Izvor: Blic, 15.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećemo seći vene zbog DS
Nećemo seći vene zbog DS
Nataši Mićić savetujem da ne raspisuje predsedničke izbore u Srbiji, izjavio je u razgovoru za 'Blic' ministar pravde i lider Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić.
Zašto?
- Po postojećem zakonu, raspisivati predsedničke izbore je presipanje iz šupljeg u prazno. To bi bio još jedan ćorak koji bi koštao oko pet miliona evra. Ti izbori nisu uspeli u daleko boljim okolnostima. Ne znam koji je tu motiv da bespotrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trošimo tolike pare i izazivamo nove političke tenzije. Ako se realizuje plan da se novi ustav Srbije donese u Skupštini do kraja godine i potvrdi na referendumu na Sretenje 2004. godine, kome onda treba predsednik za par meseci. Imamo tu pravnu prazninu u Ustavu i neprirodnu poziciju da neko godinu dana ili duže bude v.d. predsednika, ali jednostavno imamo životno realnu situaciju da kad se izgubilo toliko vremena, onda nije jeres da se izgubi još par meseci. Mićićeva je izjavila da raspisivanje izbora zavisi od završetka novog ustava, a vi ste već priznali da je rad Ustavne komisije, čiji ste predsednik, paralisan i zatražili pomoć Skupštine?
- Po poslovniku o radu, komisiji je za odluke potrebna apsolutna većina. Za svaku odredbu, od 27 članova komisije treba da glasa njih 14. Komisiju je formalno napustio SSJ, preko medija DSS, a načinom rada i SPS. Nije korektno da sama komisija donosi odluke prostom većinom. Zato sam se obratio Nataši Mićić da Skupština preko Odbora za ustavotvorna pitanja ili Odbora za zakonodavstvo da tumačenje da li se može primeniti analogija sa radom skupštinskih odbora ili komisija gde je za odlučivanje potrebna prosta većina. S druge strane, priča ima i političku dimenziju u okviru DOS koji podržava Vladu Srbije, jer potencijalni politički problem može biti način teritorijalne organizacije Srbije. Zato su potrebne konsultacije u DOS. Unutar DOS ne postoji kompromis u vezi sa podelom Srbije na pet pokrajina, kako je predloženo?
- To je polemičko pitanje. Ono još nije otvoreno, ali naslućujem da se može dogoditi da se ne usaglasimo i zato je potreban politički dogovor.
Kada će onda biti gotov tekst novog ustava?
- Ako ove dve stvari, način glasanja i teritorijalna organizacija, budu rešene, nacrt ustava biće spreman za javnu raspravu do kraja ovog meseca. Nakon toga ide javna rasprava gde stručnjaci, eksperti, Venecijanska komisija, OEBS treba da daju svoje primedbe. Predlog ustava trebalo bi u decembru da se nađe u skupštinskoj raspravi. Je li DHSS u nemilosti DS?
- U politici nema milosti ili nemilosti. Postoje interesi. Zašto vas Čedomir Jovanović nije stavio na listu poželjnih partnera DS?
- Čeda mi je rekao da ne zna kako je DHSS ispušten sa te liste. Nama je drago da je DHSS bio strateški partner DS. Ako DS u ovoj konstelaciji njenog unutrašnjeg ustrojstva smatra da joj DHSS nije strateški partner, šta da radimo. Nećemo seći vene. Promena partnera u politici nije ni izuzetak ni jeres. Koga nema bez njega se može. Mislim da je prerano započeta ta priča o partnerstvima i da se tu pravi račun bez krčmara. DHSS ima moto: 'U se i u svoje kljuse'. Ne želimo da se guramo za mrvice sa nečije trpeze. Razmišlja li DHSS o izborima?
- DHSS razmišlja i priprema se za samostalan izlazak na izbore, i to sa cenzusom od pet odsto. Potpuno smo spremni da se upustimo u izbornu trku. Smatramo da bismo bili među pet-šest stranaka koje bi prešle taj cenzus. DHSS, uostalom, nije za cenzus od dva odsto. Ako treba da se spusti cenzus, smatramo da bi to trebalo da bude tri odsto. Sa cenzusom od pet odsto padaju sve priče o apstraktnom rejtingu lidera ili stranaka, jer kada sve to na izborima siđe u blato ili prašinu Srbije, onda ta slika izgleda drugačije. Jedva čekam taj izborni megdan sa nekima koji su puni priče o sopstvenom političkom mitu ili veličini, a ima da se rasprše kao mehur od sapunice kada se suoče sa Srbijom na izborima. Parlamentarni izbori će biti naredne godine, a u koje vreme, videćemo. Ako se budemo držali plana, ustav, izborni zakoni, onda najverovatnije na jesen 2004. godine. Premijer Živković je najavio novi politički dogovor u deset mera. Jedna od tih mera je formiranje komisije koja bi do kraja oktobra izanalizirala rad svih ministarstava. Strepite li od te analize?
