Izvor: Blic, 28.Okt.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka javno kaže ko neće saradnju sa Tribunalom
Neka javno kaže ko neće saradnju sa Tribunalom
Podizanje optužnica protiv četvorice generala vojske i policije dodatno je iskomplikovalo političke prilike kod nas.
Na pitanje da li se to, uključujući protest policije i izjave zvaničnika, može odraziti na rejting naše zemlje u svetu, predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović u intervjuu za 'Blic' kaže:
- Može. Vi znate da je i do sada brzinu našeg pridruživanja evroatlantskim integracijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usporavao 'slučaj Mladić'. To, nažalost, nema veze sa našim osećanjima ponosa. Naravno, ponos treba braniti i treba pokazati svoj vrednosni stav, ali bojim se da to neće biti dovoljno. Svet je mnogo pragmatičniji od naših iskrenih ili politikantskih zaklinjanja. Ako nećeš da sarađuješ sa Hagom, to treba javno i reći. Ali onda treba i reći da si protiv ulaska Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju i da si za to da ostanemo izolovani i suprotstavljeni demokratskom svetu. Ili saopšti ako znaš tajnu mogućeg 'uticaja' na Haški tribunal da ne radi ono što on smatra da mu je dužnost. U protivnom, sve je to jeftina farsa za pridobijanje današnje emocije ljudi i gubitka njihove racionalne budućnosti. Niko danas u Srbiji i Crnoj Gori ne sarađuje sa Hagom zato što želi da izručuje svoje građane, nego zato što je to uslov da idemo napred u evropske integracije i što je dužnost svakog moralnog čoveka da se založi da milioni nevinih ne trpe zbog moguće krivice jednog. Karla del Ponte tvrdi da je Mladić u Srbiji, dok naši nadležni organi tvrde suprotno. Ako Ratko Mladić nije u našoj zemlji, zašto u to ne možemo da ubedimo međunarodnu zajednicu?
- Moderni svet je brutalno pragmatičan, svidelo se to nama ili ne. Demokratski svet poštuje rezultat i rezultat objašnjava ili ubeđuje i one najskeptičnije. Zato se bojim da ćemo, sve dok Mladić ne bude u Hagu, mi biti sumnjivi, bio on na našoj teritoriji ili ne.
Da li biste izručili Mladića kada biste znali gde se on nalazi?
- To nije stvar mog izbora. To je stvar naše dužnosti. To je naša zakonska obaveza. Za Zakon o saradnji sa Hagom glasali su ne samo poslanici iz redova vladajuće koalicije. Za taj zakon glasali su i poslanici iz najjačih partija opozicije i mislim da bi bilo politički odgovorno javno reći da bi svaka vlast morala primenjivati zakone koje donosi, pa i Zakon o Hagu, da bi Mladića morali izručiti i vlasti DOS i vlasti Koštuničine DSS, Labusovog G17, Bulatovićevog SNP. Osim ukoliko takve vlasti ne bi kršile zakone, međunarodne obaveze i perspektivu evropske budućnosti SCG. Zato ne verujem da u Srbiji ili Crnoj Gori neko želi da brani zločin i da bude protiv toga da se za zločin mora odgovarati kod kuće ili u svetu, jer u protivnom to bi značilo da ne želimo saradnju sa UN, čiji smo članovi, da ne želimo saradnju sa međunarodnim institucijama formiranim pod pokroviteljstvom UN. Čini se i da oko ovog pitanja moramo imati viši stepen nacionalne saglasnosti. Zbog nekoliko procenata više glasačke podrške ne treba ugrožavati interese, perspektivu i napredak svih. Napred se ne ide tako što se brani loša prošlost. Napred se ide tako što se otvaraju vrata budućnosti. Koliko problemi sa Hagom mogu da utiču na proces evropskih integracija SCG i koji su još problemi prepreka na tom putu?
- Naravno da će uticati. Saradnja sa međunarodnim institucijama, među kojima je i Hag, jedno je od posebno važnih pitanja spremnosti Srbije i Crne Gore za početak budućeg pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. Primer Hrvatske, gde Velika Britanija kao jedna od nesumnjivo najvažnijih zemalja EU, još uvek nije počela proceduru za ratifikaciju sporazuma o pridruživanju Hrvatske EU, pre svega zbog otvorenog pitanja Gotovine, govori o tome kakav će odnos biti i prema nama. Zato tu ne treba imati iluzije. Kada ćemo, po vašoj proceni, ući u 'Partnerstvo za mir' i koliko smo daleko od ulaska u EU?
