Izvor: Blic, 10.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema dogovora o budućoj državi
Nema dogovora o budućoj državi
BEOGRAD - Budućnost odnosa između Srbije i Crne Gore ostala je neizvesna kao i pre mesec i po, kada je formirana ustavna komisija koja je trebalo da izradi nacrt ustavne povelje buduće državne zajednice. Naime, 27 članova potkomisije sastavljene od predstavnika tri parlamenta, koja je trebalo da izradi nacrt ustavne povelje o kome bi konačan stav zauzela ustavna komisija, juče su zaključili da, umesto nacrta, komisiji upute dokument >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa određenim brojem alternativa.
Član potkomisije za izradu ustavne povelje Dragor Hiber izjavio je juče da će centralna tema sednice ustavne komisije 12. avgusta biti način na koji će komisija nastaviti rad.
On je po okončanju rada ustavne potkomisije u Saveznoj skupštini rekao da je čitave nedelje bilo pokušaja da se usaglase stavovi, ali da su po najvećem broju pitanja razlike ostale mada 'prostora za usaglašavanje još ima', uz ocenu da potkomisija nije uspela da završi rad.
Hiber je kao glavnu teškoću naveo način na koji je radila potkomisija, ocenjujući da se nije mogao postići zajednički cilj - stvaranje ustavne povelje za jednu državnu zajednicu koja može da funkcioniše u okviru svojih minimalnih nadležnosti.
Odlučujuća razliku, prema Hiberu, jeste da li će to biti država sa svim pratećim elementima ili ne.
Na pitanje da li je moguće da ustavna povelja ne bude napisana, on je odgovorio da 'ustavna komisija nema mandat da ne pripremi predlog ustavne povelje'.
On je dodao da će evropske institucije nastaviti da daju stručna mišljenja o tome kako bi ustavna povelja mogla da izgleda, kao i političke sugestije da se posao što pre okonča, ali je isključio mogućnost 'i teorijski i praktično da neko dođe u Beograd i Podgoricu i da donese gotov tekst i kaže - ovo ima da usvojite'.
- Evropa će na neuspeh reagovati na drugi način - odložiće naš pristup i najširim integracijama i bićemo na nekim sporednim evropskim kolosecima - zaključio je Hiber.
Član ustavne potkomisije Dragan Jočić izjavio je juče da je 'očigledno da polazne osnove o preuređenju odnosa između Srbije i Crne Gore DPS doživljava kao prolazne'.
- Nema sumnje da će Solana zbog toga morati da ponovo doputuje i kaže ko krivo tumači beogradski sporazum - rekao je Jočić za 'Glas Crnogoraca'.
Ognjen Pribićević, politički analitičar, ocenio je za 'Blic' da ceo proces preuređenja države sada zavisi od EU.
- Dalji razvoj događaja neće zavisiti od domaćih potpisnika beogradskog sporazuma, već od EU. Stvar se vraća na sam početak i sada je sve isto kao kada su, pre uključivanja EU u proces, i Srbija i Crna Gora stajale na sasvim suprotnim stanovištima - smatra Pribićević. On predviđa da će EU posredstvom visokog predstavnika Havijera Solane ponovo ući u pregovore i izvršiti pritisak, 'jer je do sada uložila previše kapitala i političkog kredita da bi odustala'.
Danijel Cvjetičanin, ministar ekonomije vlade u senci DSS, izjavio je da nema nikakvog osnova za sporenja članova komisije oko toga da li su Srbija i Crna Gora nezavisne države.
- Da bi bile nezavisne potrebno je da obe budu međunarodno priznate, odnosno članice UN i međunarodnih finansijskih organizacija, a one to svakako nisu - rekao je Cvjetičanin. On je dodao da izradu ustavne povelje otežava uslovljavanje DPS da se beogradski sporazum tumači na jedan način - da se utvrdi put da za dve godine funkcionišu dve nezavisne države.
- Zajednička država je u interesu Srbije i Crne Gore i nije dobro što Vlada Srbije pravi ustupke ekonomskim interesima Crne Gore - ocenio je Cvjetičanin i istakao da su ti ustupci pristajanje na dva carinska i monetarna sistema. Takođe, loše je rešenje da se zajednička država ne finansira iz sopstvenih izvora, niti da može da se zadužuje prema trećim licima, kao i da nema svoju imovinu.
