Izvor: B92, 24.Jul.2009, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema proširenja bez Lisabona
Vašington -- Vodeće evropske zemlje saopštile su da će se protiviti daljem proširenju EU, ukoliko ne bude usvojen Lisabonski sporazum, kaže ambasador Unije u SAD.
"Nije samo reč o tome da Zapadna Evropa treba da apsorbuje Istok, već Istok treba takođe da apsorbuje Zapad. Poljaci treba da se naviknu da sarađuju sa Francuzima, Rumuni treba da se naviknu da rade sa Britancima. Oko evropskog stola trenutno sedi mnogo više predstavnika nego ikada", rekao je ambasador EU u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << SAD Džon Bruton za Glas Amerike.
On je ilustrovao to kao 'igranje šaha', koje je sada mnogo složenije, jer je šahovska tabla pretrpana figurama.
Odnosi su mnogo kompleksniji i zato nam je potreban Sporazum iz Lisabona koji čini efikasnijim ustrojstvo i funkcionisanje Evropske unije.
Potrebno je da učinimo čvrstom Evropsku uniju, koja rešava probleme brzo, ali na demokratski način.
"Francuska i Nemačka su predočile da bez Sporazuma iz Lisabona, osim prijema Hrvatske, neće biti daljeg proširenja Evropske unije", rekao je Bruton.
Međutim, i u slučaju uklanjanja takve političke rezerve, i dalje će razgovorima o prijemu novih članica morati da prethodi saglasnost svih članova Unije, podsetio je Bruton i naveo da je dovoljno da Malta kaže ne, pa da više nijedna zemlja ne bude primljena.
Pregovori sa Hrvatskom su pred zaključenjem, preostaje jedino dogovor o pomorskoj granici sa Slovenijom. Još nekoliko balkanskih zemalja napreduje ka prijemu.
To su bivša jugoslovenska republika Makedonija i Crna Gora, naveo je Bruton.
Na primedbu da bi zemlje kao što su Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo mogle da odustanu od daljih reformi ukoliko zaključe da ne postoje izgledi za dogledni prijem u Evropsku uniju, ambasador Bruton kaže da su toga veoma svesni zvaničnici u zapadnoj Evropi.
"Dobro su nam poznati, na primer, napori koje je sadašnja vlada u Srbiji uložila da zemlju usmeri ka Evropi. No, druge zemlje su učinile još više", ocenio je Bruton.
"Što se tiče Srbije, očigledno preostaju izvesni problemi, kao što je puna saradnja sa Haškim tribunalom. Ipak, mnoge zemlje Evropske unije ističu da je Srbija postigla značajne pomake i da nastavlja tim putem. Postoji želja za daljim radom sa Srbijom", rekao je Bruton.
Bosna i Hercegovina, s druge strane, kako je rekao, zabrinjava, jer tamošnji politički lideri ne preduzimaju neophodne državničke korake, posebno u cilju istinskog međunacionalnog pomirenja.
"Očigledno je da stranci ne mogu da privole narode na takav čin. Stranci mogu da obezbede kontekst i pruže podsticaje, ali međusobno pomirenje mogu da ostvare jedino sami Bošnjaci, bosanski Srbi i bosanski Hrvati. Bosna mora da reši to pitanje pre nego što bude mogla da računa na evropsku propusnicu", naglasio je Bruton.
