Izvor: Politika, 28.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema sankcija za kršenje Ustavnog zakona
Iako do kraja godine ističe rok za usklađivanje svih zakona sa Ustavom Srbije, u državnim institucijama nije moguće dobiti odgovor na pitanje o kojem broju akata se radi i koji su
Vlada Srbije još nije utvrdila tačan broj zakona koji treba da se usklade sa Ustavom Srbije do 31. decembra 2008. godine (kako je predviđeno Ustavnim zakonom), i tek nedavno je najviši izvršni organ u državi uputio zahtev svim ministarstvima da dostave tačan broj neusklađenih zakona, saznaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Politika” u državnom Sekretarijatu za zakonodavstvo. Iako niko pouzdano ne može da kaže koliki je broj zakona u pitanju, u nadležnim službama i među poslanicima (i vlasti i opozicije) nagađaju da se radi o nekoliko desetina zakona, pre svega iz oblasti pravosuđa.
Da se radi samo o „velikom broju” zakona koji čekaju na usklađivanje sa Ustavom konstatovano je i pre par dana prilikom sastanka Slavice Đukić-Dejanović,predsednice Skupštine Srbije, i Bose Nenadić, predsednice Ustavnog suda Srbije, na kome je istaknuto da je neophodna bliža saradnja Skupštine i Ustavnog suda u interesu zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Koliko zakona čeka na usklađivanje sa Ustavom ne znaju ni nevladine organizacije koje se zalažu za veću transparentnost rada državnih organa. Nemanja Nenadić, jedan od direktora NVO Transparentnost Srbije, kaže da ne zna o kom broju zakona se radi, i dodaje da nije video da je negde objavljen spisak tih zakona. „I to je podatak koji nešto govori”, dodaje Nenadić.
Da vlada do sada nije utvrdila tačan broj zakona koji su preostali za usklađivanje sa novim Ustavom, pomalo neuobičajenim smatra i bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić.
Objašnjenje za ležernost nadležnih kada je u pitanju mogućnost kršenja Ustavnog zakona možda leži i u činjenici da, kako tvrde pravni stručnjaci, praktično nema pravnih niti bilo kakvih drugih sankcija za prekoračenje roka zacrtanog u Ustavnom zakonu. Rokovi iz Ustavnog zakona, tvrde pravnici, nisu poštovani ni ranije, a ta situacija se prevazilazila jednostavnim produžavanjem važenja ovog akta. Ovoga puta, čini se Vučetiću, vlastima će biti teško da obezbede dvotrećinsku većinu u skupštini za produžavanje važenja Ustavnog zakona.
„Ako ne produže važenje Ustavnog zakona onda će jednostavno nastaviti da usklađuju zakone dok taj posao ne završe. Kod prethodnog Ustava Ustavni zakon su produžavali pet, šest puta. Nije to tako neobično niti dramatično. Mada može se desiti da zbog neusklađenosti zakona neki ljudi i preduzeća imaju određenu materijalnu ili neku drugu štetu i oni mogu tražiti ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom koji može da naloži nadoknađivanje štete”, objašnjava Vučetić.
Najozbiljnija posledica ovog kašnjenja, kaže bivši predsednik Ustavnog suda, jeste usporavanje evrointegracija zbog neusklađenosti naših zakona sa normama Evropske unije, što smatra on, može da „pojede” još godinu dana vremena koje Srbija nema.
„Verujem da će vlada probati po ubrzanoj proceduri da uskladi zakone, ali sumnjam da se to može završiti za mesec dana pogotovo što će dnevni red, pretpostavljam popuniti rasprava o poverenju vladi i usvajanje budžeta”, dodaje Vučetić.
Od pedesetak zakona koji treba da se usklade sa normama Evropske unije, Srbija je, podseća Vučetić, od letos donela tek desetak.
Vladimir Todorić, direktor beogradskog Pravnog foruma, tvrdi da probijanje rokova može da utiče na donošenje zakona koji su u vezi sa EU, ali da suštinski evrointegracije neće previše „patiti” zbog kašnjenja usklađivanja zakona sa Ustavom. Prema njegovoj računici, za neko suštinsko usklađivanje sa Ustavom ostalo je manje od desetak zakona, a mnogo više je onih koji sa Ustavom treba da se usklade samo u formalnoj promeni imena institucija i imena nove države.
D. M.
[objavljeno: 29/11/2008]
.jpg)
