Izvor: S media, 24.Nov.2010, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće se vratiti visoka inflacija
Iza nas su dve veoma teške godine, ubeđen sam da će sledeća biti bolja, kaže Piter Sanfej, glavni ekonomista EBRD-a, koji dogodine predviđa skromni rast srpske ekonomije.
Za Srbiju je vrlo važno da uspešno okonča šestu reviziju aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer su i očuvanje ekonomske stabilnosti, poverenje stranih investitora, smanjenje minusa u državnoj kasi, ali i ograničenje inflacije – uslovi za oporavak privrede. Ovako Piter Sanfej, glavni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), usred telefonskih pregovora na relaciji Beograd–Vašington vidi nastavak saradnje srpske vlade i MMF-a. O prekidu aranžmana sa ovom institucijom ne razmišlja čak ni hipotetički. Uveren je da političari znaju koliko je aranžman važan za ekonomsku stabilnost zemlje.
– Mislim da je srpska vlada, kada je kriza krenula, odlično prepoznala da joj je pomoć ove međunarodne institucije potrebna. To je doprinelo očuvanju ekonomske stabilnosti u recesiji. Jer, MMF ima mnogo iskustva u savladavanju raznih ekonomskih problema – objašnjava Sanfej.
Iz EBRD-ovog izveštaja o napretku tranzicionih zemalja, koji će danas predstaviti u Narodnoj banci Srbije, Piter Sanfej je zaključio da našu zemlju očekuje bolje vreme.
– Iza nas su dve veoma teške godine, ubeđen sam da će sledeća biti bolja. Prošle godine Srbija je, po našim procenama, zabeležila pad ekonomije od oko tri odsto, što je manje nego u nekim zemljama regiona. Ali, to je ipak imalo efekta na smanjenje prihoda u državnoj kasi. Ove godine očekujemo skromni oporavak privrede od 1,6 odsto, dok bi sledeće godine ekonomski rast trebalo da se približi brojci od tri procenta – izneo je Sanfej procene EBRD-a iz izveštaja o napretku tranzicionih zemalja.
Zbog toga i veruje da Srbija neće imati problem da minus u državnoj kasi dogodine smanji na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je jedan od uslova MMF-a. Naš sagovornik ističe da kad je ekonomski rast veći i budžetski prihodi su izdašniji.
– Vlada se u pregovorima sa MMF-om obavezala da će sprovesti reformu javnog sektora i da će smanjiti javnu potrošnju, što je politički bila vrlo bolna odluka. Verujem da su iskreni u nameri da smanje budžetski deficit – kazao je Sanfej i podsetio da je to i jedno od fiskalnih pravila koje je uneto u Zakon o budžetskom sistemu.
Po slovu tog zakona, Srbija se obavezala da će dogodine povećati udeo javnih investicija u budžetu. Međutim, naša zemlja svake godine na kapitalne projekte potroši manje novca nego što je planirala.
– To je problem u mnogim zemljama, ne samo u Srbiji. Po prirodi, velike kapitalne investicije su komplikovane. One podrazumevaju utrošak i vremena i energije. Ali je činjenica da su vrlo važne u ovom trenutku jer država tako podstiče ekonomski oporavak. I MMF na tome insistira jer se menja budžetska struktura, odnosno smanjuje se potrošnja u korist investicija – kaže naš sagovornik.
Dodaje i da je optimista i da veruje da će u narednom periodu strani investitori, koje je kriza u prethodnom periodu obeshrabrila, sada u znatnijoj meri početi da dolaze u Srbiju.
– Sa ekonomskim oporavkom vratiće se i strani ulagači. Možda ne u procesu privatizacije, jer je taj posao ovde skoro završen. Srbija sada ima potencijala za grinfild investicije – uveren je Sanfej.
A pitanje o povećanju broja zaposlenih za njega je u stvari pitanje o brzini ekonomskog oporavka. Jer zapošljavanje uvek hvata korak sa izlaskom iz krize. To znači da kad privatni sektor počne ozbiljnije i brže da se oporavlja od posledica recesije, onda će poslodavci početi i da zapošljavaju nove ljude.
Inače, u EBRD-ovom izveštaju o napretku navodi se i to da će inflacija u toku ove godine ostati u okviru gornje granice koju je postavila Narodna banka Srbije a koja iznosi osam odsto. Sanfej objašnjava zašto je EBRD zapravo u izveštaju bio optimističniji od guvernera. Razlog je vrlo jednostavan, eksperti ove institucije dokument su pisali krajem septembra kada ni guverner, ni MMF nisu mogli da predvide da će se inflacija oteti kontroli.
– Naravno da nije idealno kad inflacija probije planirane okvire, ali ne treba zaboraviti da je centralna banka u prethodnim godinama vodila odgovornu monetarnu politiku i da je ispunjavala svoj osnovni cilj, a to je stabilnost cena. Verujem da će se dogodine rast cena vratiti u projektovane okvire od 4,5 plus, minus 1,5 odsto. Treba reći i to da niko ne očekuje da će se u Srbiji vratiti visoke stope inflacije – zaključuje naš sagovornik.
A. Nikolić
