Izvor: Politika, 14.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema svađe oko Kosmeta
Dok parlamentarne stranke imaju isti stav – da je Kosmet neotuđivi deo Srbije, koalicija oko LDP-a se, najblaže rečeno, ne protivi nezavisnosti
Jedno od najvećih iznenađenja izborne kampanje je gotovo potpuno odsustvo Kosmeta iz žestokih stranačkih razmirica, tim pre što se zna da su izbori u Srbiji bili glavni izgovor Kontakt grupi da rešavanje statusa Kosova i Metohije odloži za narednu godinu. Kosmeta u predizbornoj kampanji sada međutim gotovo da i nema, ali ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zato što ga političari ne smatraju važnim državnim pitanjem, već što među parlamentarnim strankama postoji jedinstven stav da je južna srpska pokrajina neotuđivi deo teritorije Srbije. Razlike su samo u tome da su neke stranke spremne da taj stav brane diplomatskim sredstvima pozivajući se na međunarodno pravo (DSS i DS), dok su druge (SRS i SPS), barem deklarativno, spremne da potegnu i teža oruđa. Premijer Srbije Vojislav Koštunica kaže da je za Srbiju pitanje statusa Kosova i Metohije "definitivno rešeno" na ustavnom referendumu, dok Ivica Dačić eksplicitno spominje i vojnu silu kao sredstvo za očuvanje Kosmeta.
Izuzetak je Liberalno-demokratska partija (LDP) sa svojim koalicionim partnerima Građanskim savezom Srbije, Socijaldemokratskom unijom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine.
Ocenjujući da je državni koncept rešavanja kosmetskog problema "poražen", Čedomir Jovanović izbornu godinu vidi kao šansu za presecanje kosmetskog Gordijevog čvora "napuštanjem nacionalističkog koncepta odbrane teritorije". Jovanović, drugim rečima, već sada priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, i kaže: "Mi želimo toj nezavisnosti da damo onaj smisao koji će i Srbima i Albancima omogućiti drugačiji život u tom nezavisnom Kosovu od onog koji su živeli dok je Beograd kontrolisao tu teritoriju".
Poznavaoci američke politike na Balkanu tvrde da je Jovanović upravo ovakvim stavom o Kosmetu osvojio simpatije američkog ambasadora u Beogradu Majkla Polta, kao i još nekih zapadnih diplomata. Jovanović i njegovi koalicioni partneri o Kosmetu (kao i o hapšenju Ratka Mladića, politici uslovljavanja i još nekim spornim pitanjima) misle i govore ono što bi zapadne članice Kontakt grupe volele da čuju i od Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, odnosno od vlasti u Srbiji.
Briselski i vašingtonski eksperti za Balkan, sa druge strane, iz činjenice da Kosmet ne figurira kao važna tema u predizbornoj kampanji rado izvlače zaključak da status pokrajine u Srbiji zapravo birače preterano i ne interesuje. Na jednom prošlonedeljnom briselskom skupu o Balkanu nemačka političarka Doris Pak, poznata po oštrim stavovima prema Srbiji, iznela je sopstveno uverenje da sudbina Kosmeta daleko više interesuje "nacionalističke političke lidere" u Srbiji, a daleko manje narod, koji ima druge, preče brige. U pristupu koalicije LDP-GSS-SDU-LSV oseća se ista intonacija: Kosovo je ionako, po njenim liderima, "već godinama nezavisno", i priznanje te nezavisnosti samo bi koristilo Srbima u Srbiji i onima na Kosovu.
Sličnu argumentaciju ovih dana iznosi i premijer privremene vlade u Prištini Agim Čeku, koji pre dva dana u autorskom članku u "Vašington postu" kaže da će konačan status Kosmeta "okončati nesigurnost i beznađe kosovskih Srba" i Srbije. Po toj logici, formalna nezavisnost Kosmeta "oslobodiće Srbiju mitološkog tereta i otvoriće vrata pravoj politici i ekonomskom razvoju", zaključuje Čeku i obrazlaže da su kosovski Albanci pristali na odlaganje odluke o konačnom statusu posle opštih izbora u Srbiji kako bi "podržali demokratsku Srbiju".
Ovakvih tonova nema u drugim strankama na srpskoj političkoj sceni, osim u izolovanim slučajevima. Tako je, na primer, sa izborne liste DS-a izostao bivši premijer Zoran Živković. Iako se niko ne izjašnjava o razlozima njegovog odsustva sa liste, nije nemoguće je da je Živkovićev promenjeni stav o kosmetskom pitanju jedna od razlika koja ga približava Jovanovićevom LDP-u. Sam Živković pretpostavlja da ga nema zato što u DS "veruju da nemam niti kvalitet, niti iskustvo koji bi mogli da doprinesu da DS dobro prođe na sledećim izborima". Boris Tadić je ovih dana izneo mišljenje da je u ovom trenutku "mnogo veća verovatnoća" da će Kosovo biti nezavisno, ali da se nijedna normalna zemlja ne odriče dela svoje teritorije, i njemu verovatno neprihvatljivo zvuči Živkovićevo objašnjenje da preambulu novog srpskog ustava (u kojoj stoji da je Kosmet sastavni deo Srbije) "morate da čitate uz gusle i ako je moguće još neko prangijanje". U preambulu je "ugrađen jedan turbo-epski element koji će zapravo biti samo sredstvo radikalima i socijalistima da tamburaju i trabunjaju o tome u narednim decenijama", rekao je Živković pre dva meseca. Pre samo tri godine, dok je bio premijer, Živković je, međutim, govorio da je Kosmet deo Srbije i da to nije stvar koja zavisi od milosti Evrope ili SAD. U intervjuu za nemački nedeljnik "Špigl" on je 2003. odbacio mogućnost nezavisnosti pokrajine: "Ali, o čemu govorite? Pokažite mi dokument međunarodnog prava koji opravdava nezavisnost Kosova! Kosovo je sastavni deo Srbije", optuživši međunarodnu zajednicu da sa Albancima destabilizuje Kosovo.
Ipak, najveće iznenađenje dosadašnje predizborne kampanje jeste stav zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića, koji je pre dve nedelje, u slabo zapaženom intervjuu agenciji Beta, rekao da neće optuživati predsednika i premijera u slučaju negativnog rešenja za Kosovo i Metohiju. "Kako mogu da ih optužim za rešenje koje će doneti Marti Ahtisari, gde je tu njihova krivica?", rekao je Nikolić i dodao da, sudeći po onome što Tadić i Koštunica javno rade, nema razloga da ih optužuje. Ovaj Nikolićev pomirljiv stav dosta se razlikuje od načina na koji je istupao u julu ove godine, na primer, kada je zahtevao da se oba lidera unapred izjasne o tome šta će preduzeti ukoliko Kosmet dobije nezavisnost. Tada nije isključivao ni oružanu varijantu odbrane Kosmeta.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 14.12.2006.]
