Izvor: Politika, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaju kvalitetni kadrovi
Zakonima se stvara okvir za bolji život građana, ali presudnu ulogu u svemu imaju personalna rešenja
Osnovno merilo uspešnog rada Narodne skupštine Srbije za sve njene zvaničnike jeste impozantan broj donetih zakona. Međutim, koliko rado "prebrojavaju" donete propise, toliko nerado govore o razlozima zašto je dobar deo njih zsada samo mrtvo slovo na papiru i šta je uzrok što dobro zakonsko rešenje u praksi ne daje rezultate. Rade Obradović, potpredsednik srpskog parlamenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i predsednik Saveta Demokratske stranke Srbije, kaže za "Politiku" da se zakonima stvara okvir za napredak društva i bolji život građana, ali da presudnu ulogu u svemu imaju personalna rešenja, a, kako kaže, "kvalitetnih kadrova nam nedostaje".
• Poslanici su, pre nekoliko dana, okončali još jedno vanredno zasedanje, usvajanjem nekoliko sistemskih zakona, među kojima i Zakon o finansiranju lokalne samouprave, čije efekte, kako se tvrdi, građani treba najdirektnije da osete. Da li će tako biti?
– Ovaj zakon je dao veću finansijsku samostalnost opštinama i mogućnost da planiraju na duži rok, znači da započnu rad na nekim kapitalnim projektima...
• Hoće li građani imati, na primer, imati bolju zdravstvenu zaštitu ili grejanje?
– Zakonom su stvoreni okviri da se radi na poboljšanju uslova života građana, ali će ključ uvek biti u personalnim rešenjima. Ako imate predsednika opštine koga ne zanimaju određeni problemi, nema tog zakona koji može da ga natera da radi. Naše je da stvorimo zakonske okvire, a oni koji to ne iskoriste na dobrobit građana platiće cenu svog nerada na izborima.
• Lepo ide usvajanje "evropskih rešenja", ali teško njihova primena. Nismo uspeli da uradimo ni ono za šta nas stalno opominju predstavnici EU, na primer, da izaberemo ombudsmana i državnog revizora, a svi rokovi su odavno istekli. Gde je problem?
– Ima više razloga za to, a osnovni je pronalaženje najkvalitetnijih ljudi za jedan pionirski posao, što uspostavljanje takvih institucija, svakako, jeste.
• Državni revizor ima izuzetno važnu ulogu, njegova dužnost je da kontroliše sve koji troše budžetski novac – od vlade, preko parlamenta, do političkih stranaka. Da li je problem za njegov izbor nedostatak kadrova, ili je reč o tome da svaka stranka želi da progura svog čoveka na to mesto?
– Nema ni govora da ovde neko traži svog čoveka. Naprotiv. Insistira se da u državnu revizorsku instituciju bude izabrano pet izuzetno kvalitetnih ljudi, koji će biti spremni da se posvete samo tom poslu. Nažalost, mali broj ljudi je, u ovom trenutku, spreman za to. Mi smo na tom poslu odgovorno radili, predlagani su određeni ljudi, ali nismo mogli da prihvatimo neke kandidature, jer jedni apsolutno nisu ispunjavali uslove, dok kod drugih njihov dosadašnji rad nije bio nikakva garancija da će taj posao raditi na pravi način. I u drugim zemljama je bilo problema sa pronalaženjem kadrova za ovu funkciju, ukazivano nam je na to, ali ja sam optimista.
– Narodna skupština Srbije preuzima nadležnosti bivše državne zajednice SCG, ali i tu, izgleda, postoje kadrovski problemi?
– Narodna skupština sada dobija nova zaduženja, između ostalog u oblasti međunarodne saradnje i tu će nam biti potrebne, osim osavremenjivanja rada parlamenta, dodatne prateće službe koje će pomoći poslanicima u radu. Slovenija, na primer, ima dva miliona stanovnika i 90 poslanika, a njihov parlament zapošljava 400 ljudi, koji su u funkciji rada poslanika. Srbija ima osam miliona stanovnika, 250 poslanika i samo 200 zaposlenih u skupštini. Potrebno nam je, dakle, više onih koji će pomoći poslanicima da što kvalitetnije obave posao...
• I tu se, kao kriterijum za zapošljavanje novih ljudi, pominje partijska knjižica?
– Nećemo birati podobne, već stručne ljude. Iz prethodnog perioda, u kojem je "partijska knjižica" bila osnovni kriterijum, možemo da izvučemo pouke, a ja tvrdim da nećemo birati po tom kriterijumu. Narodna skupština mora podići nivo svog rada, ugled...
• Kako da podigne ugled kad, na primer, mnogi poslanici ističu da se ministri prema parlamentu ponašaju kao nadređeni?
– Nemam takav utisak iz prostog razloga što odnos ministara prema Narodnoj skupštini zavisi i od poslanika. Evo, ja vodim Odbor za finansije i još nikada nisam dozvolio da se sednica održi ukoliko nadležni ministar, kad se raspravlja o zakonima iz njegovog resora, nije prisutan. To mu je obaveza i mora da bude tu. Takođe, nije se desilo da članovi odbora, bez obzira na to da li su iz vladinih ili opozicionih stranaka, zatraži neki izveštaj, ili odgovor od Ministarstva za finansije, NBS-a, ili, na primer, Komisije za hartije od vrednosti, a da to nije dobio.
• Kažete da treba unaprediti rad parlamenta, a svakodnevno se čuju međusobne optužbe pozicije i opozicije za urušavanje njegovog ugleda. Čini se da svi radite na tome?
– Parlament je mesto za sučeljavanje stavova. Poslanici se sa skupštinske govornice obraćaju jedni drugima, ali i biračima, trudeći se da steknu njihovu naklonost. Svako ima svoj pristup u tom poslu. Nije naš parlament ništa drugačiji od drugih. Pa imali smo priliku da vidimo mnogo gore stvari u parlamentima "starih demokratija". Ipak, događa se da se pređe neki prag pristojnosti, ali i to je demokratija.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 22.07.2006.]
