ratne zločine i zločine genocida, odgovaraju svi počinioci bez izuzetka, iz malih ili velikih država - podvukao je Koštunica i napomenuo da je uloga tog suda 'da odvrati potencijalne prestupnike od mračnih namera'.
On je, međutim, ocenio da ne treba imati ni preteranih očekivanja od ovog suda, pogotovo ne 'iluzija šta bi Međunarodni krivični sud mogao odmah i u doglednoj budućnosti da učini ili spreči'.
- Reč je svakako o jednom sistemu izricanja međunarodne pravde koji je ambiciozniji i manje nesavršen od nekih dosadašnjih - naveo je Koštunica. Vladimir Đerić, savetnik jugoslovenskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića, potvrdio je nedavno da je Ambasada SAD sredinom prošlog meseca uručila Saveznom ministarstvu inostranih poslova predlog sporazuma koji se odnosi na predaju lica budućem međunarodnom krivičnom sudu.
- Prema predlogu sporazuma, bez izričitog zahteva druge strane, SAD neće izručivati međunarodnom krivičnom sudu jugoslovenske građane, kao što ni SRJ tom sudu neće izručivati američke građane - objasnio je Đerić. On je dodao da će američki predlog analizirati sve nadležne jugoslovenske institucije.
Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je ovim povodom da pre dogovora sa Amerikancima treba sačekati formiranje buduće države Srbije i Crne Gore.
- Činjenica je da su sve evropske zemlje prihvatile taj međunarodni sud i sad je pitanje gde mi vidimo svoje mesto. Da li među onim zemljama koje smatraju da za određena krivična dela protiv humanosti treba neki međunarodni sud da bude nadležan ili ne. Ovo ozbiljno pitanje moramo razmotriti sa našim evropskim partnerima, da ga ne bi svaka zemlja bilateralno rešavala - rekao je Đinđić.
Sagovornik 'Blica' iz Savezne vlade ocenjuje da će ovaj problem, u okolnostima i na način kako je postavljen pred SR Jugoslaviju, izazvati velike probleme.
- Amerikancima nije važno da li će takav sporazum zaključiti sa nekom od zemalja u kojima nema svoje vojnike. Trenutno, SAD najviše vojnika imaju upravo u međunarodnim snagama na Balkanu i logično je očekivati da će najveći pritisak biti upravo na zemlje iz ovog regiona da prihvate ponuđeni sporazum - tvrdi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, realno je očekivati, ukoliko to već nije učinjeno, da SAD veoma brzo ugovor ponude i Hrvatskoj, BiH i Makedoniji. - Jugoslaviji je ponudom stavljena u nemoguću situaciju, jer će relativno brzo morati da se odredi - da li će prihvatiti ugovor sa SAD ili to neće učiniti i tako udovoljiti Evropskoj uniji koja se tome protivi. To je pitanje šta je manje zlo - da li naljuti Evropu ili Ameriku, odnosno kome se od njih prikloniti, a koga 'prizvati za neprijatelja' - objašnjava sagovornik 'Blica' i napominje da bi određivanje po ovom pitanju moglo da bude i jedno od važnih predizbornih nedoumica predsedničkih kandidata u Srbiji.
Savetnik predsednika SRJ za međunarodnu politiku i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio je za 'Blic' da bi SRJ trebalo da sačeka reakciju ostalih zemalja povodom američkog predloga da njeni građani ne budu izručivani Međunarodnom krivičnom sudu.
Simić je objasnio da je američki predlog SRJ deo globalne akcije SAD i cirkularni sporazum koji je ta država ponudila svim partnerima. Sporazum sa SAD su, kako je rekao Simić, za sada potpisali samo Izrael i Rumunija.
- Mnogo važniji i veći partneri, kao što su zemlje EU ili Kanada, imaju dileme u vezi sa ovim pitanjem. Mislim da mi nećemo morati prvi da odgovorimo na tu ponudu - rekao je Simić.
U analizi agencije Sense navodi se da će ovo pitanje imati uticaja i na pristup SRJ i BiH Partnerstvu za mir, pošto su to jedine dve države iz jugoistočne Evrope koje čekaju na prijem.
- Na putu Beograda i Sarajeva prema Briselu pojavila se dodatna prepreka u vidu obaveze predhodnog potpisivanja sa Vašingtonom kontroverznog sporazuma o zaštiti pripadnika američkih mirovnih snaga od ingerencija uspostavljenog Međunarodnog krivičnog suda. Ta prepreka proistekla je iz Zakona o borbi protiv terorizma, a jedna od klauzula zakona predviđa i kaznenu meru obustavljanja 'svake dalje vojne pomoči' za države koje su pristupile Međunarodnom krivičnom sudu koje odbijaju potpisivanje 'zaštitnog sporazuma' za američke mirovnjake u svetu.
Sense prenosi da je tim povodom u Vašingtonu objašnjeno da se novi zakon ne odnosi na 17 ostalih članica NATO, kao i na nekoliko važnih vojnih saveznika i partnera SAD van Evrope: Australiju, Japan, Južnu Koreju, Izrael i Egipat, dok svi ostali dolaze potencijalno pod udar ove nove zakonske odredbe. SAD, kako se navodi, imaju trenutno oko devet hiljada vojnika u sastavu međunarodnih mirovnih snaga u devet zemalja - više od polovine njih, oko 5.200, nalazi se na Kosovu, dok ih je oko 2.400 angažovano u Bosni.
- To značajno američko prisustvo na Balkanu čini da se u Vašingtonu iskazuje veoma veliki interes za potpisivanje sporazuma sa SRJ i BiH o zabrani ekstradicije vojnika i ostalih američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu. Pored suspenzije svake eventualne buduće vojne pomoći i saradnje, to bi imalo za posledicu i blokadu pristupa Jugoslavije i Bosne i Hercegovine grupaciji Partnerstvo za mir - navodi se u analizi. J.B. Samo Rumunija potpisala
BUKUREŠT (Beta) - Rumunija nije načinila grešku zaključujući sporazum sa SAD o neizručivanju Međunarodnom sudu za ratne zločine američkih vojnika koji se nalaze na njenoj teritoriji, izjavio je šef rumunske diplomatije Mirčea Džoana.
- Pomenuti sporazum rumunska vlada je zaključila kao zemlja koja, iako kandidat, ipak još nije formalna članica ni NATO ni EU. Zbog toga Rumunija ima puno pravo da samostalno zaključuje takve sporazume - ocenio je Džoana, koji je zatražio od MIP-a, predlagača sporazuma, da javno saopšti sve relevantne okolnosti vezane za njegovo zaključivanje. EU je izrazila razočaranje što je rumunska vlada nije konsultovala pre zaključivanja sporazuma sa vladom SAD.