- DHSS podržava sve što znači konsolidaciju vladajuće koalicije, nastavak reformi, jačanje Vlade. DHSS će predložiti da se pojedine tačke preformulišu. Rad Vlade i ministarstava treba da kontroliše parlament. Ministarstvo pravde spokojno može da podnese izveštaj o svom radu pred parlamentom, pred Bogom i narodom. Jedna od tih mera je da se utvrdi šta je bilo sa krivičnim prijavama od 5. oktobra.
- I to je malo diskutabilno. Tu se pravi velika mistifikacija. Šta znači krivična prijava? Sama po sebi ne znači ništa. Ja mogu sad da sednem za kompjuter i napravim 50 krivičnih prijava protiv koga god hoćete u ovoj zemlji. I da posle pitam šta je bilo sa njima. Ali to ne amnestira tužilaštvo. Ono mora da obavesti javnost o svakoj krivičnoj prijavi. Već sam se dogovorio sa tužiocem Đorđem Ostojićem da će javnost imatu uvid u sudbinu svake krivične prijave. Tužilaštvo će na to odgovoriti. Kad počinju suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića?
- Orijentaciono, krajem oktobra. Hoće li definitivno ta suđenja biti javna?
- Svuda gde sudsko veće to omogući. Međutim, ne treba sada dozvoliti da se najveći zločin u novijoj srpskoj istoriji pretvori u cirkus. Neki delovi postupka će biti javni, na čemu i ja insistiram, ali kod nas se javnost često pretvara u vašar. To ne možemo nikako dozvoliti. Da li treba ponoviti glasanje za izbor guvernera NBS?
- Time treba da se pozabave skupštinski organi i da se uozbilji rad parlamenta uopšte. Nenad Čaluković U Rimu o 'aferi ‘Telekom’' Odlazite u Rim. S kim će te razgovarati u vezi sa raskrinkavanjem afere prodaje 'Telekoma'?
- Sa Robertom Kazalijem, ministrom pravde Italije, i sa Trentinom, predsednikom parlamentarne komisije za istraživanje 'afere ‘Telekom’'. Pošto smo pomogli Italiji da se ovde saslušaju neki naši državljani u vezi sa tom aferom, tražiću da Italija omogući našim pravosudnim organima neka saslušanja u Italiji u vezi sa predmetima koji se tamo vode. Radi se specifičnom slučaju internacionalnog kriminala. Tragovi prodaje 'Telekoma' vode u razne zemlje. To je pljačka veka. Očito da je to bio čudan posao i moramo ući u trag gde su pare od prodaje 'Telekoma'. Videću se sa advokatima Emira Šišića i ponudiću im neki dopunski dokazni materijal za nastavak njegove odbrane. Zamoliću italijanskog ministra pravde za poboljšanje Šišićevih zdravstvenih i humanitarnih uslova. Nadam se da ću sresti Šišića u zatvoru. I na kraju, potrebna nam je saradnja pravosudnih organa u čuvenoj aferi šverca ptica. Istrage protiv Kertesa, Šainovića, Zebića... Najavili ste obnavljanje istrage protiv Slobodana Miloševića, Nikole Šainovića, Mihalja Kertesa i Jovana Zebića. Za šta se terete?
- Ta krivična prijava datira iz 2001. godine za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. U periodu od 1994. godine do 5. oktobra 2000. godine Kertes, kao direktor Savezne uprave carina, Zebić i Šainović, kao potpredsednici Savezne vlade, a na inicijativu i po nagovoru Miloševića, kao predsednika Srbije a potom SRJ, zloupotrebom svojih ovlašćenja pribavili su sebi i drugima korist u iznosu od najmanje 789.777.522 dinara i 197.737.176 DM. Rekli ste da se radi o obnavljanju istrage. Da li to znači da je tu istragu neko bio stopirao?
- Ne, samo je nastavljena istraga koja je bila prekinuta zbog činjenice da su Milošević i Šainović u Hagu.
