Izvor: S media, 21.Jul.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema povratka OVPBM
Analitičari ne isključuju mogućnost novih terorističkih napada na jugu Srbije, ali ne veruju da je moguća veća oružana pobuna.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je pozvao predsednike opština Preševo i Bujanovac da sarađuju na suzbijanju kriminala i terorizma na jugu Srbije što je, kako je ocenio, zajednički interes.
– Ne pada nam na pamet da na provokacije, pa čak da su one terorističke, odgovaramo prekomernom upotrebom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sile i baš zato što je to politički problematična tema želimo dogovor i saradnju – rekao je Dačić novinarima u Palati Srbija, kako prenosi Beta.
On je istakao da nije važno da li je neko Albanac ili Srbin već da je važna borba protiv kriminala i terorizma i da je spreman za dijalog sa Albancima na jugu Srbije.
Analitičari, međutim, upozoravaju da je situacija na jugu Srbije ozbiljna, naročito posle dva napada na pripadnike Žandarmerije i članove njihovih porodica i zahteva albanskih političara da se Žandarmerija povuče, ali procenjuju da se ipak teško može ponoviti vreme od pre devet godina, kada je došlo do otvorene pobune Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM). Oni ne isključuju mogućnost novih terorističkih napada, ali su uvereni da ako do njih i dođe oni neće biti toliko česti kao što su bili krajem 2000. godine.
I Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, i Božo Prelević, jedan od ministara unutrašnjih poslova u doba pobune iz 2000. godine, slažu se da su incidenti na jugu Srbije usko povezani sa stanjem na Kosovu i Metohiji, odnosno sa statusom južne srpske pokrajine.
– Do terorističkih akata dolazi svaki put kada počne priča o statusu Kosova. To navodi na zaključak da se odluke o tome donose u jednom centru, koji se nalazi na Kosovu, a možda i u samoj Albaniji. U Preševu su samo izvršioci – kaže Prelević.
Janjić kaže da ove napade treba povezati sa pričom o statusu Kosova, odnosno sa onom o postavljanju nove granice između Kosova i Srbije, jedni govore kao o podeli Kosova, dok drugi vole da govore o razmeni teritorija. On dodaje da je, čak i bez oružane pobune na jugu, moguće da dođe do destabilizacije centralne Srbije i naglašava da bi, zbog toga, Beograd morao „da istera na čistac” svoj odnos prema NATO-u i Kopnenoj zoni bezbednosti i da o „o svemu otvoreno razgovara sa Vašingtonom od kojeg bi trebalo da traži odgovore na neka pitanja”.
Direktor Foruma za etničke odnose kritikuje srpske vlasti zbog toga što ne ističu dovoljno ozbiljnost situacije na jugu Srbije, kao i zbog toga što nije napravljen nikakav napredak u uključivanju Albanaca u rad državnih organa.
Albanci su prihvatali, uglavnom, samo ono što njima odgovara, a to je učešće u lokalnoj vlasti i javnim preduzećima na lokalnom nivou, ali ih otvoreno treba pitati da li nameravaju da se uključe u rad Republičkog tužilaštva, sudova… – kaže Janjić i dodaje da je situacija dobrim delom pogoršana „nespretnim potezima vlasti, kao što je polemika ministra Milana Markovića i Rize Halimija”.
Veliku odgovornost, prema njegovim rečima, međutim, snose i OEBS i američka ambasada, koji nisu uspeli da privole Albance da se integrišu u više nivoe srpske vlasti.
Za Božu Prelevića, međutim, najvažnije je to što srpske vlasti više ne govore o tome da su „terorističke akte činili Albanci već ljudi sa imenima i prezimenima”.
– Nikako se ne može reći da to rade svi Albanci, već to čini znatna manjina – kaže Prelević. Objašnjavajući zbog čega se, prema njegovom mišljenju, ne može ponoviti pobuna s kraja 2000. godine, Prelević ističe da je, pre svega, međunarodni položaj Srbije tada bio nepovoljniji, da je tada međunarodna zajednica insistirala na Kopnenoj zoni bezbednosti dok danas traži od Srbije da sama kontroliše granicu.
