Izvor: S media, 11.Apr.2010, 17:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema mesta za Slobinu sliku
Koštunica je došao na vlast uz pomoć Amerike. A kada je Bajden nedavno dolazio u Beograd, ljudi oko Koštunice su negodovali, a ja sam brinuo o Bajdenu. To je ironija u koju niko nije verovao do pre samo dve godine.
Da je neko zaspao 5. oktobra i probudio se danas, sigurno mu mnoge stvari ne bi bile jasne. Od stranke koja je bila optuživana za sve i svašta na Balkanu, sa kojom niko nije ni razmišljao da pravi koaliciju, postali smo stranka koja sa punim uvažavanjem može >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da razgovara u Vašingtonu, Briselu, Pekingu i Moskvi ali, što je najvažnije, možemo isto to i u Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.
Ovo u intervjuu za Preš nedelje kaže Ivica Dačić, dobitnik nagrade „najevropljanin" za 2009. godinu.
Da li ste 1999. godine mogli da zamislite da ćete biti dobitnik nagrade koju su pre vas dobili Zoran Đinđić, Boris Tadić i Rasim Ljajić?
- To je bilo nezamislivo i pre dve godine. Kao što je bilo nezamislivo da ćemo da napravimo koaliciju sa DS-om. Prošlost se ne može promeniti. Treba da izvučemo pouke i da zajednički utičemo na sadašnjost i budućnost. Mada nisam siguran da su svi oni koji su bili na vlasti pre 2000. bili antievropljani i antidemokrate, kao ni da su svi koji su tada došli na vlast „evropljani" i demokrate. Ova nagrada je za mene veliko priznanje i čast mi je da se nalazim među onima koji su tu nagradu dobili. Tvrdi sloj birača SPS-a možda smatra da mi ova nagrada nije bila potrebna i da evropska politika nikada nije bila odrednica naše stranke. S druge strane, neki govore da se SPS nije dovoljno transformisao i da zbog nekih događaja u prošlosti nismo zaslužili da nas neko smatra „evropljanima". Jedni govore da mi nije potrebno, drugi da nisam zaslužio. I jedni i drugi žive u dalekoj prošlosti.
A kada ste se prvi put osetili kao Evropljanin?
- Očekujem da će uskoro da dođe vreme kada će biti izlišno dodeljivati ovu nagradu i da biti Evropljanin neće značiti neki izuzetak. Ne treba od načina na koji će biti formirana neka vlada da zavisi da li će Srbija postati član EU, a mi smo upravo 2008. godine imali takvu situaciju. Da su SPS, PUPS i JS doneli drugačiju odluku o formiranju vlade, danas ne bismo razmišljali ni o pridruživanju EU, ni o viznoj liberalizaciji. Svim evropskim zvaničnicima sam uvek govorio, koristeći iskren odnos jer sam bio nov u toj priči, da se ne ljute na mene kada im kažem da mi ne vršimo reforme zbog Evropske unije, nego zbog Srbije, jer će Srbiji tako biti bolje. Činjenica je da su međunarodni faktori uvideli da je SPS reformisana stranka.
Šta tačno znači reformisani SPS?
- Dosta bivših funkcionera SPS-a govori kako se SPS promenio i nije više onaj isti. Zahvaljujem im na tome, pošto to upravo pokušavam da objasnim građanima Srbije - SPS se zaista mnogo promenio. Mi ne želimo da pljujemo na našu prošlost. Kako je to govorio Matija Bećković o Crnogorcima koji pljuju Srbe da pljuju u vis. Tako bismo i mi pljuvanjem po svojoj prošlosti pljuvali po sebi. Ali želimo da stvorimo modernu stranku levice koja će biti član Socijalističke internacionale. Mi se više od drugih stranaka zalažemo za principe socijalne pravde i po tome treba da se razlikujemo od drugih. Do kraja godine biće održan novi kongres partije, na kome će biti usvojen novi statut i novi program stranke, prvi posle dvadeset godina.
Kada vi kao „najevropljanin" budete držali govor na tom kongresu, da li će iza vas da bude Miloševićeva slika?
- Ona nije bila ni na prošlom Kongresu.
Ali bila je na konvenciji tokom predizborne kampanje...
