Izvor: Večernje novosti, 18.Jan.2015, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nelegalno se prave i spiskovi simpatizera

PRIPADNICI grupe "Srpski hakeri" upali su krajem prošle godine u bazu podataka članova i "sigurnih glasača" Demokratske stranke i lične podatke građana iz više opština poslali medijima. Kako su naveli, time su dokazali koliko su takvi podaci slabo čuvani. U bazi je, saznali smo ovih dana od poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, bilo oko 150.000 građana. Grupa je pohapšena, vođi je određen pritvor, a neki od članova imaju samo 16 godina! Policija je u njihovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << računarima pronašla softverske alat-programe za vršenje krivičnih dela, računarske viruse i podatke o platnim karticama u elektronskom obliku. - MUP će, nadamo se, u potpunosti razrešiti ovaj slučaj i utvrditi da li su hakeri upali u policijsku bazu, kao što su prvo tvrdili. Reč je o starijoj bazi podataka, što se vidi iz članarina koje su građani uplaćivali preko banaka kojih više nema ili su promenile ime - kaže za "Novosti" Aleksandra Jerkov, portparolka DS. Ona objašnjava da baze nastaju kada iz stranke komuniciraju sa građanima, pa im ovi dobrovoljno daju adresu i broj telefona da bi mogli da ih obaveštavaju o ishodima inicijativa koje su potpisali. Za to su im potrebni i matični i broj lične karte. - U toku je sakupljanje potpisa za izmene zakona o smanjenju plata i penzija, i građani koji žele da potpišu inicijativu daju lične podatke. Baze su zaštićene u internim računarima kao i svi drugi stranački podaci i ograničen broj lica ima pristup. Kad su u pitanju hakeri i kriminal, ni Pentagon nije uspeo s tim da se izbori, pa kako će DS - konstatuje Aleksandra Jerkov.VAŽNA PROMOCIJA Neophodno je da se svi državni organi uključe u proces promocije i afirmisanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, napominje Šabić. Ove aktivnosti su do sada uglavnom izostajale, osim što je poverenik sproveo brojne aktivnosti (organizacija i učešće na obukama, seminarima, tribinama, okruglim stolovima, konferencijama, putem medija, internet-prezentacije, socijalnih mreža). On je upoznavao širu ili samo stručnu javnost sa ostvarivanjem i preprekama u ostvarivanju prava na zaštitu podataka o ličnosti. Takođe je pružao pomoć i davao mišljenja za delotvornu primenu ZZPL. Da li, međutim, stranke uopšte imaju pravo da stvaraju ovakve baze podataka? I ako ih već stvaraju, čine li to po zakonu, i prijavljuju li ih u Centralni registar kod poverenika za zaštitu podataka? Pitanje je i u koje se svrhe baze skupljaju, a posebno koliko su bezbedne. Slučaj DS pokazao je - nikako! - Zakon o političkim strankama propisuje da stranka vodi evidenciju o svojim članovima koja obavezno sadrži: lično ime i ime jednog od roditelja, prebivalište i adresu i jedinstveni matični broj člana, kao i datum učlanjivanja i prestanka članstva. Evidencija se vodi u pisanom obliku i kao jedinstvena centralna elektronska baza - objašnjava poverenik Šabić. S obzirom na to da ni ovaj zakon, kao ni bilo koji drugi, ne propisuje obradu podataka o ličnosti tzv. sigurnih glasača i simpatizera, te podatke partije bi mogle da obrađuju samo ako pribave njihov pisani pristanak za to. Tada je stranka obavezna da ih prethodno obavesti o svim aspektima obrade - za koje potrebe će podaci biti korišćeni, koliko dugo će biti čuvani... - Posebno napominjem da su podaci o političkoj pripadnosti naročito osetljivi, o čijem načinu arhiviranja i merama zaštite je Vlada, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, trebalo da donese poseban podzakonski akt još pre šest godina, ali to do danas nije učinila! Takođe, Vlada se Strategijom zaštite podataka o ličnosti obavezala da do novembra 2010. usvoji Akcioni plan za sprovođenje Strategije, ali ni to nije učinila (kasni nešto više od četiri godine) - dodaje Šabić. Poverenik je, kako kaže, u brojnim situacijama, dopisima odgovornim licima Vlade, godišnjim izveštajima, medijskim nastupima i na svojoj internet-stranici, ukazivao na neophodnost donošenja ovih akata, ali je to ostalo bez odjeka kod nadležnih. Zanimljivo je i da se u Centralni registar poverenika nisu prijavile sve registrovane političke stranke, a nijedna od prijavljenih nije registrovala evidenciju simpatizera i "sigurnih glasača". Šabić tu napominje ograničenja iz Zakona, a samim tim i svoja, da se odredbe o uslovima za obradu podataka, kao i pravima i obavezama u vezi s tom obradom, u određenim situacijama ne primenjuju na obradu podataka članova stranaka.HOROR Zloupotreba ličnih podataka jedno je od najrasprostranjenijih krivičnih dela u svetu. Najčešće je vezana za krađu identiteta. Onaj ko ima vaše podatke može da glasa umesto vas, briše vas sa spiskova, otvara fiktivne firme na vaše ime, kupuje i prodaje, da vas zadužuje, može da vas uvali u poreski dug, dovede do prosjačkog štapa, i da vam, na kraju, ukrade vlastiti život! Pošto ne prijavljuju uredno baze, služba poverenika ne zna ni koliko tih baza ima, koliko je u njima imena, prezimena, matičnih brojeva i drugih osetljivih informacija, kao ni kako su one čuvane. Postojeći zakon o zaštiti podataka samo u jednoj odredbi uređuje da su "rukovaoci i obrađivači tih podataka dužni da preduzmu tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite od zloupotreba, uništenja, gubitka, neovlašćenih promena ili pristupa". - Nedovoljno uređena oblast bezbednosti podataka bila je jedan od razloga da poverenik sačini model zakona o zaštiti podataka kojim je ovo pitanje veoma ozbiljno uređeno. S obzirom na to da ne raspolaže ustavnim ovlašćenjem za predlaganje zakona iz svoje nadležnosti, a svestan nedostataka postojećeg zakona, poverenik je ovaj model u oktobru 2014. dostavio Ministarstvu pravde i objavio ga na svojoj internet stranici. Nije poznato da je Ministarstvo, odnosno Vlada, preduzelo aktivnosti u pravcu usvajanja novog ZZPL - konstatuje Šabić. Njegov načelan stav je da se nije uputno baviti problemima zbirki podataka političkih stranaka ili drugih rukovalaca u odsustvu sistema potrebne edukacije u ovoj oblasti. Na kraju još podseća da se najveći prodor u bezbednost podataka dogodio nedavno u Agenciji za privatizaciju. Njena baza podataka daleko je veća, pa samim tim i veći broj građana (svi punoletni žitelji Srbije koji su prijavili besplatne akcije) su u opasnosti da postanu žrtve kriminala i zloupotreba.

Nastavak na Večernje novosti...