- Mislio sam da bi poziv za pristupanje 'Partnerstvu za mir' mogao doći do kraja ove godine. Uradili smo mnogo pozitivnih koraka u oblasti reforme vojske. Ostalo je otvoreno pitanje tužbe protiv zemalja NATO i pre svega pitanje saradnje sa Hagom. Zato je danas bez odgovora na ovo poslednje pitanje neodgovorna svaka procena. Što se tiče ulaska u EU, treba učiniti sve da nakon izrade studije o izvodljivosti dobijemo pozitivnu ocenu za otpočinjanje pregovora za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. To bi bio veliki korak napred, veliki korak SCG ka Evropi. I to je ono što me navodi da molim da svi, bez obzira na političke razlike i trenutnu poziciju u vlasti ili opoziciji, radimo zajedno na ovom poslu. Posao evropskih integracija je posao koji traži visok stepen razumevanja i nacionalne saglasnosti o evropskim prioritetima. Nadam se da naše unutrašnje razlike i česta sporenja neće biti prepreka za takav dogovor u Srbiji i Crnoj Gori, za dogovor da je Evropa zajednički cilj i da ćemo takvim dogovorom samo potvrditi nivo naše političke zrelosti, odgovornosti i volje da kompromisom pokažemo nivo političke i državne i evropske odgovornosti Srbije i Crne Gore. Vlada Crne Gore zahtevala je da neki vojni objekti koji se nalaze na teritoriji Crne Gore pređu u njenu nadležnost. Da li će im Savet ministara izaći u susret?
- Sve ono što ne bude neophodno za funkcionisanje Vojske Srbije i Crne Gore, preći će u svojinu država članica. To je uređeno Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje. Dakle, to se podjednako odnosi i na Srbiju i na Crnu Goru. Ta pitanja ćemo, kao i do sada, rešavati demokratskim dogovorom Srbije i Crne Gore. Kako će se okončati afera trgovine ženama koja je vrlo aktuelna u Crnoj Gori?
- Trgovina ljudima nije samo problem Crne Gore, to je problem svih zemalja u regionu, to je problem savremenog čovečanstva.
U Crnoj Gori se taj problem na jednom slučaju učinio javnim i na tom predmetu Crna Gora je pokazala spremnost da, sarađujući sa međunarodnim institucijama - Savetom Evrope, OEBS, taj proces dovede do kraja u skladu sa međunarodnim standardima. Mislim da je to dobar primer koji pokazuje da ništa ne može ostati sakriveno i nekažnjeno ako za to postoje osnovi, jer zakon je iznad svih, i to Crna Gora pokazuje bez obzira što je to i politički privremeno koštalo. Jer to što se o trgovini ljudima javno govori u Crnoj Gori pokazuje njenu spremnost i u vlasti i u civilnom sektoru da se sa tim problemom obračuna.
Nažalost, neće biti dovoljno ako se to bude radilo samo u Crnoj Gori, jer Crna Gora, kao i Srbija, ne živi izolovano već je deo šireg regiona zemalja koje se u procesu tranzicije suočavaju sa ovim problemima, bojim se, u mnogo većoj meri. Kada očekujete da će biti nastavljen dijalog o Kosovu i kako će se, po vašoj proceni, okončati ovaj problem?
- Danas je najvažnije da se dijalog što pre nastavi. Ne treba propustiti nijedan dan, nijednu priliku. Očekujem da će entuzijazam gospodina Holkerija, kao i njegovi napori, dati rezultate. Treba što pre početi sa rešavanjem pitanja kako bi se ljudi koji to žele mogli vratiti na Kosovo, kako bi imali pravo na bezbedan život, na siguran život svoje porodice i svoje dece. To je veliki izazov za sve nas, za Evropu, za SAD, za Ujedinjene nacije i, naravno, posebno za politički vodeće strukture na Kosovu. Multietničko Kosovo je budućnost Kosova. Kosovo sa evropskim standardima života je, verujem, prioritet za sve na Kosovu. To je Kosovo koje će demokratski rešiti svoje probleme, Kosovo otvoreno za sve, posebno za one koji ga osećaju i vide kao svoj dom, bili Albanci ili ne. U javnosti se spekuliše sa vašom mogućom rezidencijom u Beogradu. Da li ste je odabrali i gde se nalazi?
- U Beogradu ne tražim rezidencije. U Beogradu tražim smisao svog iskrenog zalaganja da je u interesu Srbije i Crne Gore poštovanje Beogradskog sporazuma. Nadam se da će me moji prijatelji iz Crne Gore istrpeti da svoj boravak produžim u kući za spavanje i sastanke, koju ne znam zašto, osim zbog toga što ima park i nalazi se na početku Užičke, nazivaju Crnogorskom vilom. Da li ste, zbog informacija da vam je bezbednost ugrožena, promenili sistem obezbeđenja?
- Verujem više u Boga nego u pojačano obezbeđenje. Ljiljana Begenišić