- Nema potrebe za Miloševićevom slikom. Lično mislim da ničija slika ne treba da bude na stranačkim okupljanjima, pošto ovo nije Miloševićeva, niti Dačićeva stranka. I zaista ne želim više da raspravljam o tome. Na Kongres ću doći sa programom, a ne sa bilo čijom slikom.
A da li ste 1999. mogli da pomislite da ćete ići u prijateljsku posetu Americi?
- Kada sam išao na Molitveni doručak, Vašington je zahvatila najveća snežna oluja u posleratnoj istoriji. Moj prijatelj Miodrag Rakić, šef kabineta predsednika Tadića, mi je rekao da je to zbog mog dolaska. Nadam se da Srbiju neće zahvatiti neka elementarna nepogoda sada kada sam postao „najevropljanin". Ali i Koštunica je bio na čelu izborne liste DOS-a i pobedio je Miloševića politikom koja nije ista kao ova njegova današnja, došao je na vlast uz pomoć Zapada i Amerike. A kada je američki potpredsednik Bajden nedavno dolazio u Beograd, ljudi oko Koštunice su negodovali, a ja sam brinuo o njegovoj bezbednosti. To je ironija.
Pošto sada razgovarate sa svima, možete da kažete kome Srbija treba da bude bliža - Vašingtonu ili Moskvi?
- Srbija nikada u svojoj istoriji nije imala dobru spoljnu politiku, pošto je svemu prilazila emotivno, umesto da vodi računa isključivo o svojim interesima i nacionalnim ciljevima. Srbija treba da ima dobre odnose sa svim značajnim faktorima i mislim da je spoljna politika na četiri stuba, koju promovišu Vlada i predsednik Tadić, jedina dobra.
Kako ste razumeli Džejmsa Stajnberga, pomoćnika državnog sekretara SAD, kada vam je rekao da Srbija ključni partner Amerike u regionu, a Boris Tadić faktor mira? Da li vam to zvuči poznato?
- Vaše podsećanje je ispravno. Amerika je danas zainteresovana za resetovanje odnosa sa Srbijom. Ali, mislim da je velika greška što Srbija tokom devedesetih nije iskoristila priliku da se pozicionira kao regionalni lider, u vreme kada je Milošević imao ključnu ulogu u sklapanju Dejtonskog sporazuma, jer i tada je Amerika za nas govorila da smo faktor mira i stabilnosti. Te ocene se nisu održale dalje zbog mnogih gluposti u našoj unutrašnjoj politici, pre svega oko poništavanja lokalnih izbora. A kasnije došlo i do neslaganja oko Kosova i Metohije.
Sa Stajnbergom ste razgovarali o zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala. Da li vas je pitao nešto za Šarića i balkansku narko-mafiju?
- To nije pitanje za njega. Mi imamo odličnu saradnju sa svima američkim bezbednosnim strukturama, sa FBI, CIA i DEA. Kao i sa engleskom agencijom SOKA. U proteklih godinu i po dana oko pet tona kokaina je zaplenjeno širom sveta na osnovu informacija iz naših bezbednosnih struktura. I to na različitim lokacijama u svetu, od Latinske Amerike, preko zapadne Evrope, pa sve do Južne Afrike. Problem je što nemamo potpisane bilateralne sporazume sa zemljama Latinske Amerike, tako da nam je to sledeće u planu. Isto tako moramo da uradimo i sa Južnom Afrikom, jer i to jedan od puteva preko kojih ide kokain. U Durbanu je, recimo, na osnovu naših informacija nedavno zaplenjeno oko 10 kilograma kokaina.
Kakva je situacija sa Lukom Beograd i „Večernjim novostima"? Da li je pokrenuta istraga?
- Na zahtev tužioca, prikupljaju se obaveštenja o tim slučajevima. Reč je o događajima iz vremena kada ja nisam bio ministar, zbog čega sam tražio informacije o aktivnostima MUP-a povodom tih slučajeva. Policija nikada nije vodila istragu o privatizaciji „Novosti", a oko Luke Beograd vođena je neka istraga na osnovu žalbe malih akcionara, ali to nema veze sa onim o čemu se govori u medijima.
V. MILADINOVIĆ
