Izvor: Politika, 19.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekorektna politička korektnost
Veći problem bi mi bio kada bi mi neko rekao neprijatelj umesto ustaša. Kada ti neko kaže ustaša tačno znaš o čemu se radi, kaže Srećko Horvat
Cilj političke korektnosti je brisanje pravih problema. Recimo, ako crnce zovemo Afroamerikancima mislimo da će svi problemi koji crnci imaju prosto nestati. Svrha političke korektnosti je da čini da su na površini sve stvari u redu, a da se ono što je ispod ni na koji način ne rešava, kaže Srećko Horvat, autor knjige >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Protiv političke korektnosti. Od Kramera do Lajbaha, i natrag”, koju je objavio Ivan Čolović u ediciji 20. vek. Iza ovog 26-godišnjeg Zagrepčanina, teoretičara, semiologa, prevodioca, već je pet knjiga.
Kad bi vas neko u Beogradu nazvao ustašom, politički nekorektnim nazivom, da li biste posle takvog iskustva zadržali isti naziv knjige?
Naravno da bih. Ali nije mi se dogodilo da me neko tako nazove. Veći problem od direktne uvrede jeste kamufliranje reči. Na primer: u Hrvatskoj je pre dve godine izašla društvena igra koja se zove „Oluja”, neka verzija „Rizika”, i, kako se navodi, ona se igra kako bi se oživelo sećanje na jedan rat. Dakle, radi se o oslobodilačkoj akciji iz 1995. godine. U igri postoji hrvatski vojnik i neprijateljski vojnik. Svi mi u Hrvatskoj znamo ko je neprijateljski vojnik – to je četnik, ali se on tako ne zove, jer se igramo političke korektnosti. A iza svega je kamufliranje mišljenja, jer je igra došla iz nekog nacionalističkog ugla, sa ciljem oživljavanja neke nacionalističke memorije i te neke velikohrvatske ideje. U tom smislu bi mi veći problem bio kada bi mi neko rekao neprijatelj umesto ustaša. Kada ti neko kaže ustaša znaš o čemu se radi.
Ako se ne rešava problem u njegovoj suštini, da li politička korektnost rešava neke svakodnevne probleme koje imaju pripadnici marginalnih grupa sa nazivima ustaša, crnčuga, pederčina?
Ne nužno. Postoji izreka: jedino crnac može nazvati crnca crnčugom. Isto važi za gej populaciju, u čijem internom žargonu ne samo da je dozvoljeno već se i preferira izraz pederčina. Problem je što politički korektni termini takođe diskriminišu. Naziv Rom je nametnut Ciganima. Jednaka je stvar sa Afroamerikancima. Taj izraz diskriminiše sve crnce koji nisu poreklom iz Afrike.
Kažete da brisanjem jezika nastoji da se izbriše mišljenje, a sa druge strane navodite Viktora Klemperera, čija knjiga pokazuje kako je govor u vreme nacizma uslovio stvaranje određene svesti. Zašto to ne bi moglo da se dogodi sa politički korektnim izražavanjem?
To je klasična dilema u lingvistici od Sapir-Vorfove teze koja tvrdi da misli određuju jezik. Klempererova teza je da je film iz 1929. u kojem su Jevreji upoređivani sa pacovima na neki način podsvesno ljudima implementirao misli. Ja sam tu malo skeptičan, jer se brisanjem jezika ne mogu izbrisati misli. Ako zamislimo društvo u kome više ne postoje reči ustaša ili četnik, to ne mora da znači da će neki Hrvat prestati da mrzi Srbe ili obrnuto i da se neće nazivati nekim drugim imenom.
Da li takva vrsta jezika pokazuje moralnu superiornost govornika i da li se sve svodi na moralni problem?
Nije u pitanju moralni problem, već problem licemerja. Upravo ti koji koriste politički korektan rečnik ne samo da zauzimaju superioran položaj spram onih koji Romu govore Ciganin, već naspram Cigana samih – eto, mi smo ti koji smo vama necivilizovanima dali civilizovano ime. Radi se o rukavicama koje skrivaju pravo stanje stvari. Uzmite za primer Beograd. Kad čovek dolazi vozom sa svih strana vidi naselja sa udžericama Roma. Ako ih gradska vlast nazove Ciganima, to je problem. Ali ako su udžerice tamo i ako ih nazovemo Romima, svi će misliti da je situacija bolja.
Zašto protiv političke korektnosti kad ni Hrvatska, ni Srbija ne pripadaju društvima koja su uređena u pravnom smislu?
Najveći problem nisu uvrede, već lažni proces normalizacije. Prošlo je petnaest godina od rata, međutim, mržnja i dalje u nekim segmentima postoji, naravno mnogo manja nego pre. Protiv političke korektnosti –da se stvari ne bi gurale pod tepih. Jer ako ćemo se sada, kao u toj „Oluji”, nazivati nekim apstraktnim imenima, onda su veće šanse da će za 15 godina doći do slične situacije kao, ne daj bože, pre. To ne znači, naravno, da sam ja za to da se nađemo na Savi ili Dravi i da se vređamo.
Ko nameće taj jezik?
Političke elite, pre svega. Politički vrh Hrvatske nameće taj jezik kako bi se što pre, recimo, mogao ulizati EU. Mislim da se jednako radi i u Beogradu. Radi se zapravo o lažnom procesu normalizacije koji nije podstaknut iznutra, nego izvana. Kao što se nekada nametala slika Balkana kao divljeg, sada se spolja nameće da se Balkan mora normalizovati.
Rade Stanić
[objavljeno: 20/04/2009]
.jpg)