Član delegacije crnogorskog parlamenta u potkomisiji Miodrag Vuković odbacio je mogućnost da pisanje povelje uradi EU.
- Niko umesto nas ne može to da uradi jer je to suprotno beogradskom sporazumu, a procedura mora da se poštuje. Čak i da se misli da će neko umesto nas napisati ustavnu povelju - to bi bio debakl Srbije i Crne Gore - ocenio je Vuković. On smatra da se može desiti da ustavna komisija ne sačini predlog ustavne povelje, 'ali da se onda postavlja pitanje šta i kako dalje - kako konstituisati buduće odnose Srbije i Crne Gore'.
Prema njegovim rečima, ustavna komisija će i konstatovati da ne može da napiše ustavnu povelju ako potkomisija na ovakav način nastavi rad.
- Sada treba da koncentrišemo sve domaće snage da uradimo povelju, jer su nam potrebni novi odnosi Srbije i Crne Gore koji će odmah i funkcionisati. Treba nam adresa na koju će se obraćati međunarodna zajednica. Treba nam povelja zato što Evropa treba nama, a ne mi njoj - kazao je Vuković.
On je rekao da dogovor nije postignut 'zbog toga što se vrtimo u krug oko pitanja da li će zajednica biti država tipičnog karaktera, atipičnog, ili nešto između'. Vuković je dodao da se on zalaže za državnu zajednicu koja pravi ustavno-pravni diskontinuitet sa državom i za novi početak u odnosima Srbije i Crne Gore, čiji je temelj beogradski sporazum.
Član potkomisije Komisije za izradu ustavne povelje iz SNP Zoran Žižić ne očekuje da će se do 12. avgusta usaglasiti tekst ustavne povelje koji bi bio predložen komisiji u punom sastavu.
- Stavovi socijalista Mila Đukanovića i socijaldemokrata Ranka Krivokapića kose se sa samom prirodom ljudskih prava - ocenio je Žižić.
Član potkomisije Igor Lukšić izjavio je da je prekinut rad potkomisije jer su se njeni članovi složili da je potrebno pronaći brži način rada na ustavanoj povelji.
- Složili smo se da treba da se dogovorimo kako dalje raditi, jer na ovaj način teško da možemo očekivati brzo usaglašavanje i moramo naći neki način da ubrzamo rad na povelji - rekao je Lukšić Radiju 'Antena M' i napomenuo da veruje da će do 12. avgusta biti gotovi odgovori na mnoga pitanja. M.V. - N.M.J. Optimista sam
PODGORICA (Beta) - Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da je planiran skori sastanak s Havijerom Solanom i naveo da je saglasan sa Solanom u oceni da je progres u izradi povelje moguće napraviti 'po modelu dogovora vlada Crne Gore i Srbije o ekonomskim pitanjima'. - Bez obzira na razlike, ja sa optimizmom gledam na dalji razvoj događaja - rekao je Đukanović i naglasio da će se 'lično postarati' da se Crna Gora 'krajnje odgovorno odnosi prema svim obavezama preuzetim beogradskim sporazumom'. Širakova podrška Koštunici
BEOGRAD - Predsednik Francuske Žak Širak podržao je juče aktivnosti Vojislava Koštunice u korist demokratske tranzicije SRJ i primene beogradskog sporazuma.
Širak je, kako je saopšteno iz kabineta predsednika SRJ, uputio Koštunici pismo u kome izražava podršku Francuske delovanju predsednika SRJ 'u korist primene Sporazuma od 14. marta 2002. koji treba da dovede do obnovljene zajednice između Srbije i Crne Gore'.
'Ubrzana i prioritetna primena Sporazuma od strane svih na koje se odnosi, može samo da pomogne približavanju Evropske unije i SRJ' naglašeno je u pismu francuskog predsednika.
On je izrazio Koštunici i potpunu podršku Francuske za 'napore u korist demokratske tranzicije i stabilnosti u SRJ, kao i u regionu'.
- Raduje me nedavni susret šefova država Jugoslavije, Hrvatske i BiH u Sarajevu. Sedam godina nakon potpisivanja Dejtonskog i Pariskog sporazuma taj susret pokazuje postignute napretke u regionu i svedoči o aktuelnosti poruke poslate nakon Samita u Zagrebu, u novembru 2000. godine. To mi pričinjava zadovoljstvo - zaključio je Širak.
