Izvor: Blic, 31.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema rokova za formiranje vlade
Nema rokova za formiranje vlade
Formiranje republičke vlade, najvažniji zadatak novog saziva Narodne skupštine, teoretski bi moglo da se otegne u nedogled, jer u važećim zakonima nisu navedeni nikakvi rokovi za završetak tog posla.
Konstitutivna sednica Narodne skupštine trebalo bi da bude održana najkasnije do 28. januara 2004. godine, 30 dana od održanih izbora, i to je jedan od retkih rokova predviđenih zakonom. Do tog datuma Republička izborna komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razmatra prigovore, a ako se utvrdi da je na nekim biračkim mestima bilo grubih kršenja izborne procedure, tu se glasanje ponavlja u roku od sedam dana. Stranke i koalicije koje su prešle cenzus imaju ukupno petnaest dana da predaju spisak kandidata sa izbornih lista koji ulaze u parlament.
Do 11. januara, po zakonskom roku, stranke i koalicije koje osvoje mandate treba da podnesu spiskove onih kojima ih dodeljuju. Ukoliko to neki ne učine, RIK ih obaveštava o dodatnom roku od pet dana. Ako ni do tada stranke ne obaveste ko su im poslanici, RIK popunjava poslanička mesta te liste.
Konstitutivnom sednicom Narodne skupštine predsedavaće najstariji poslanik, a pomagaće mu po jedan najmlađi poslanik iz redova SRS, DSS, DS i G17 plus, odnosno sa četiri prvoplasirane izborne liste, kao i sekretar Skupštine.
Parlament može da radi i kada je verifikovana samo polovina mandata. Poslaničke grupe obrazuju se najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Skupštine. Na prvoj sednici, koju saziva predsednik prethodnog parlamenta Nataša Mićić, verifikuju se mandati poslanika, a grupa od najmanje 30 poslanika predlaže kandidata za predsednika Skupštine. U tom trenutku proces konstituisanja republičkih organa ulazi u fazu koja, teoretski, može da traje beskonačno.
Izbor predsednika Skupštine biće istovremeno i jasan pokazatelj koje će partije ući u koaliciju kako bi formirale vladu. Dakle, sve dok ne bude postignut politički dogovor oko toga, verovatno neće biti izabran ni prvi čovek parlamenta. Pod pretpostavkom da predsednik Skupštine ipak bude izabran, on, kao vršilac dužnosti predsednika Republike, treba da sasluša mišljenje predstavnika skupštinske većine o tome kome da poveri mandat za sastav vlade.
Pregovori o tome ko će činiti izvršnu vlast, takođe, nisu vremenski ograničeni, baš kao ni broj pokušaja da se izglasa apsolutna većina za predloženi sastav. Ukoliko poslanici nikako ne mogu da izaberu predsednika Skupštine i time v.d. predsednika Republike i predlagača vlade, odnosno ukoliko se ne postigne postizborna koalicija o većini, kako tumače u CeSID, ne postoji niko ko bi mogao da raspiše nove izbore.
